“UŽARENA TEČNOST SE SLIVALA NIZ ULICU” Ispovest muškarca koji je ZA JEDAN METAR izbegao eksploziju na Voždovcu

– Bilo je kao na filmu. Eksplozija, udarac, vatra, srča od stakla a onda užarena lava … Sad sam dobro, nek mi je glava na ramenima – kaže u ekskluzivnoj ispovesti za “Blic” Gordan Dokić (36), koji je povređen u jučerašnjoj eksploziji u beogradskom naselju Braće Jerković.

U eksploziji bombe koja je postavljena pod “sitroen C4” teško je povređen vlasnik vozila Ivan Ćirić (37) zvani Ćira, koji je u policiji označen kao pripadnik “voždovačkog klana”.

U momentu eksplozije, Gordan je svojim “pežoom” prolazio pored “sitroena”. U vozilu je bila i njegova koleginica.

– Oko 10.20 sati sam se spuštao niz Zaplanjsku. Skrenuo sam levo u Ulicu Jovana Bjelića. Taj “citroen” nisam ni primetio, jer je stajao na znaku “Stop”. Bili smo bukvalno udaljeni dva metra kad je odjeknula prva eksplozija.

U sekundi sam osetio strahovitu detonaciju, vatra mi je uletela u auto, svuda se rasula srča od razbijenih prozora. Odmah sam se okrenuo ka koleginici, koja je sedela pozadi, srećom na desnoj strani, što joj je i spasilo život – priča Gordan.

Kaže i da je prvo pomislio da mu je eksplodirala guma, zatim da ga je “citroen” udario jer su mu se vrata “nabila”.

– Nisam mogao da otvorim svoja vrata, zato sam i pomislio da me je udario. Tek onda sam video da “sitroen” gori u buktinji. Uspeo sam da izađem kroz suvozačeva vrata. Tad sam i video kako povređenog vade iz automobila. Ruke su mu bile spržene, krvave.

Garderoba na njemu je izgorela. Za pola minuta su ga ljudi, koji su se okupili bukvalno iščupali i odvezli… – priča Gordan.

Posle prve eksplozije, kako tvrdi, usledilo je još nekoliko.

– Mislili smo da je gotovo, ali onda je usledilo još četiri, pet detonacija. Na svakih pola minuta. Užarena tečnost se slivala niz ulicu, pravo ka mojim kolima. Pomislio sam: “Eksplodiraće i moj auto”. Izbacio sam ga iz brzine i spustio deset metara niže.

I tek tad sam shvatio da je eksplodirala bomba.

Cela desna strana mog auta je bila izbušena. Ogromne rupe su bile po celoj strani vozila.

Nebo je od vatre bukvalno bilo “pocepano”, kao da je pala granata – priča Gordan, kome su od srče izgrebane ruke. Glavu mu je sačuvao “er beg”, koji se aktivirao u sekundi eksplozije. Njegovu koleginicu spasilo je to što je sedela na desnoj strani zadnjeg sedišta.

– Tu se odmah skupila gomila ljudi. Sreća da je raspust pa nije bilo dece u školi pored, ali nisam video nikog sumnjivog ko je aktivirao bombu. U momentu eksplozije je čak sve bilo prazno. Nije bilo ljudi – priča Gordan.

Kaže da je za desetak minuta stigla Hitna pomoć, vatrogasci, policija.

“Mogli smo da budemo kolateralna šteta”

– Moja koleginica ima ogrebotine po licu, ali srećom nismo ozbiljno povređeni.

Forenzičari su mi posle rekli da nam ne bi bilo spasa da sam bio samo metar unazad. Mogli smo da budemo kolatelarna šteta za glupost, samo što sam krenuli na posao – kaže Gordan. Za povređenog Ćirića nije ni čuo pre eksplozije.

U Srbiju je došao kao izbeglica iz Zagreba, u vreme “Oluje”. U Beogradu je zasnovao porodicu. Ima suprugu, dvoje male dece, privatan posao.

– Sreća da sam ostao živ i zdrav. Sada se teško snalaziš i sa dve ruke, ne daj Bože da sam ostao invalid – kaže Gordan.

Kaže da je šteta na njegovom automobilu totalna, ali da ga to sada ni malo ne potresa.

– Boli me glava od pritska eksplozije. Kao da me je neko udario maljem po licu.

Imam ogrebotine od srče koja je udarila u volan, u šoku sam ali sam dobro. Srećan što sam živ. Sada ću prvo da odmorim, da izljubim decu a onda u kafanu da proslavim. Zaplanjskom skoro neću da idem – kaže Gordan.

(Tamara Marković Subota, Blic)