KAKO JE GLAVNI ČOVEK DB-A POSTAO KLJUČNI AGENT ZAPADA RAZBIJAJUĆI SRBIJU IZNUTRA..

Jovica Stanišić bio je “tajni agent” Centralne obaveštajne agencije (CIA)” Sjedinjenih Američkih Država”, izjavio je tokom svedočenja u Hagu bivši ambasador Velike Britanije u Srbiji ser Ajvon Roberts. To nije prvi put da se takav podatak našao u javnosti.

O vezama Stanišića i CIA naširoko se govorilo više u svetskim nego u domaćim medijima, a detalje o njegovoj sprezi sa kontraobaveštajnom službom na videlo je izneo još 2009. godine “Los Anđeles Tajms”.

Kako je i da li je Stanišić, desna Miloševićeva ruka zadužena za kontrolu, organizovanje i opremanje paravojnih jedinica postala deo CIA i dalje nije do kraja izvesno, ali prema tadašnjim pisanjima pomenutkog američkog medija sve se desilo jedne noći 1992. u beogradskom Topčiderskom parku. Stanišić se tada sastao sa oficirom CIA Vilijamom Lofgrenom i te noći su “dva špijuna sklopila tajno partnerstvo za koje niko nije saznao: Stanišić je osam godina bio glavni čovek CIA u Beogradu.”

Glavno pitanje koje se postavlja jeste zašto je do takve veze došlo, odnosno zašto je CIA tražila nekog na ovim prostorima kao doušnika?

Autor teksta u “Los Anđeles Tajmsu”, Greg Miler, naveo je tada da je oficiru CIA Vilijamu Lofgrenu bila potrebna pomoć, jer CIA nije znala šta da radi kada je u Jugoslaviji izbio građanski rat, i da je po izbijanju sukoba u Bosni i Hercegovini, CIA očajnički želela da dođe do obaveštajnih podataka iznutra. Stanišić i Lofgern su na tajnim sastancima po brodovima i bezbednim kućama duž Save razmenjivali detalje o funkcionisanju Miloševićevog režima, što je “Blic” tada preneo.

Stanišić, kome se sudi u Hagu na ponovljenom suđenju, pozvao se tokom suđenja da svoje, kako stoji u tekstu “američke saveznike”.

CIA je, što je krajnje neočekivano za nju, dostavila sudu poverljivi dokument u kome se navode Stanišićevi doprinosi i dokazi za pomoć koju im je pružio, a dokument je i dalje zapečaćen, pisao je tada list. Lofgren, koji je sada u penziji, kazao je da je CIA sastavila dokument da bi pokazala kako je “ovaj navodno zli čovek učinio mnoge dobre stvari, ali ne poriče optužbe protiv Stanišića.”

Stanišićeva odbrana se zasniva na nekoliko desetina razgovora sa sadašnjim i bivšim zvaničnicima američkih i srpskih obaveštajnih agencija, kao i dokumentima u koje je “Tajms” imao uvid. Među njima se nalaze zvanični dosijei srpske obaveštajne službe i izveštaji na sedam strana o tom krvavom periodu, koji je Stanišić napisao dok se nalazio u pritvoru u Hagu.

Tu Stanišić sebe, naveo je američki list, predstavlja kao čoveka koji je pokušao da utiče na Miloševića da bude umereniji i koji je intenzivno sarađivao sa CIA kako bi zaustavio krizu.

– Ja sam institucionalizovao saradnju sa američkim obaveštajcima, uprkos tome što su odnosi između naše dve zemlje bili veoma loši: ta saradnja je u velikoj meri doprinela deeskalaciji sukoba – napisao je Stanišić a prenosi “LA Tajms”.

Oficiri CIA koji su radili u tom regionu navodno su kazali su da nikada nisu videli dokaz da je umešan u ratne zločine, pisao je tada američki list.

Štaviše, oni su ga smatrali ključnim saveznikom. Na jednom od sastanaka sa Lofgrenom predao je fasciklu sa dokumentima među kojima su bili i dijagrami skloništa i drugih objekata koje su srpske kompanije izgradile u Iraku za Sadama Huseina.

Posle mnogobrojnih tajnih sastanaka, on je ubedio Miloševića da mu dozvoli da uspostavi kontakt sa CIA. U pismu dostavljenom Hagu 2004. godine CIA piše kako je Stanišić pokušao da spreči neke od najeksplozivnijih događaja u Bosni. U proleće 1993. na nagovor CIA, izvršio je pritisak na načelnika Generalštaba Vojske RS Ratka Mladića da nakratko prekine granatiranje Sarajeva, piše list.

Dag Smit, šef stanice CIA u Bosni, počeo je redovno da se sastaje sa Stanišićem i čak su se jednom prilikom sreli na nekom brodu na Savi.

– Milošević mu se nimalo nije sviđao. Stalno je govorio kako je grozan, nepošten i pokvaren – rekao je Smit. Na pitanje da li je bio u stanju da počini ratne zločine, Smit je odgovorio: “Mislim da je učinio najmanje zla što je mogao”. Tadašnji direktor CIA Džon Dojč pozvao je Stanišića u sedište agencije 1996. Glavnog srpskog špijuna su odveli da sluša džez u klubu „Bluz eli” u Džordžtaunu i u lov na ptice u Merilendu.

Sada, deset godina kasnije, povezanost Stanišića i CIA opet je na dnevnom redu i onjoj se raspravlja kako u domaćim medijima, tako, reklo bi se još življe i u Haškom tribunalu, gde je svedočenje Ser Ajvora Robertsa, bivšeg ambasadora Britanije u Beogradu i danas u toku.

Naime, on je pred ovim sudom kao svedok Stanišićeve odbrane sugerisao da je pouzdana informacija da je Stanišić bio “tajni agent Centralne obaveštajne agencije (CIA) Sjedinjenih Američkih Država”, koju je objavio 2016. u svojoj knjizi “Razgovori s Miloševićem”Upitan “šta je britanska vlada znala o Stanišiću”, svedok je kazao da “ne želi da ulazi u to”, budući da je uslov za njegovo svedočenje bio da ne bude pitan o “prikupljanju obaveštajnih podataka”.

Govoreći o Stanišiću kao “zastrašujućem šefu tajne policije”, on je rekao da je Stanišić “znao gde su tela zakopana”, međutim, nije precizirao da li koristi stilsku figuru za tajnu u engleskom jeziku ili misli doslovno.

Svedočio je o Stanišićevoj moći, ali i bliskosti sa tadašnjim predsednikom Srbije Slobodanom Miloševićem posebno tokom 1995. tokom krize koju su izazvali bosanski Srbi uzimanjem pripadnika Unprofor za taoce.

(Blic)