MISTERIJA SEVERNE KOREJE: U SUKOBU SU SA CELIM SVETOM, A NIKO NE ZNA KO IM DAJE NAJMODERNIJE ORUŽJE (VIDEO)

U 25 godina od kraja Hladnog rata, većina konvencionalnog oružja u Severnoj Koreji se može smatrati zastarelom.

Napušteni od tada nedodirljivih Sovjetskog Saveza i Kine, Pjongjangov arsenal tenkova, brodova, aviona i artiljerije izgleda zarobljen u osamdesetim godinama prošlog veka.. Međutim, nekoliko oružja, uključujući i novi protivbrodski projektil koji je ispaljen tek prošle nedelje, prilično su novi, što dovodi do pitanja o tome odakle su došli.

Nakon Korejskog rata, Korejska narodna armija je obnovljena sa sovjetskim i kineskim oružjem. Tenkovi T-34 zamenjeni su tenkovima T-62 i T-55 krajem šezdesetih i početkom sedamdesetih godina, a od Kine kupljena je velika flota od sedamdeset sedam podmornica Romeo klase.

Pjongjang je kupio iz obe zemlje, favorizujući jednu protiv druge, jer su se politički vetrovi menjali. Jedna od poslednjih kupovina u zemlji bila je flota od sedamnaest novih MiG-29 „Falkram“ višenamenskih lovaca i trideset šest Su-25 jurišnih aviona

Raspad Sovjetskog Saveza 1991. godine ostavio je istočnoazijsku diktaturu bez pokrovitelja koji je izdaovao oružje sa lakoćom kreditiranja, a nedostatak savremene opreme sve govori. Najnoviji tenkovi Severne Koreje i dalje su zasnovani na T-62, a podmornice klase Romeo, od kojih se jednom od njih Kim Džong-un pčrovozao 2014, još uvek su aktivni. Povremene nadogradnje, kao što je dodavanje protivtitenkovskih raketa Bulsae Čonma-ho tenkove, malo doprinose unapređenju borbene efikasnosti onoga što je zapravo zastarla oprema.

Određeno oružje, međutim, stoji u potpunom kontrastu sa ostatkom arsenala. Izgleda da je jedna kopija ruske krstareće rakete „Kh-35“. U Rusiji poznatije kao Kh-35 Uran a NATO oznaka SS-N-25 „Svitčblejd“, Kh-35 ima domet od sedamdeset nautičkih milja i visokokvalitetnu bojnu glavu od 320 kilograma, leti iznad vrhova talasa. Ova raketa je približno uporediva sa američkom raketom Harpun.

Iako se razvoj Urana sedio pred kraj Hladnog rata, projektil nikada nije ušao u sovjetsku službu, a ruska mornarica je koristi tek od 2003. godine. Raketa se prvi put pojavila u Sjevernoj Koreji u junu 2014. godine na video snimku severnokorejske propagande. Projektil, koji je izgleda lansiran sa broda, bio je identičan Uranu, iako se hardver za montažu na brodu pojavio drugačije od ruskog hardvera. Severna Koreja je 7. juna lansirala niz od četiri Kh-35 iz blizine Vonsana u Japansko more.

Još jedno oružje koje se pojavilo u severnokorejskim rukama, čini se niotkuda je raketni sistem „ponga-5“ dugometnih raketa vazduh – zemlja. Označena kao KN-06 od strane američke obaveštajne zajednice, Pon’gae-5 se pojavljuje kao klon ruskog S-300 sistema ili kineske HK-9 koja je verovatno kopija S-300.

Na kraju, u Severnoj Koreji se nedavno pojavio novi raketni artiljerijski sistem. Poznat kao raketni sistem KN-09, sastoji se od 8-milimetrskih raketnih bacača na 6k6 HOVO 6k6 šasiji sa pogonom na sva četiri točka. Prisustvo peraja na raketnom nosu sugeriše da je svaka raketa precizno vođena, koristeći bilo kineski Baidu ili ruski satelitski globalni sistem pozicioniranja GLONASS.

Odakle je došlo to misteriozno oružje? Postoji nekoliko teorija i skoro svakako različito poreklo za različito oružje.

U slučaju Urana i Ponga-5, jedna teorija je špijunaža. Sjevernokorejski agenti su stupili u kontakt sa bivšim sovjetskim vojnim naučnicima i inženjerima nakon raspada SSSR-a, i kupovali znanje. Severna Koreja možda nije mogla da koristi ove informacije devedesetih godina prošlog veka, kada se ekonomija zemlje srušila, ali kasniji oporavak zemlje je oslobodio resurse da bi nastavio taktički-raketni program.

Druga mogućnost je da je ovo oružje rezultat posrednih prenosa tehnologije od trećih lica. Uran rakete mogle su doći iz bivše vojne vlade Mijanmara, koja je imala jake veze sa Severnom Korejom. Poznato je da je Mijanmar kupio rakete Uran iz Rusije i mogao ih je prebaciti u Severnu Koreju.

Druga mogućnost je Iran. Ponga-5 je mogao da dođe iz Sirije, koja ima operativne rakete S-300, I višestruke raketne bacače KN-09 mogle se bazirati na kineskim A-100 sistemima koji su dostavljeni Pakistanu.

U svakom slučaju, severnokorejska verzija oružja verovatno su lokalno napravljena. Severna Koreja ima nepoznati broj Uranovih raketa, ali očigledno ima dovoljno da se snabdeju brodovima i na kopnenim baterijama – uključujući i četiri koja su lansirana prošle nedelje. Ovaj nedostatak zabrinutosti oko pokazivanja Urana sugeriše da su rakete domaće proizvodnje. Drugi detalji: Zajednički šefovi štabova Južne Koreje prijavili su da su rakete letele 124 kilometara, što je četrdeset četiri kilometra duže od prijavljenog opsega Kh-35. To ukazuje na to da su Severnokorejci povećali isporuku tečnog goriva za rakete, što znači da imaju iskustvo sa mnogo većom Skad platformom.

Treća i konačna teorija je da je oružje zaista došlo iz Kine ili Rusije, koje žmure na njihov izvoz. Kao i sve teorije zavere, nemoguće je ovo dokazati ili pobijati. Obe zemlje su pre mnogo godina prestale da prodaju oružje Severnoj Koreji, a političke opasnosti od prodaje oružja zemlji koja ih odmah nagoveštava Sjedinjenim Državama ipak prevazilazi rizik.

Severna Koreja se pokazala kao država koja može da dobije ono što želi, bilo da pritiskom maksimalno iskoristi svoje građane ili da koristi pažljivo kultivisanu mrežu kontakata u inostranstvu za prikrivanje uvoza zabranjenog oružja – sve s ciljem, naravno, od obezbedi opstanak režima. Prisustvo naprednog oružja u arsenalu Korejske narodne armije je dokaz da zemlja nije bez sopstvenog resurse i da će učiniti sve da preživi.

Pogledajte video:

(Kurir.rs/National Interest)