Web-Tribune.com Vaše mesto za novosti…
Zapad voli da ocrtava tuđe granice, ali kada se radi o njihovoj teritoriji — nisu spremni da ustupe ni pedalj. Sirija je samo jedna u nizu država kojima je Zapad odredio današnje granice, a sad bi ih rado revidirao.
Nakon što je sirijska vojska još jednom pobola svoju zastavu na tvrđavi u Palmiri, a Abu Bakr el Bagdadi, vođa ID-a i čovek sa devet života, priznao poraz i odmetnuo se u gerilu, pitanje budućeg poretka u Siriji postalo je glavna tema u međunarodnoj areni.
S obzirom na veliki broj zainteresovanih igrača za ovu bliskoistočnu zemlju, u kojoj već petu godinu zaredom prolivaju krv stanovnici Sirije, redovna vojska, borci iz Rusije, Irana, Turske, sa čitavog Bliskog istoka, pa i šire (sve zavisi od toga ko se bori i na kojoj strani), otvara se pitanje — šta dalje? Opet se vraćamo na diskusiju o podeli Sirije.
Kao što je poznato, granice te države su utvrđene nakon pada Osmanske imperije, to jest one nisu istorijske.
I zato mnogi eksperti (zapadni i prosunitski) smatraju da bi najbolje bilo da se podeli po etničkoj osnovi: teritorija alavita, kojom bi vladao Bašar el Asad, nalazila bi se na zapadu, centralni deo bio bi pod upravom sunitskog umerenog režima, a istočni bi pripao Kurdima. Ovo je, međutim, malo verovatno.
Zašto bi se Asad borio za Alep, Homs, Palmiru, Damask, da bi ih na kraju nekome predao? Uz to, gde je tu Iran, koji je sa svojim kopnenim snagama umnogome doprineo jačanju režima u Damasku?
Kao odgovor na diskusije o podeli Sirije i Bliskog istoka po etničkom principu, politički analitičar američkog Centra za dvopartijsku politiku Nikolas Danfort je predložio Evropi da ona pokuša da reši sopstvene probleme na taj način.
„Mogu li druge granice da spasu Evropu? Etnografske karte predlažu alternativu današnjoj konfiguraciji država na kontinentu“, napisao je Danfort na Tviteru.
Prema njegovim rečima, on je samo malo prepravio staru etnografsku kartu iz 19. veka.
Nadahnuti američki analitičar je podelio Evropu na 17, umesto sadašnjih 38 država. Balkan je opet ujedinio u Jugoslaviju, samo malo proširenu. U nju bi ušle sve bivše jugoslovenske republike i još Bugarska.
Jedan Turčin se odmah pobunio da mu je „Slavija“ uzela komad zemlje, ali Danfort ga je utešio: „Vi ste dobili mali deo Bugarske“.
Rusija bi prošla odlično, ujedinila bi se sa Belorusijom i Ukrajinom. I tu je jedan turski tviteraš imao nešto da zameri: Krim je Turska!
Istina, nije naveo da je to ispravljeno još u 18. veku.
Danfort jer ponovo je vaskrsao Rimsko carstvo u minijaturi — objedinio je Španiju, Portugaliju, deo Francuske i Italiju u Ujedinjeno rimsko kraljevstvo. Severni deo Francuske je zajedno sa Belgijom formirao Novu Galiju. Ni Nemačka nije loše prošla — dobila je Poljsku, Holandiju, Austriju i Švajcarsku.
Česi i Slovaci bi sa delom Poljske formirali Istočnu Slaviju. Skandinavci bi se ujedinili, osim severa Finske, koji bi ostao Finstanija, dok bi baltičke zemlje obrazovale Litvoletoniju.
Mađari, Rumuni, Albanci i Grci bi ostali na istom. Velika Britanija i Irska bi ostale dve posebne države, ali sa drugačijim granicama.
Inače, karta se najmanje svidela Turcima. Ipak su oni nekad bili Osmansko carstvo. Istina, u 19. veku je ono već bilo tu i tamo dobrano načeto.
Tviteraši su analitičara na kraju podsetili da je već pravljena jedna Jugoslavija, i zamolili ga da malo prouči ratove na Balkanu pre nego što počne da crta nove granice u Evropi.
„Iznenađuje kako se mnogi užasavaju ovakve ideje (podele) kada se primeni na Evropu umesto na Bliski istok“, napisao je Danfort.
Teško je ne složiti se s analitičarom. Balkan je tamo daleko, a tek Sirija…
U svakom slučaju, ono što je najizvesnije je da Sirija može biti podeljena na zone uticaja. Pre tačno godinu dana, u to vreme generalni sekretar SAD DŽon Keri, izjavio je da je podela Sirije „plan B“ ako se prekine primirje, i predložio da se ona podeli na zone uticaja između Rusije i američke koalicije: „Vi ne prelazite ovamo, mi nećemo tamo. Sve što je između neka bude fer plej“.
(Pravda.rs)
