Web-Tribune.com Vaše mesto za novosti…
Zakon o donatorstvu organa je usvojen u skupštini Srbije, a sve se pretvorilo u “težak slučaj”, uz niz kontroverznih izjava bez jasnih objašnjenja, ili možda čak i prikrivanja činjenica.
Jedna od izjava kojom se “proslavio” Aleksandar Martinović poslanik SNS je i ova: Kada je čovek mrtav ne treba mu ništa i nije vlasnik ničega a naročito nije vlasnik svojih organa”.
Sve ovo liči na namerno dovođenje javnosti Srbije u zabludu kako bi se sporni zakon progurao na silu jer se i u njemu samom primenjuje sila a to je da posle izglasavanja ni jedan građanin Srbije neće biti vlasnik svoga tela pa ni organa što je savršeno isto sa položajem građana u čuvenom Orvelovom romanu “1984”.
Po svedočenju srpskog portala “Espreso” Martinović nije hteo da odgovori da li zna da se mrtvim ljudima ne vade organi jer su im onda i organi mrtvi, dakle neupotrebljivi te da se to isključivo radi živim ljudima.
Naučna činjenica je da se organi mrtvih ljudi nikad nisu koristili niti će ikad u budućnosti jer to nije tehnički izvodljivo, jer kada čovek postane leš i u njemu su organi leša.
Dakle, organi za transplataciju se isključivo koriste od živih ljudi, bilo da su u komi ili održavani na aparatima.
Prema sudsko-medicinskoj nauci, nesigurni znaci smrti su npr.prekid disanja i krvotoka a verovatni znaci su mrtvačke mrlje i ukočenost. Sigurni znaci smrti su pseudomelanoza i lešne promene i tada se sa sigurnošću može proglasiti smrt osobe. Ovaj postepeni proces umiranja razlog je što se pokojnici ne sahranjuju odmah jer mnogi prevazilaze ove simtome i vraćaju se svesti.
Glavni kriterijum za moždanu smrt jeste „smrt celog mozga“ koja se utvrđuje kliničkim pregledom i dopunskom testovima. Klinički pregled u našoj zemlji vrše dva lekara neurolog ili neurohirurg i anesteziolog. Izjednačavanje pred zakonom biološke i „moždane“ smrti ne odnosi se samo na dobrovoljne donore organa, već na sve nas i važi od 2012. godine.
Klinički pregled koji lekar obavlja je njegova subjektivna ocena i na nama je da se nadamo da će biti ispravna i poštena. Malo je dokaza kojima bi odredili minimalni prihvatljivi period opservacije koji bi nesumnjivo utvrdio da su neurološke funkcije nepovratno oštećene… ne može se sa sigurnošću utvrditi da li uvek pomoćni testovi tačno potvrđuju prestanak funkcije celog mozga“.
Sve ukupno ovo znači da praktično ne postoje konačni dokazi da je neko zaista mrtav iako je proglašen klinički mrtav i nalazi se priključen na aparate.
To dalje znači da će biti manipulacija i zloupotreba sa uzimanjem organa ma kakav zakon bio te je vrlo diskutabilna želja ove vlade da silom prisvoji sebi pravo da je vlasnik organa svih građana Srbije.
Sav ovaj horor i užas možemo videti iz jednog primera koji je objavljen na srpskom portalu B92.net kao komenatar jednog čitaoca a sve je objavljeno na Fejsbuku od strane Božice Popović. Ispovest nesrećne žene u srpskoj bolnici sledi:
Božica Popović: Prenosim komentar sa B92 mislim da je vredan pažnje…
“Jako loše rešenje. Opet hoće nešto da uvedu na silu, kao svašta još, a za takve stvari treba vaspitanje, obrazovanje, vreme. Posebno još što je loš sistem kod nas.
Pre 3 godine prijatelj u svojoj 40oj je doživeo šlog. Zdrav, prav i jak čovek na poslu doživljava napad odvoze ga na hitnu gde lekari nemaju pojma šta je sat dva vremena i onda transport za KCS. Tamo ga primaju u urgentnom pa u intenzivnu i tako dva dana kasnije njegovu suprugu zovu iz bolnice da dodje da potpiše papire da ga skinu sa aparata i da iskoriste njegove organe jer je on zdrav a njemu eto neće trebati jer je on moždano mrtav a imaju pacijente kojima treba. Ona odlazi tami i ODBIJA do potpiše a lekar je naziva izmedju ostalog tvrdoglavom i glupačom. I vršen je svakodnevni pritisak na nju majku (4 dece) 14 dana da potpiše papir.
Nije htela, odbijala je, a oni su joj stalno pretili da će ga isključiti, da nema smisla da se on pati, da zauzima nečije mesto… Jedinu nadu joj je prvi dan dala neka doktorica sa KCS koja je neuro nešto struke rečima da šanse da preživi i oporavi se su do 5%. Dolazili su studenti na praksu tu i jedna studentkinja kad su njega pokazivali primeti da mu oko radi i onda su shvatili da se čovek budi i oporavlja polako. Danas 3 godine kasnije on je ŽIV. Ima posledice ozbiljne ali radi na svom oporavku. Strašno je što nam je ispričao i napisao da je on jedno desetak dana bio svestan i sve čuo, a nije mogao da otvori oči niti da bilo šta kaže. Ispričao je i razgovore koje je njegova supruga imala sa lekarima pored njegovog kreveta. Užas. Strahota. Da je razmišljao šta će biti. Zamislite to.
Da je supruga pristala i potpisala, 4 dece bi ostalo bez oca. Ali njena ljubav prema njemu i vera u nesto bolje su ga ostavili živim.
Zato ne treba terati ljude na nešto što ne žele. Zaveštanje je plemenit čin čoveka ali samo kada on to želi i kada sam tako smatra.
teska tema, 19. jul 2018 21:37
PRIMEDBA: Ova priča je bila moguća po starom zakonu ali kada bude usvojen novi zakon teško da će neko izvući ovakvu pouku u budućnosti. Obzirom da će se moždana smrt određivati odokativno i bez dovoljno naučnih dokaza svašta je moguće.
Ili što bismo narodski rekli, pazite kako živite i nemojte padati u komu, čak ni u nesvest!
Podelite dalje da se ne dogodi i drugima nešto gore od ovog …
Mirko Vasić (Webtribune.rs)
