Web-Tribune.com Vaše mesto za novosti…
Na četiri lokacije kod Bujanovca bačeno pet tona osiromašenog uranijuma. U Novom Sadu i Pančevu, posle bombardovanja rafinerija, u Dunav se izlile tone olova i žive. Kragujevac i Bor kontaminirani kancerogenim piralenom iz uništenih trafostanica
NATO pakt je tokom bombardovanja Srbije 1999. godine posejao na desetine tona radioaktivnih i kancerogenih otrova širom naše zemlje, a najviše je stradalo pet gradova – Bujanovac, Pančevo, Novi Sad, Kragujevac i Bor, tvrde stručnjaci!
Najkritičnije je pet lokacija oko Bujanovca, Vranja i Preševa gde je bačeno oko pet tona osiromašenog uranijuma, koji je direktno uticao na nagli porast karcinoma u ovom kraju. U Novom Sadu i Pančevu, nakon bombardovanja rafinerija, u Dunav su se izlile tone olova i žive, koji su ušli čak i u vodovod! Kragujevac i Bor kontaminirani su veoma kancerogenom materijom piralenom, kada su gađane trafostanice u okolini ova dva grada.
Kontaminirana zona
Posle bombardovanja juga Srbije izmereno je zračenje 8.000 puta veće od dozvoljenog.
Trajno zagađenje
Prema zvaničnim procenama, NATO je gađao Srbiju sa 31.000 projektila, među kojima su najopasniji oni koji su sejali osiromašeni uranijum po jugu Srbije, na potezu od Vranja, preko Bujanovca, do Preševa. Reč je o pet tačaka gde su padale bombe sa ovom izuzetno radioaktnovnom materijom – Pljačkovica, Reljan, Borovac, Bratosince i Bukurevac. General Slobodan Petković, koji se bavio posledicama NATO bombardovanja, kaže da je na tim lokacijama izmereno radioaktivno zračenje osam hiljada puta veće od dozvoljenog.
– Odmah posle bombardovanja Pljačkovice ekipe su izašle na teren i izmerile zračenje od čak 236.000 bekerela po kilogramu. Dozvoljena doza je od 10 do 50 bekerela po kilogramu. Dakle, reč je o zračenju čak osam hiljada puta većem od dozvoljenog. To jasno govori da je na ovom prostoru izvršen ekogenocid neslućenih razmera. Kada se neka lokacija zatruje tolikom količinom osiromašenog uranijuma, posledice su katastrofalne i trajne, ne mogu se ukloniti. Ceo jug Srbije je danas veoma opasno mesto za život, napominje general Petković.
Strašne posledice pretrpeli su i srpski gradovi severno od 45. paralele, iako po njima nisu bacane bombe sa osiromašenim uranijom. Međutim, profesor ekologije na Prirodno-matematičkom fakultetu u Novom Sadu Božo Dalmacija kaže da je NATO gađanjem hemijskih i naftnih postrojenja izazvao trajnu ekološku katastrofu u tim mestima.
– Kada su pogođene rafinerije u Novom Sadu i Pančevu, u Dunav se izlila ogromna količina žive i olova, reč je bukvalno o tonama. Deo tog otrova ušao je i u vodovod i trajno kontaminirao vodu koju pijemo. Treba li napomenuti da olovo i živa izazivaju najstrašnije oblike karcinoma poput raka kostiju i leukemije. Takođe, posle sagorevanja ogromne količine naftnih derivata, vazduh je zagađen ogromnom količinom sumpor-dioksida – upozorava Dalmacija.
Prema njegovim rečima, podjednako strašna situacija je i u Kragujevcu i Boru, gde je bombardovanje trafostanica oslobodilo kancerogenu materiju piralen.
Pet najzagađenijih gradova
MESTO OTROVI POSLEDICE
Bujanovac Osiromašeni uranijum Leukemija, limfomi
Novi Sad Olovo, živa Rak kostiju, leukemija
Pančevo Olovo, živa, sumpor-dioksid Rak kostiju, leukemija, rak pluća
Kragujevac Piralen, pol. bifenil Tumori mozga
Bor Piralen, pol. bifenil Tumori mozga
– Piralen, koji je izuzetno opasan i direktno izaziva tumore na mozgu, nalazi se svuda u zemljištu i vodama oko Kragujevca i Bora. Imamo podatke da je kod Kragujevca velika količina piralena ušla u Lepenicu i kontaminirala svu vodu u tom kraju. Kasnije, nakon poplava 2014. godine, kada su se reke izlile, sa njima se izlio i piralen. Takođe, ovo područje kontaminirano je i kancerogenim polihronovanim bifenilima koji se takođe nalaze u trafostanicama – objašnjava Dalmacija.
Utvrditi posledice
Profesor na Hemijskom fakultetu u Beogradu Petar Pfendt kaže da nema nikakve sumnje da su svi ti otrovi direktno uticali na zdravlje ljudi u Srbiji.
– Konačno je došlo vreme da se utvrdi odakle ovoliki broj osoba obolelih od raka u Srbiji. Ako se uzme u obzir činjenica da je NATO koristio bombe sa osiromašenim uranijumom 1999. godine, kao i da je bombardovao brojna hemijska postrojenja, logično je u tome tražiti razlog. Govorilo se da je grupa italijanskih vojnika koja je bila na Kosovu tužila svoju vladu zbog obolevanja od raka, a slična tužba postoji i u Americi, pa je i to jedan od jasnih indikatora – objašnjava Pfendt.
Gađali civilne ciljeveGeneral Slobodan Petković kaže da posebno zabrinjava činjenica da je NATO 1999. godine u velikoj meri gađao civilne ciljeve.
– Prema proračunima, NATO je u čak 60 odsto slučajeva tokom bombardovanja gađao civilne objekte, često i u naseljenim mestima, otkriva Petković.
