Misterija groba Dragoljuba Draže Mihailovića, ali i način egzekucije, ponovo je aktuelizovana i upravo su ta dva pitanja za istorijsku nauku jedino što je ostalo nepoznato u životu i delovanju vođe prvog antifašističkog pokreta otpora u Drugom svetskom ratu.
Četiri godine nakon što je Viši sud u Beogradu rehabilitovao komandanta kraljevske Jugoslovenske vojske u otadžbini, generala Dragoljuba Dražu Mihailovića, i vratio mu građanska prava koja su mu bila oduzeta u političko-ideološkom procesu komunističkog režima 1946. godine, kada je i ubijen, priča o generalu ponovo je u žiži. Ovaj put, to je zahvaljući Amerikancima, tačnije Kopredsedavajući srpskog Kokusa u američkom Kongresu, Tedu Po.
Ovaj kongresmen iz Teksasa nedavno je premijerki Srbije Ani Brnabić uručio pismo tokom njenog boravka u Vašingtonu sa molbom da se obelodani materijal koji se odnosi na ubistvo Mihailovića.
– Mihailović i ljudi kojima je komandovao pokazali su izuzetnu hrabrost u odbrani naših pilota za vreme misije „Halyard“ (naveća akcija spašavanja savezničkih pilorta u ratu), tako da verujem da bi u čast i uspomenu na njega trebalo da se učine javnim okolnosti njegove smrti. Amerikanci nikada neće zaboraviti hrabrost i drugarstvo Srba, posebno Draže Mihailovića pokazanog tokom Drugog svetskog rata. Nadam se da ćemo zajedničkim radom uspeti da edukujemo buduće generacije Amerikanaca i Srba o našem dugom istorijskom prijateljstvu kako bi opstalo u godinama koje dolaze – navodi se u pismu, za koje je u kabinetu premijerke potvrđeno da će biti prosleđeno u redovnu proceduru.
Ipostavilo se tako da Amerikanci zapravo žele da se okrije gde je general sahranjen, što je, zajedno sa pitanjem na koji način mu je život oduzet, dve stavke na koje istorija još nije dala odgovor.
Dve moguće lokacije i tajna skrivenih dokumenata
Tim pitanjema bavila se i posebna državna Komisija. Kao moguća mesta ubistva Mihailovića prema svedočenjima iz tog vremena su teren gde je tada bio zatvor na Adi Ciganliji i kompleks Belog dvora. Međutim, najpouzdaniji dokaz – dokumenta u kojima je bilo zapisano mesto i način egzekucije, sklonjena su iz arhiva.
O tome svedoči istoričar dr Srđan Cvetković koji je svojevremeno bio i sekretar državne Komisije za grobnice žrtava komunističkog terora (Osim nje, postojala je i posebna Komisija samo za nalaženje grobnog mesta generala Mihailovića).
– Ta dokumenta su postojala i verovatno je da nisu uništena već se nalaze u porodici jednog od nekadašnjih visokih funkcionera komunističkog režima koji su imali pristup takvim povreljivim dokumentima – navodi dr Cvetković, ne otkrivajući o kom funkcioneru je reč.
Oslanjali se samo na svedočenja
On ukazuje i na to da državna Komisija, koja je tražila grobno mesto Mihailovića, mogla da se oslanja samo na svedočenja.
– Najviše takvih svedočenja je bilo da je ubijen kod zida nekadašnjeg zatvora na Adi Ciganliji. To su govorili pojedini zatvorenici, a tu su i zapisi bivšeg visokog funkcioner DB Slobodana Krstića Uče. Zatim je bilo dosta svedočenja da je ubijen kod Belog dvora. Neki navodni svedoci su spominjali Veliko ratno ostrvo. Svedoka je sve manje i manje s obzirom na protok vremena. Najpouzdanije bi bio dokument koji je sklonjen i čija se sudbina ne zna – objašnjava Cvetković.
„Uveren sam da je Draža ubijen u dvorskom kopleksu“
Publicista Miloslav Samardžić, koji je objavio više radova o Mihailoviću, kaže da je lično uveren da je vođa ravnogorskog pokreta ubijen u dvorskom kompleksu na Dedinju što će biti prikazano u dokumetarnom filmu „General Draža Mihailović“ koji će izaći u oktobru.
– Prema podacima koje smo skupli sto odsto je da je ubijen 50 metara od Doma garde gde su dva ulaza u skloništa i podzemne prolaze – kaže kaže Samardžić.
