Šest dana uoči bombardovanja Slobodan Milošević je ponudio najširu moguću autonomiju za sve nacionalne zajednice na KiM, ali je ta ponuda glatko odbijena.
Na pregovorima u Rambujeu kod Pariza, koji su počeli februara 1999, tadašnji predsednik SRJ ponudio je čitavu paletu ustupaka kako bi se izbegla NATO agresija, međutim, Zapad i Albanci, koje je tada predvodio Ibrahim Rugova, nisu hteli da razgovaraju o predlogu Beograda.
Srpski telegraf je ekskluzivno došao do dokumenta koji su 18. marta 1999. potpisali predstavnici Vlade Srbije i Vlade SRJ zajedno sa predstavnicima sedam etničkih zajednica koje žive na Kosovu i Metohiji. U pitanju je sporazum o samoupravi na Kosmetu koji je na Miloševićev nagovor sastavio tadašnji potpredsednik Vlade i šef pregovaračke delegacije Ratko Marković, predavši ga kao konačni predlog Srbije, ali on nikad nije uzet u razmatranje.
Bez milosti
Osnovni akt ovog dokumenta ima 11 članova i u okviru njih, između ostalog, stoji da će se na KiM zavesti princip demokratske samouprave. Izvršnu vlast imao bi ministarski savet, dok je sudska funkcija bila namenjena sudovima Srbije, Kosmeta i nacionalnim zajednicama. Osim republičke, na teritoriji Kosmeta, prema ovom ugovoru, bila bi instalirana i lokalna policija. Građani Kosmeta bili bi predstavljeni sa najmanje 20 poslanika u Skupštini Srbije, a iz njihovih redova bili bi birani najmanje po jedan član savezne i republičke vlade.
Ipak, ni sve ovo što je stajalo na papiru nije bilo dovoljno da se Zapad smiluje na poslednju ponudu iz Beograda.
Nema kompromisa
Potpredsednik tadašnje savezne vlade i jedan od članova srpskog pregovaračkog tima Nikola Šainović objašnjava kako je došlo do toga da se Miloševićev pokušaj nagodbe sa Zapadom nikada ne razmatra.
– Kad su se pregovori u jednom trenutku zaglavili, došao sam jedne noći u Beograd i imao konsultacije sa celim rukovodstvom koje je predvodio Milošević. Na njegov predlog napravili smo našu formu sporazuma iz Rambujea tako što smo precrtali elemente okupacije i oduzimanja suvereniteta, a potpisali delove o samoupravi. Naša delegacija predvođena Markovićem predala je taj dokument poslednjeg dana, ali oni ga nisu uzeli ni u razmatranje, već samo onaj početni u kome stoji raspoređivanje NATO trupa na celoj teritoriji države. Situacija je bukvalno bila: uzmi ili ostavi – priča Šainović.
– Rambuje nije sazvan da se izbegne rat, već da se opravda ratni pohod. Oni su tražili izgovor u Rambujeu za bombardovanje Srbije, o čemu su mnogo ranije doneli odluku. Rambuje je bio pozorišna predstava za zapadnu javnost da joj se dokaže kako bombardovanje nema alternativu – zaključuje bivši šef jugoslovenske diplomatije.
Tačijeva odskočna daska
Kao jedan od članova pregovaračkog tima kosovskih Albanaca bio je i Hašim Tači, tada već poznat kao direktor Političkog direktorata i član Glavnog štaba OVK. Imao je 31 godinu i na fotografijama iz tog vremena je neprepoznatljiv. Na pregovore, kako je u to vreme navođeno u medijima, pozvan je kao komandant samozvane operativne zone OVK u Mališevu, a već je bio dugogodišnji član „Dreničke grupe“ OVK, koju je osnovao Adem Jašari.
Konferencija u Rambujeu
– Pregovori posvećeni problemu Kosova počeli 6. februara 1999. u zamku Rambuje nedaleko od Pariza
– Konferencija koja je trajala 17 dana završena neuspehom
– Međunarodna kontakt-grupa odlučila da se pregovori delegacija Vlade Srbije i kosovskih Albanaca nastave 15. marta u Parizu
– Druga runda pregovora završena posle četiri dana, takođe neuspehom
– Državna delegacija Srbije i delegacija kosovskih Albanaca potpisale 18. marta različite sporazume
– Delegacija kosovskih Albanaca potpisala sporazum koji su ponudili međunarodni pregovarači, dok je državna delegacija Srbije potpisala sopstveni predlog (sporazum o samoupravi na Kosmetu)
– Na čelu srpske delegacije bili Ratko Marković, Nikola Šainović, Vladan Kutlešić…
– Prisustvovao i predsednik Srbije Milan Milutinović
– Albansku delegaciju predstavljali Ibrahim Rugova, Hašim Tači, Fehmi Agani, Edita Tahiri…
– Nije bilo direktne komunikacije delegacija Beograda i Prištine, sve je išlo preko posrednika
– Pregovorima posredovali izaslanici SAD, Rusije i EU (Kristofer Hil, Boris Majorski, Volfgang Petrič)
– Posle drugog neuspeha usledilo bombardovanje SRJ, koje je trajalo 78 dana