„Priča o tome da Toma i Alek ne mogu da se vide je čist cinizam. Normalno je da dva oka ne mogu da vide jedno drugo, sem u ogledalu, dok peru ruke od..“

Odlazeću 2014. godinu pamtiću po još jednom izbornom cirkusu, po poplavama kod nas i u okruženju, po parama iskamčenim od već ojađenog naroda za krpljenje rupa na ovoj opelješenoj, a i dalje neodgovornoj državi, po još dubljem sunovratu institucija, ali i po nebrojenim obećanjima da će nam biti mnogo bolje, samo da nam prvo bude još malo lošije, te po treniranju strogoće prema medijima i vrtoglavom rastu apatije među iole pristojnim i mislećim svetom, kaže glumac i komičar Dragoljub Ljubičić Mićko. On u intervjuu za Kurir govori o premijeru Aleksandru Vučiću i ministrima, o predsedniku i prvoj dami Srbije, ali i o vođama opozicije…

Kome i kojim situacijama se na političkoj sceni najviše smejete?

– Ma gorak je to smeh, onaj koji je često isprekidan sa „ccc“ i „da li je moguće?“. Tako gledano, „smešno“ je kad vidite kako ova vlast brani sebe ubeđujući nas da je ovako loše ponajviše zbog one prethodne izdajničke vlasti, iako je od njih prošlo već toliko vremena da smo zaboravili ko oni uopšte behu. A to s prethodnima nije ništa novo, jer su i oni prethodni imali svoje prethodne, na koje su se žalili kad god nisu znali šta da rade sa sobom i sa pred-prethodno razlupanom državom.

Imajući u vidu da se bliži rekonstrukcija Vlade, šta mislite – kome na političkoj sceni nema pomoći? Kome je odzvonilo?

– Ne bih da nagađam, da vam ne kradem hleb. Šta biste vi onda nedeljama stavljali u one vaše ogromne, masne naslove, kad budu krenule spekulacije ko ide, a ko ostaje.

Da li ste ikad poželeli da pređete ivicu dozvoljenog, koju ste sami sebi nametnuli, i da postanete politička ličnost?

– Ne, jer nemam obraz sastavljen od tako otpornih materijala. A imam i drugih pogrešnih osobina za prosečnog domaćeg političara: obavezuje me data reč, nedovoljno sam alav na vlast i na tuđe pare, imam perverznu sklonost da se bavim samo onim što znam da radim, nisam dovoljno ravnodušan prema budućnosti države i naroda, nisam spreman da pričam jedno, a radim drugo, nemam u sebi preletačkog kapaciteta itd.

Imitirali ste premijera Aleksandra Vučića dok je još bio potpredsednik Vlade. Da li biste se usudili da to isto ponovite i sad?

– Ne dok je zima, i to iz sasvim sebičnih razloga. Recimo, ako negde po nevremenu ostanem zavejan u snegu, ko bi onda gologlav i neustrašiv došao da me čupa iz smetova, ne hajući što hladnoća ne prija ni kamerama ni sinusima? Mada bi možda i odustao kad bi pokušao da me ovako teškog podigne iz snega i u naručju odnese do najbližeg helikoptera, jer bi dobio diskus-herniju između L4 i L5, pa bi izgledao nedostojanstveno na ekranu, tako ukočeno-savijen. Ne zato što se on, to jest Srbija, kočiti i saginjati neće, jer možda malo i hoće, nego što bi teško uspeo da sakrije bol na ionako premorenom licu. Izuzimam onaj njegov izraz koji zovem „doš‘o meni moj Putin, sad ćete vi svi da vidite…“.

Ko podgreva priče o sukobu Tomislava Nikolića i Aleksandra Vučića?

– Izvinjavam se prethodnoj izdajničkoj vlasti što je pominjem već drugi put, ali opet sumnjam na njih. Jer, kome bi drugom palo na pamet da posvađa dva oka u glavi, Tomu i Aleka? Dobro, možda ta dva oka ne vide sve na isti način, ali to ne znači da jedno oko drugom oku loše misli. Priča o tome da ne mogu da se vide međusobno je čist cinizam, jer je i normalno da dva oka ne mogu da vide jedno drugo. Sem u ogledalu, dok se peru ruke.

Da li će Nikoliću doći glave supruga Dragica?

– Nemojte tako surova pitanja, molim vas. Dajte da malo verujemo u instituciju braka i bračnog zaveta, koji kaže da će se supružnici voleti i paziti i u zdravlju i u bolesti i u dobru i u zlu. Pa pošto niko osim prethodne izdajničke vlasti (e, sledeći put vode na piće!) nije direktno kriv što je sad vreme bolesti i zla, a pošto nam zdravlje i dobrobit relativno brzo stižu, za godinu ili dve očekujmo od pomenutih „supružnika.rs“ da i oni u budućnosti među sobom dele samo nešto dobro, a nikako nešto bofl.

Kako se, po vašem mišljenju, Dragica Nikolić snašla u ulozi prve dame?

– Ona se kao „prva dama“ snašla isto kao što se njen suprug snašao kao „prvi gospodin“. Mislim da su, tako gledano, zaista jedan pravi „prvi par“. Očigledno je i da otkad su „prvi“ dodatno inspirišu jedno drugo, ali i sve nas „druge“, „treće“, „četvrte“, „pete“ i šeste“, uključujući i pripadnike „sedme“ sile.

Da li će Dačić politički sve nadživeti?

– On je već sve nadživeo i politički i pevački i koferski i boemski, pa čak i onu podlu provokaciju s lažnom voditeljkom bez pravih gaća. Slično mački, on ima devet političkih života i zato može da promeni prezime iz Dačić u – Mačić.

Da li očekujete da će se Dragan Ðilas ponovo aktivnije baviti politikom? Kakav je bio kao gradonačelnik, kakav kao šef DS?

– On sad ima prizemnije ambicije, pa će se i baviti poslovima koji su više pri zemlji – zemljoradnjom i povrtarstvom. Taj „povratak korenima“ mu je sad i najpametniji izbor. Kakvim god ga mi gradonačelnikom smatrali, on je ostavio iza sebe nešto za šta bi ga i Andrić pohvalio – onaj most. A eto, nije umeo da premosti probleme unutar sopstvene partije jer nije znao da je vodi u kriznim vremenima, pa ga pregaziše ko plitak potok. Ispravite me, ali čini mi se da je i vaš list nešto malo pisao o njemu u to vreme?

Šta je politička scena izgubila odlaskom Čedomira Jovanovića iz Skupštine?

– Izgubljena je prilika da s njim takvim prvi put dobijemo jednog nabildovanog, istetoviranog, često polugolog ministra, sutra možda polugolog premijera, prekosutra polugolog predsednika! A možda to i ne bi bio prvi put, jer i ovi iz dana u dan sve više izgledaju goli, mada to polovina nas još ne primećuje.

Šta je Srbija dobila dolaskom Šešelja? Da li ste se iznenadili kad ste pročitali da se Nikolić baš tada sklonio na Hilandar?

– Ispade da je dolaskom Šešelja Srbija, ni kriva ni dužna, dala desni migavac. Kao da nije sasvim jasno i logično da njegovi privatni stavovi nemaju nikakve veze sa zvaničnom politikom ove vlade i da dva njegova najbliža bivša saradnika o svim bitnim pitanjima misle dijametralno suprotno od njega i to već ihahaj (vremenska odrednica „ihahaj“ ovde označava period od pet godina, prim. aut.).

(Katarina Blagović, Kurir)