Kako dodaje, u filmu će biti prikazano svedočenje Petra Mićića, koji je u međuvremenu preminuo.
„Izmasakriran sekirama i noževima“
– On je u kameru detaljno pričao da je bio prijatelj i cimer na studijama prava sa Mihajlom Đorđevićem i da su ostali prijatelji kroz ceo život, a Đorđević je u montiranom postupku sudio Mihailoviću. Mićić je ispričao da mu je Đorđević baš na jednoj zabavi u Domu garde ispričao da je Mihilović tu ubijen tako što je izmasakriran sekirama i noževima. Jedan bivši Titov gardista, čije ime neću da otkrijem, dao nam je mapu gde je Dražin grob, koju ćemo da objavimo u filmu. To je padina dvorskog kompleksa prema Lisičijem potoku. Kada se sklope izjava Branka Latasa, koji je potvrdio da je slika ubijenog Mihailovića original, koju ćemo takođe objaviti u filmu, sa ovim svedočenjima dobijamo celu sliku. Ne mogu da tvrdim sto odsto da je tamo i grob, ali sigurno je ubijen u tom kompleksu – kaže Samardžić i dodaje da je sada neophodno provesti forenzička istraživanja da bi se utvrdila istina.
Pokopan ispod dvorske crkve?
On dodaje da su izmasakrirano telo Mihailovića stavili na šatorsko krilo i tako ga odneli i sahranili ispod dvorske crkve.
Samardžić se pitanjem Mihailovića i JVO-a bavio i u dokumentarnoj seriji „Kraljavina Jugoslavija u Drugom svetskom ratu“. Zanimljvo je da je ova serija emitovana na televizijama sa nacionalnom frekfencijom u Poljskoj, i BiH, a prava su otkupile Češka i Slovačka, dok u Srbiji za sada nijedna televizija nije pokazala interesovanje.
Što se američkog interesovanja tiče, istoričar dr Srđan Cvetković kaže da je istorijska nauka nesumnjivo utvrdila da je Mihailović bio vođa jednog od dva pokreta otpora i da je njegovo delovanje tokom Drugog svetskog rata rasvetljeno te da je očekivano što se zvaničnici SAD interesuju.
– Neoutemeljene su tvrdnje da je Mihailovićev pokret bio kolaborcionistički. Sačuvano je stotine nemačkih plakata gde se daju obaveštenja o streljaju pripadnika Mihailovićevog pokreta, kao i dokumenta da su zatvrani u logore. Za njim je bila raspisana poternica tokom celog rata i on je bio u šumi. Sačuvana su nemačka dokumenta o više akcija uperenih da se Mihailović likvidira. Takođe postoje sačuvana dokumenta o propagandi vlade Milana Nedića koja je vođena protiv Mihailovića, čiji su komadosi ubijali čelnike te vlade. To bi bio jedinstvenin kolaboracionistički pokret u istoriji sveta koje okupatori proganjaju i ubijaju – objašnjava istoričar Cvetković.
Očekivano da se Amerikanci interesuju za Dražu
On naglašava da je potpuno očekivano da iz SAD-a dolazi inicijative za otkrivanje grobnog mesta Mihailovića jer su u toj zemlji uvek insistirali na pozitvnoj ulozi ravnogorskog pokreta i njegovog vođe.
– U ostalom to pokazuju najviše američko odlikovanje koje je dobio i koje je zvanično uručeno njegovoj porodici. Takođe delagacija američke vojske i Ambasade svake godine odaje počast Mihailoviću i njegovim saborcima u Pranjanima gde su spasili stotine pilota 1944. U istorijografiji i većine drugih savezničkih zemalja Mihailović je priznat kao vođa antifašističkog pokreta otpora – podseća dr Cvetković.
Mihailović kao komandant kraljevske Jugoslovenske vojske u otadžbini (JVO) dobio je od Amerikanaca najveće ratno odlikovanje za borbu protiv nacizma, kao što je dobio i od Francuske i Poljske.
Skupština Srbije je više nego dvotrećinsko većinom glasova (samo 24 poslanika od 250 bilo je protiv) 2004. donela Zakon o izjednačavanju Ravnogorskog pokreta sa Narodnooslobodilačkim pokretom. Mihailović je formalno rehabilitovan pravosnažnom sudskom odlukom 2015. godine.