Home / IZA KULISA / EGIPATSKA SFINGA NIJE STARA 4,500 GODINA NEGO 75.000 GODINA?!

EGIPATSKA SFINGA NIJE STARA 4,500 GODINA NEGO 75.000 GODINA?!

Misterija oko starosti egiptaske Sfinge traje i dan danas….Ova misteriozna kamena građevina-Sfinga,  još uvek privlači pažnju arheologa, naučnika, teoretičara zavera, ljubitelja drevnih civlizacija i vanzemaljaca…

Zvanični izvori tvrde da je egipatska Sfinga stara oko 4,5 hiljada godina. Međutim, …

2008. godine naučnici su predstavili izveštaj u kome se navodi da je Sfinga stara 75 hiljada godina.?!

To znači da je bila svedok ledenog doba? Ali ko je onda to podigao? Godine nisu jedina tajna.

Hiljadama godina “Velika Sfinga” posmatra Kairo i Gizu, nepomična i tiha. Skoro svaka drevna egipatska zgrada ima natpise koji govore o njenoj istoriji, graditelju, imenu i starosti, ali ne i na njoj. Dakle, ako kažemo da malo znamo o “Velikoj Sfingi”, onda ne grešimo.

Arheolozi su dugo mislili da je Sfinga stara oko 4.500 godina, ali postoji alternativna verzija, prema kojoj je ta brojka mnogo veća. Kakva je istorija ove misteriozne statue? Zašto je još uvek obavijena velom tajne?

“Teorija vodene erozije Sfinge”

Ako na Google -u potražite starost Velike Sfinge, videćete da je stara oko 4.500 godina. Arheolozi veruju da je isklesan po nalogu faraona Khufu-a. Dugo su se pridržavali ove teorije, ali savremena tehnologija omogućila je detaljno proučavanje kamena sfinge.

Rezultati istraživanja naveli su arheologe da sumnjaju u prethodno procijenjenu starost.

Godine 1990. Robert M. Schoch, profesor na Univerzitetu u Bostonu, došao je u Egipat sa samo jednom svrhom- istraživanje “Velike Sfinge” sa geološkog stanovišta. Ubrzo je otkrio da su geološki dokazi u suprotnosti sa podacima egiptologa.

Prilikom ispitivanja osnove statue, otkrio je tragove ozbiljne erozije, koja je mogla nastati samo kao rezultat produžene izloženosti snažnim mlazovima vode. Ali činjenica je da se Sfinga nalazi na rubu pustinje Sahare i da je u poslednjih 5.000 godina ova regija prilično sušna. Istraživanje Roberta Schocha nazvano je “Teorija vodene erozije Sfinge”, o čemu su pisali neki mediji u svetu.

Zanimljivo je, da je gornji deo Sfinge bio izložen eroziji vetrom i peskom, a ne erozijom vode. Šta to znači?

“Ja sam najstarije stvorenje na Zemlji”

Rezultati studije ukazuju, da je donji deo Sfinge podignut mnogo ranije, nego što su arheolozi pretpostavljali do sada. Tragovi erozije koje je pronašao Schoch mogli su nastati samo kao rezultat produžene izloženosti snažnim vodotocima, koji su označili kraj ledenog doba.

Dakle, Sfinga mora biti stara najmanje 12 hiljada godina. Ali neki arheolozi veruju da ova statua nije mogla biti podignuta tokom ledenog doba, jer njena glava neverovatno liči na egipatskog faraona.

Schoch je ubeđen da sadašnja glava Velike Sfinge nije originalna glava. Originalna glava je pretrpela ozbiljne vremenske uslove i eroziju.

Prema njegovoj teoriji, u dinastičkom periodu napravili su novu glavu, usitnjavajući originalnu, pa je kao rezultat postala manja. Takođe sugeriše da Sfinga prvobitno nije bila Sfinga, već lav ili čak lavica.

Egipatski pesnik Ahmed Shavki ovako opisuje Sfingu: “Ja sam najstarije stvorenje na zemlji.” Ovaj pesnički izraz možda najbolje ilustruje drugu teoriju o starosti Sfinge. 2008. godine, na Međunarodnoj konferenciji o geoarheologiji u Bugarskoj, dva ukrajinska naučnika, Vjačeslav Maničev i Aleksandar Parhomenko, predstavili su izveštaj „Geološki aspekt problema datiranja Velike egipatske sfinge“, koji je i dalje kontroverzan u naučnoj zajednici. U svom istraživanju oslanjali su se na “Teoriju vodene erozije Sfinge” Roberta Schocha.

Prema njihovim procenama, starost Sfinge je više od 75 hiljada godina. Studija kaže da nadmorska visina gornjeg velikog erozionog bazena Sfinge odgovara nivou vodene površine koji se dogodio u ranom pleistocenu.

To znači da je Sfinga delimično potopljena u vodu.?!

Postoje i druge teorije koje govore da je starost Sfinge 36 hiljada godina, ali arheolozi to nisu mogli ni pobiti ni dokazati. Dakle, stvarna starost Sfinge i dalje je misterija, kao i njeno pravo ime.

Sfinga je okružena mnogim tajnama i legendama u koje ljudi veruju do danas. Turisti dolaze u Egipat kako bi iskusili duhovni uticaj hramova i spomenika Starog Egipta.

Lavova vrata ili Zvezdana vrata

Neki ljudi koji vole astrologiju, pripisuju sazvežđima različita svojstva. Oni veruju da astronomski događaji imaju duhovni i fizički uticaj na ljude. “Lavova vrata” ili “Zvezdana vrata” jedna su od najvažnijih astronomskih pojava u koju mnogi veruju.

Legenda kaže da se “vrata” između zemlje i neba otvaraju kada se Sirius (najsjajnija zvezda na nebu) približi Zemlji i lebdi iznad Velike piramide. To se dešava svake godine u avgustu.

Ove kapije, prema legendi, čuva Sfinga. Ako ljudi sanjaju o boljem životu i dobrom zdravlju, trebali bi doći do Sfinge i zatražiti dozvolu da prođu kroz kapiju. Tekstovi piramida glase: “Čuvaj se lava. Izlazeći, naredio je: “Čuvajte se lava.” Holanđanka Ivon Teiken jedna je od onih koje zanimaju stari Egipat, astrologija i terapija. Osnivač je hotela “House of Life Abidos” u Sohagu.

Ivona je izjavila za egipatski “Sasapost”: “Za mene je Sfinga “Zvezdana kapija”. Stari Egipćani su znali za ovo. “Zvezdana vrata” su moćan portal između duhovnog i materijalnog sveta, odnosno neba i zemlje.

Sredinom 2020. godine američka svemirska agencija NASA, objavila je izveštaj koji rasvetljava neobičan astronomski fenomen povezan sa “Velikom Sfingom”. Prema egipatskom Ministarstvu za antikvitete, ono ima jednu karakterističnu astronomsku osobinu koja se pojavljuje tokom prolećne ravnodnevnice.

19.marta sunce zalazi direktno iza ramena kipa. Napominje se, da se ova neobična pojava javlja dva puta godišnje: u martu tokom prolećne ravnodnevnice i u septembru tokom jesenje ravnodnevnice.

Velika sfinga čuva mnoge misterije tajne, a nauka, sa svim svojim savremenim tehnologijama, nikada ih nije uspela razotkriti.

Check Also

VANZEMALJSKI BROD KOJI JE PAO U RUSIJI NAPRAVLJEN OD ŽIVE MATERIJE?!

Misterija još uvek traje….Da li je vanzemaljski  brod (NLO)  koji je navodno pao pre više …