PUTINOVA ispovest Stounu otkrila je jednu SVETSKU EKSKLUZIVU (VIDEO)

Ne znam zašto je Jeljcin odabrao baš mene. Pozvao me jednog dana u kabinet i rekao da želi da me imenuje za premijera i da se spremim za predsedničke izbore. Rekao sam mu da je to velika odgovornost i da nisam siguran da li sam spreman.

Ali, tada sam pomislio: Ako sudbina tako hoće, onda idem do kraja. Nije bilo lako preuzeti odgovornost za Rusiju u tom trenutku – rekao je ruski predsednik Vladimir Putin američkom filmskom režiseru i oskarovcu Oliveru Stounu u velikom „serijskom“ intervjuu za televizijsku stanicu „Showtime“.

Stounovi razgovori s Putinom izazvali su veliko interesovanje, čemu svedoči i činjenica da je trejlere na Jutjubu pogledalo nekoliko miliona ljudi.

U otvorenom razgovoru ruski predsednik govorio je o politici, o odnosima sa SAD, raspadu SSSR-a, ali i o nekim vrlo intimnim porodičnim stvarima, pa je tako svetska javnost prvi put saznala da je Vladimir Putin „djeduška“, odnosno da ima unuke.

Intervju s Putinom“ Oliver Stoun radio je dve godine, a od više desetaka sati razgovora, koje je obavio u više dnevnih seansi u različito vreme i na raznim lokacijama u Rusiji napravio je četiri jednosatna filma, koja se prikazuju od 12. do 15. juna. Slogan emisije je „Upoznajte svog neprijatelja“. U Kremlju su kazali da je režiser imao slobodne ruke i da ne znaju šta je iskoristio za film i da ni Putin ni Kremlj nisu ništa uslovljavali, niti tražili od režisera da nešto uvrsti ili izbaci, piše Jutarnji list.

Retki detalji o porodici

Ruski predsednik napravio je zid, pa i celu misteriju od svog porodičnog života, a osim najšturijih podataka o tome da je otac dve ćerke (Marije i Katarine) i da je razveden, gotovo da je sve drugo u sferi tabloidnog nagađanja. Ni pred Stounom se Putin nije previše otvorio, ali je ipak dao ekskluzivu.

– Volim unuke, ali nema puno vremena da provodim sa njima – rekao je Putin.

Porodica ruskog predsednika neverovatan je tabu za ruske medije i javnost, koji je Stounov intervju tek malo nagrizao. Čak je rekao da razgovara sa svojim zetom.

– Mi raspravljamo, ne svađamo se – rekao je Putin.

Intrigantni intervju očigledno je imao nameru da Vladimira Putina prikaže kao prihvatljivog, pristupačnog, simpatičnog, duhovitog, neposrednog i prijemčivog čoveka, državnika i sagovornika za Zapad, odnosno da se popravi njegov imidž, ali i razbiju mnoge predrasude i o njemu i o Rusiji na Zapadu.

Umesto krutog državnika, Putin prikazan kao opušten i neposredan

Putin kod Stouna nije mačo tip, kakavim se prikazuje prethodnih godina, već državnik koji se brine za svoju zemlju, ali i želi dobre i prijateljske odnose sa SAD i EU. Dok razgovaraju, šetaju i veselo čavrljaju. Kod Stouna on nije nedodirljiv, a insistira se na tome da Putin nije znao šta će ga pitati Stoun. Putin je očigledno odlučio da sebe prikaže u što boljem i opuštenijem svetlu i razbije stereotipe o krutom i opasnom ruskom caru. Stoun ga je pitao da li želi da bude car.

Zapadnjački mediji vole te stereotipe, ali treba znati rasporediti i nositi se s vlašću koju imaš – odgovario je prvi čovek Rusije.

Putin je pričao i o svom ocu koji se borio u redovima Crvene armije tokom blokade Lenjingrada, u kojoj je Putin izgubio starijeg brata.

– Živeo sam slobodno, a mnogo vremena sam provodio na ulici. Kad sam se počeo da se bavim džudom, to je promenilo moj život nabolje – kaže Putin.

Kritičari ističu da je Stoun „pao“ na Putinov šarm

Neki kritičari napali su Stouna da je podlegao Putinovom šarmu i da je bio previše fasciniran ruskim predsednikom, koji je zapravo usmeravao i vodio intervju, a ne režiser.

– Spavate li dobro? – pitao ga je Stoun.

– Da, nemam noćne more – odgovara Putin.

Ruski predsednik kaže da se ne boji atentata. Iako Stoun navodi da je bilo pokušaja. Veruje svojoj telohranitlejskoj gardi, ali, opet se pokazuje da je fatalist.

– Kome je suđeno da ga obese, taj se neće utopiti – rezonuje Putin.

Ispričao je anegdotu kako je u razgovorima s Billom Klintonom predložio da Rusija uđe u NATO.

– To je izazvalo nervozu u američkoj delegaciji, a znate zašto!? – kaže Putin i sam odgovara: – Ako bi se Rusija priključila, ona ne bi dozvolila da bude izmanipulisana, a naši američki prijatelji ne dopuštaju ni da se pomisli na takvo nešto. Rusija bi imala svoj glas – zaključio je Putin.

Iako ne kritikuje prethodnike, Mihaila Gorbačova i Borisa Jeljcina, napominje kako su obojica prihvatila reč da se NATO neće širiti na Istok.

– To je greška Gorbačova, trebalo je to da stavi na papir – kaže Putin.

Zanimljivo je da je Putin optužio SAD da je „krivac“ za nastanak Al Kaide.

To je počelo još od vremena sovjetske intervencije u Avganistanu. Američke tajne službe tada su podržavale različita grupacije islamskih fundamentalista koji su se borili protiv Sovjeta. Sve je izmaklo kontroli. Tako je to uvek. Naši partneri u SAD to je trebalo da znaju. To je njihova krivica – rekao je Putin.

Osim toga, optužio je tadašnjeg predsednika Buša mlađeg da su Amerikanci u vreme čečenskog rata podržavali tamošnje islamske secesioniste.

– Predsedniku Bušu imenovao sam američke obaveštajce koji su radili na Kavkazu. On mi je rekao da to ne podržava i da će videti o čemu je reč. Nakon nekoliko dana, dobili smo pismo iz CIA u kojem je pisalo da imaju pravo da održavaju odnose s predstavnicima opozicije i da će to raditi i dalje.

O politici Zapada

Iako je u jednom trenutku razmišljao o mogućem priključivanju NATO, od toga je odustao. Posebno mu je zasmetalo stalno širenje Saveza prema ruskim granicama, što je bilo protivno dogovorima.

Ističe da je hteo da poboljša odnose sa Zapadom, ali da ga je frustrirao „imperijalistički mentalitet“ Sjedinjenih Američkih Država.

O homoseksualizmu

Branio je zakon koji je na Zapadu na meti kritika, o zabrani širenja propagande koja legitimiše homoseksualnost među maloletnicima. Rekao je da je razlog to što će taj zakon „osigurati deci mogućnost da odrastaju bez uticaja na njihovu svest“.

Kad je pak reč o pravima homoseksualaca u Rusiji, Putin je rekao da je „naše društvo otvoreno i liberalno u velikoj meri“.

O budućnosti odnosa sa SAD

Trenutno postoje zajedničke pretnje s kojima se i jedni i drugi suočavamo, poput terorizma. Ali, moramo se boriti i kako bismo iskorenili siromaštvo u svetu.

Pogledajte video:

(Agencije)