U JSO nije mogao da bude bilo ko. U jedinici je vladala spartanska atmosfera, niko nije komentarisao naređenja, i ona su se izvršavala, naveo je Ulemek.
Bivši komadant Jedinice za specijalne operacije (JSO) Milorad Ulemek Legija danas je u završnoj reči na suđenju u Specijalnom sudu ponovo odbacio sve navode optužnice koja ga tereti za organizovanje oružane pobune te jedinice u novembru 2001.
On je detaljno obrazlagao zbog čega se ne radi o pobuni JSO, na čijem čelu u to vreme nije bio, podsećajući sudsko veće da nijedan svedok tokom suđenja nije govorio o pobuni, već upravo o protestu.
– Dobro znam šta je istina i zato vas molim da mi verujete. Prava zamisao ovog cirkusa i tendencija optužnice je kvalifikacija dela kao oružana pobuna, ali do danas nisam video da je izveden jedan dokaz – rekao je Ulemek u završnoj reči za kojeg je tužilaštvo tražilo kaznu od 12 godina zatvora.
On je detaljno objasnio sastav JSO, njeno funkcionisanje, ističući da su u jedinici služili profesionalci od kojih su nažalost neki sada u zatvoru.
Komentarišući što u optužnici centralno mesto zauzima nekadašnji vođa „zemunskog klana“ Dušan Spasojević, kao osoba koja je inicirala pobunu i koja je često bila u kontaktu sa čelnicima jedinice, Ulemek je kazao da je on ustvari bio „partner službenika Vlade“.
– Zaključak ću ostaviti vama, jer ja nisam dovoljno pametan da shvatim o čemu se ovde radi – naveo je optuženi obraćajući se sudskom veću u završnici suđenja.
Nakon njega, završne reči izložiće i ostali optuženi nakon čega će sud zakazati izricanje prvostepene presude.
U završnim rečima tužilaštvo za organizovani kriminal predložilo je za sve optužene predložilo zatvorske kazne, dok su brabnioci optuženih tražili oslobađajuću presudu tvrdeći da nije bilo pobune, već da se radilo o protestu.
Za nekadašnjeg komadanta JSO Milorada Ulemeka Legiju tužilaštvo je predložilo sudu da ga osudi na kaznu od 12 godina zatvora zbog organizovanja oružane pobune, iako Ulemek nije bio na čelu JSO u vreme pobune, ali je prema stavu tužilaštva imao ključni uticaj na jedinicu koja je bila u sastavu Resora državne bezbednosti.
Za tadašenjeg komadanta JSO Zvezdana Jovanovića tužilaštvo je preložilo sudu da mu izrekne kaznu od 10 godina zatvora, dok je za pripadnike jedinice Miću Petrakovića i Dragoslava Krsmanovića tražilo po pet godina zatvora.
Za Veselina Lečića predložilo je četiri godine zatvora, a za Dragišu Rodića i Vladimira Potića po tri godine zatvora.
Što se tiče Dušana Maričića Gumara, koji je u vreme pobune takođe bio komadant jedinice, medicinskim veštačenjem koje je zimus predstavljeno ocenjeno je da nije sposoban da prati suđenje, pa je postupak protiv njega razdvojen.
Ulemek, Jovanović i Maričić u požarevačkom zatvoru Zabela izdržavaju maksimalne kazne zatvora od po 40 godina zbog najtežih krivičnih dela, među kojima je i ubistvo premijera Zorana Đinđića.
Ostali optuženi se brane sa slobode.
Tužilaštvo u optužnici navodi da je od 9. do 17. novembra 2001. godine JSO otkazala poslušnost komandi, povukla svoje pripadnike u centar u Kuli, prekinula komunikacije s komandom i u više navrata odbila zahteve načelnika resora, ministra unutrašnjih poslova i premijera Zorana Đinđića, da prekine sa pobunom.
Istovremeno, operativni deo Jedinice borbenim vozilima i naoružanim ljudstvom u dva navrata je blokirao autoput.
Prvi put je to učinjeno 10. novembra na autoputu Novi Sad-Subotica u blizini Vrbasa, a drugi put 12. novembra blokadom autoputa kroz Beograd kod Sava centra.
Na taj način je, kako se navodi u optužnici, vrlo jasno iskazana spremnost Jedinice za primenu nasilja ukoliko se ne prihvate njeni ultimativni zahtevi za smenu tadašnjeg ministra policije Dušana Mihajlovića, načelnika resora DB-a Gorana Petrovića i njegovog zamenika Zorana Mijatovića.
Takvim postupanjem Jedinice, bili su neposredno ugroženi bezbednost i ustavni poredak zemlje, navodi se u optužnici.
Protest JSO je prekinut nakon što su Petrović i Mijatović podneli ostavke, dok Mihajlović to nije učinio.
Optuženi su u svojim odbranama mahom tvrdili da je Jedinica bila bila obmanuta, jer je uhapsila braću Banović, koji su potom izručeni Tribunalu u Hagu, iako je postojao dogovor da se pripadnici JSO ne angažuju za privođenje haških optuženika.
Komandantima JSO je navodno rečeno da su u pitanju opasni kriminalci koji će pružati otpor i da niko nije spominjao Haški tribunal, ali se ispostavilo drugačije.
Tadašnji čelnici DB-a Goran Petrović i Zoran Mijatović su odbili da pričaju sa Jedinicom koja je bila u sastavu DB-a, što je rezultiralo nezadovoljstvom.