Bivši predsednik Srbije Boris Tadić u intervjuu NIN-u rekao da bi do danas bio na vlasti da je pristao da sa Kosovom radi ovo što sada radi Aleksandar Vučić.
Evo nekoliko delova iz tog intervjua:
Do 2012. ustupci su pravljeni u zamenu za očuvanje onoga što nije izgubljeno u ratu, a posle toga očuvanje nacionalnih interesa zamenjeno je očuvanjem ličnih interesa onih kojima je ostanak na vlasti jedina politika. A ko jednom postane politička hulja, ostaje to do kraja života. Ko jednom huška na političke protivnike, to će uvek raditi samo da bi opstao na vlasti.
Politički blok predvođen SAD i Nemačkom je sve vreme tražio sporazume koji idu u pravcu poništavanja institucija države Srbije na Kosovu, kao prelazno rešenje do konačnog priznavanja nezavisnosti, što im je bio krajnji cilj. To je izazov sa kojim su se suočavale sve vlasti od 5. oktobra. Međutim, od 2012. dolazi do istorijske prekretnice u tom procesu, jer ova vlast suštinski ukida pregovore kojima bi se štitili naši preostali interesi na Kosovu i diplomatske aktivnosti praktično smenjuje politika pristajanja na sve.
Ključna razlika ove u odnosu na sve prethodne vlasti u kontekstu rešavanja kosovskog problema je u tome što su pre 2012. ustupci pravljeni u zamenu za očuvanje onoga što nije izgubljeno u ratu, a od 2012. cilj očuvanja tih nacionalnih interesa zamenjen je ciljem očuvanja ličnih interesa onih kojima je ostanak na vlasti jedina politika i ideologija.
Naprednjaci su u kampanji 2012. obećavali da će poništiti sve što je prethodna vlast ispregovarala sa Prištinom, ali su prećutali da to znači da će pregovore zameniti jeftinom trgovinom, koju će prikrivati još jeftinijim medijskim skečevima.
Mi smo pravili tehničke kompromise koje su oni proglašavali izdajom, a oni ne samo da ih nisu poništili, nego su prihvatili i ono što ja nikada ne bih.
Prihvatili su apsolutno poništavanje institucija Srbije i njihovu zamenu pravnim sistemom nezavisnog Kosova čak i na severu, što se nije dogodilo ni nakon Kumanovskog sporazuma. Ova vlast je pristala na ono na šta nije nijedna prethodna i to pokušavaju da predstave kao hrabrost. Hrabrost je boriti se za nacionalne interese po cenu gubitka vlasti, a ne po cenu predaje nacionalnih interesa ostajati na vlasti.
Svi predlozi su išli u tom pravcu, ali smo diplomatskim i pregovaračkim veštinama uspevali da dolazimo do kompromisnih rešenja, što je bilo najviše što je moglo da se učini za zaštitu preostalog uticaja Srbije na Kosovu. Opšte je poznato da je Merkelova još 2011. otvoreno tražila ukidanje naših institucija na severu i da sam takav zahtev nedvosmisleno odbio. Isto kao što smo na početku prvog mandata odbili predlog da se formira vlada sa Haradinajem. Vlade Vučića i Dačića su sve to prihvatile.