Web-Tribune.com Vaše mesto za novosti…
Da medeni biznis i te kako ume da bude gorak jasno je pčelarima u Srbiji koji ovih dana bukvalno plaču nad svojim uništenim pčelinjacima. Strašni video snimci i fotografije koje razmenjuju naši pčelari svedoče o jezivom pomoru.
Takvih snimaka je nažalost kao „pčela u roju“. Nekima, kažu, i pozli dok ih gledaju.
Zašto umiru pčele možda i nije toliko filozofsko pitanje jer većina tvrdi da su otrovane.
Jedan pčelar, kako prenosi udruženje „Sačuvajmo pčele“ na svom profilu na Fejsbuku, čak zna ko je i kada prskao svoj voćnjak i tako naštetio njegovim pčelama, ali je on odustao da ga krivično goni.
Trovanje pčela uspled prskanja voćnjaka toliko je uzelo maha da je pokrenuta akcija za zaštitu pčela u Srbiji, a koja se odnosi na zaštitu pčela od trovanja opasnim materijama. Akciju je pokrenulo upravo udruženje „Sačuvajmo pčele“ i Fitosanitarna inspekcija Uprave za zaštitu bilja Ministarstva poljoprivrede.
Neonikotinoidi, u sredstvima za zaštitu bilja, koja stižu krijumčarenjem, uglavnom sa Dalekog istoka, ostvaljaju ogromne posledice na medonosnu pčelu u Srbiji, potpuno su uništile preko deset hiljada vrsta insekata a evropskog bumbara na našim prostorima gotovo više i da nema, naveo je predsednik tog udruženja Dejan Marković.
On navodi i da se prodaja odvija i preko društvenih mreža i foruma.
– Trgovina opasnim materijama, u ovom slučaju pesticidima, je krivično delo, njihova kupoprodaja takođe i iz tih razloga potrebna nam je potpuna saradnja sa MUP, kao i promena zakona u vezi samovoljnog tretmana sa nepoznatom dozom upotrebe ovih sredstava koja mogu ozbiljno da ugroze i zdravlje ljudi – rekao je Marković.
Osim što izumiru zbog pesticida, pčele se truju i iz vazduha prilikom zaprašivanja krpelja i komaraca. Treći problem zbog kojeg stradaju pčele jeste neodgovorno paljenje njiva. Tako je u jesen 2018. godine samo nekoliko minuta bilo dovoljno da u Preševu vatra proguta gro košnica u kojima je bilo skoro milion medonosnih pčela.
Prema poslednjim podacima, proizvodnja meda pala je sa 12.000 tona u 2015. na 7.000 tona u 2017. godini. Upravo zbog problema sa birokratijom NALED predlaže unapređenje regulatornog okvira i jačanje kapaciteta inspekcija.
Pomor pčela dešava se baš u trenutku kada je pčelarstvo proglašeno jednim od prioriteta u poljoprivredi, a radi se i na gradnji fabrike za proizvodnju meda. Vlada je podržala tu investiciju, a otvaranje pogona se očekuje u julu ove godine. Kako se očekuje, pogon bi trebalo konačno da omogući pčelarima čist put do kupca.
Osim toga, u toku je i podnošenje zahteva za ostvarivanje prava na podsticaje po košnici pčela koja počinje danas 15. aprila i trajaće do 31. maja ove godine. Podsticaji se ostvaruju u iznosu od 720 dinara po košnici pčela.
