JEZIVE ZAVERE DEJVIDA ROKFELERA: BOLEŠĆU HTEO DA KONTROLIŠE SVET, POVEZAN SA NAPADOM 11. SEPTEMBRA! (VIDEO)

Smrt Dejvida Rokfelera je bila predviđena. Sajt Deathlist.net koji je predvideo 2016. godine smrt 16 poznatih osoba predvideo je i smrt Rokfelera.Hteo da bolešću kontroliše svet

Kao i za ostatak porodice Rokfeler, i za Dejvida Rokfelera se vezivale su se brojne teorije zavere. Jedna od najpoznatijih je da je aktivno podržavao eugeniku, kao pokušaj da se bolestima kontroliše broj stanovnika na planeti. Tu je za svog saveznika navodno imao i Bila Gejtsa, kome je i upućena poslednja poruka na tviter nalogu Rokfelera.

Dejvid Rokfeler je bio najstariji živi porodice Rokfeler koja dosledno finansirao eugeniku. Prema pisanju medija fondacija Rokfeler javno priznala da je finansirala projekte za depopulaciju stanovništva putem masovnog vakcinisanja, a koje je sadržavalo toksične dodatke koji uzrokuju neplodnost i sterilitet kod žena i muškaraca, i spontane pobačaje kod žena.

Američki novinar i istraživač Džurijan Mesen naišao na izveštaj iz 1968. godine ove „humane“ organizacije, koji jasno dokazuje da je ona finansirala istraživanja, vakcine i mogućnosti masovnog kastriranja i sterilizacije ljudi, što je trebalo da doprinese planskoj depopulaciji stanovništva.

Prema pisanju nekih medija u tom izveštaju se spominje više metoda pomoću kojih bi mogla da se masovno proširi neplodnost u svetu. Ovaj izveštaj je jako bitan jer je reč o porodici Rokfeler čija fondacija i dan danas finansira gotovo svaku novu vakcinu koja izlazi na tržište.

Virus zika je čedo Rokfelera

U sklopu te teorije pojavljuje se i nedavno izbijanje virusa zika. Kada je on počeo da se širi pojavile su se informacije da je vlasnik patenta na virus fondacija „Rokfeler“.

Tako su krenule tvrdnje da tvrdnje da Rokfeleri namerno šire virus da bi drastično smanjili broj stanovnika na našoj planeti. Virus zika košta 599 dolara.

Vladar sveta

Dejvid Rokfeler bio je donator, osnivač ili uključen u formiranje Saveta za spoljne poslove, Trilateralne komisije, Bilderberg grupe, Saveta Amerika, Azijskog društva, Svetskog ekonomskog foruma… Njegova brojna putovanja privatnim mlaznjakom obuhvatala su susrete s Fidelom Kastrom, Nikitom Hruščovom, Mihailom

Gorbačovom… Među lične prijatelje ubraja Rotšildove, Henrija Forda, porodicu Dalas, Henrija Kisindžera, vlasnicu Vašington posta.

Zelenašenje, naglo bogaćenje i ucene

Kako je pisalo u novinama 1911. godine, izvorni vlasnici železnice upravo su završili polaganje pruge. Oni su hteli da grade terminale, ali im je nedostajalo novca. Tu na scenu stupa velečasni Gejts, čovek koji je upravljao dobrotvornim donacijama Rokfelerovih.

Gejts tada objašnjava vlasnicima da je Džon D. Rokfeler pratio izgradnje njihove železničke pruge i da će im pozajmiti novac. Ljudi su prihvatili zajam za 420.000 dolara. Dva meseca kasnije Rokfeler se pretvarao da moraju novac da vrate odmah zbog neke “finansijske sramote” i morali su da mu predaju prugu.

Povezan sa napadom u Njujorku

Prema nekim medijima bio je povezan i sa napadom na Svetski trgovinski centar 2001. godine. Čak se tvrdilo da je to predvideo u svom govoru 1967. godine

Deda mu odlikovan ordenom Svetog Save

Nije nepoznato da je Džonu D. Rokfeleru je još 1915. godine Srbija dodelila orden Svetog Save u znak zahvalnosti za dobrotvorne akcije Fonda Rokfeler za borbu protiv bolesti u ratom pogođenoj zemlji.

Godinu dana kasnije Fond Rokfeler je objavio da milion dolara dodeljuje kao pomoć ratom pogođenim Srbima, Poljacima, Crnogorcima i Albancima, što je u to vreme bila najveća pojedinačna donacija SAD za pomoć Evropi u ratno doba.

BIOGRAFIJA

Dejvid Rokfeler je bio američki bankar i jedan od najbogatijih ljudi na svetu, prema podacima časopisa Forbs, vrednost njegove imovine je iznosila oko 2 milijarde dolara. Rođen je u Njujorku i najmlađi je od šest sinova Džona Rokfelera juniora , sina Džona D. Rokfelera seniora, osnivača naftne kompanije Standard Oil.

Bio je najstariji živi član porodice Rokfeler.
Diplomirao je na Harvard univerzitetu 1936 godine, a radio je potom kao sekretar poznatog gradonačelnika Njujorka – Laguardie.
Pet meseci posle Perl Harbura priključio se vojsci SAD i služio je kao ataše u Severnoj Africi i Francuskoj. Rat je završio u činu kapetana.

Pristupio je Čejs Nešneal banci 1646, a već 1952. je postao potpredsednik Ujedinjene Čejs Mehetn banke. Bio je specijalizovan za međunarodno bankarstvo. Do 1969. je posao predsednik banke i penzionisao se 1981. godine.

Čejs Menhetn odavno se veže uz ime porodice Rokefeler, iako ta porodica nikad nije u vlasništvu imala više od pet odsto njenih akcija. Ali, Dejvid Rokefeler nije bio samo običan šef te banke. Zbog njega su je u 70-im godinama 20. veka prozvali i „Davidova banka“, a tad je ista banka raširila svoje delovanje i na međunarodnom nivou.

Sledeći nasleđe svog dede bavio se filantropijom pogotovo u oblastima medicine, nauke i obrazovanja. Takođe je pomagao i kulturu a bio je član odbora Muzeja moderne umetnosti u Njujorku
2008. dao je 100 miliona dolara Harvard univerzitetu, što je najveća donacija do tada.

Pogledajte snimke:

(Kurir)