Tek nešto više od dve decenije upravnikovanja najvećim zatvorom u Srbiji bilo je dovoljno Branku Šormazu da kroz ruke propusti najveće zvezde naslovnica srpske štampe – kriminalace, glumce i političare koje je nemoguće svrstati ni u poziciju ni u opoziciju
Penzioner je postao sa svega 55 godina, na polovini prvog četvorogodišnjeg mandata upravnika Okružnog zatvora u Beogradu.
Rastakanje Jugoslavije bilo je u punom jeku, a Branko Šormaz nije imao nameru da kao važan državni uposlenik, vaspitavan na „starim vrednostima“, učestvuje u stvaranju novih. Početkom 90-ih godina drugačiji politički standardi onespokojavajuće su se umešali u sve pore društva, prirodno i u Šormazov posao.
Kada su promene u Srbiji uhvatile maha, podređenima je u šali, koja se ubrzo tragikomično obistinila, napomeno:
„Moramo biti još pažljiviji sa zatvorenicima – ko zna ko će nam se od njih vratiti u odelu i s kravatom u nekoj zvaničnoj državnoj delegaciji“.
Slutnja se potpuno ostvarila nekoliko godina kasnije, kada je Željko Ražnatović Arkan izabran za narodnog poslanika, te potom kao član Skupštinskog odbora za bezbednost obilazio srpske zatvore, gde su mu predavani raporti, a stražari ga dočekivala u stavu mirno.
„Ništa lično nisam imao protiv Arkana, smatram da je bio veoma pametan i inteligentan, ali nisam bio spreman da s momcima poput njega zamenim životne uloge. Ipak sam navikao da takvi u mojoj kancelariji stoje dok ih ne ponudim da sednu.
(Agencije)