Pored toga, istraživano je dejstvo molitve i krsnog znaka na običnu vodu iz vodovoda (vodu su osenjivali mirjani i sveštenici). Takođe je istraživana dinamika promene optičke gustine vode od trenutka uzimanja uzorka. U osnovi metode spektroskopije, kao što je poznato, je osobina atoma hemijskih elemenata da apsorbuju svetlost određene talasne dužine.
Analiza rezultata merenja je pokazala zadivljujuću stvar: posle osvećenja od strane jereja obična voda iz vodovoda zadobija nova optička svojstva – značajno (radi jednostavnosti objašnjenja ne navodimo cifre i formule – ured.) se povećava njena optička gustina!
To znači sledeće: kao prvo, reči molitve su adekvatne dejstvu ne zvučnih talasnih dužina, kao pri običnom govoru, već svetlosnih! A svetlost se prostire milion puta brže nego zvuk. Drugo, do danas se smatralo (zakon Lamberta – Bugera – Bera) da su promene optičke gustine rastvora povezane samo sa konkretnom promenom jonsko-molekulskog sastava rastvora, to jest sa promenom koncentracije rastvora. Međutim, dejstvo reči molitve ima potpuno drugi mehanizam delovanja, jer niko hemijskim putem nije menjao početni sastav uzetog uzorka vodovodske vode. Znači, upravo Božija blagodat, prizvana u rečima molitve, je izmenila optičku gustinu vode.
Pri činu osvećenja se mogu čuti posebne reči: „…Priđite, primite svi Duha Premudrosti, Duha Razuma, Duha straha Božijeg, Hrista koji nam se javlja“. Te reči sadrže u sebi veoma duboki smisao: one označavaju odziv živog gospoda kao odgovor na molitvenu prozbu sveštenika – to jest Gospod nam kaže: „Primite Hrista koji vam se javlja“. U tom tajanstvenom, mističnom trenutku Gospod, se nevidljivo za naše oči javlja silaskom Svetog Duha na vodu, dajući toj vodi moljenu isceliteljsku silu za dušu i telo. I voda se odmah “odaziva” – povećava se njena optička gustina u ultravioletnoj sprekrtalnoj oblasti. Ona kao da se “ispunjava” svetlošću. Ljudsko oko naravno ne može da uhvati te isceliteljske promene strukture vode. Ali instrument (spektrograf) daje objektivnu ocenu te pojave i neopovrgnut dokaz silaska blagodati Duha Svetoga na vodu koja se osvećuje.
Na osnovu rezultata eksperimenata je formiran grafik, sa koga se vidi, da su vrednosti optičke gustine vode iz reke Jordan, gde se krstio Gospod naš Isus Hristos pre više od 2000 godina, praktično istovetne sa vrednostima optičke gustine svete krstovdanske vode iz crkve, osvećene na Bogojavljenje. Jordan i Neva imaju različite geografske položaje, različit sastav zemljišta, razlicitu klimu, pa samim tim i različitu gustinu vode, ali jednom godišnje – na praznik Bogojavljenja – njihovi optički parametri se skoro u potpunosti poklapaju! Promena optičke gustine Svete vode (Krstovdanske i vode uzete iz reke Jordan) u zavisnosti od vremena čuvanja uzorka:
1 – Sv. Krstovdanska voda iz Crkve, uzeta 19.01.2001. godine, datum eksperimenta – 05.10.2001. godine
2 – Sv. Krstovdanska voda iz Crkve, uzeta 19.01.2001. godine, datum eksperimenta – 27.05.2003., 11.12.2003. godine
3, 4 – Sveta voda iz reke Jordan, datum eksperimenta 27.05.2003., 11.12.2003.
5 – obična vodovodska voda, pre osvećenja
Optika ima veze sa svetlošću. Sam Hristos kaže u Novom Zavetu: “Ja Sam Svetlost svetu” (Jn. 8, 12). Još su drevni bogoslovi -isihisti ispoljavali interesovanje za prirodu Božanske nematerijalne Tavorske svetlosti, koju je Gospod pokazao učenicima na gori Tavor. Oni su Ga videli u “vidu zlata, koje je ispunilo prostor”. Svake godine na pravoslavni Vaskrs silazi Blagodatni Oganj u Hramu pored Groba Gospodnjeg – i to je takođe svetlost! I Vaskrsenje Gospoda našega Isusa Hrista se takođe desilo u ozarenju posebne svetlosti, koje je ostavilo Njegov fotografski otisak na Turinskoj plaštanici – pogrebnoj odeždi.
I više od toga – samo stvaranje materije je povezano sa posebnom “svetlošću”, o kojoj se govori u Bibliji. Bog je stvorio “svetlost” prvi dan, što ukazuje na njeno “fundamentlano” mesto u jerarhiji života. I to nije bila obična sunčeva svetlost – jer su sunce i ostačle zvezde stvorene tek četvrtog dana. Nije slučajno svetlost na slavjanskom “svet”, to nije samo svetlost, već i “zemlja”, cela “vaseljena”.
Nije li to zbog toga što je sve oko nas prožeto iskonskom, Tavorskom svetlošću preobraženja? Svetlost je životvorna i isceliteljska, a posebno njena ultravioletna zračenja. Naučnici (nemački fizičar Riter) su to otkrili tek 1841 godine, i to hemijskom metodom. Uskoro su otkrili baktericidno dejstvo tog zračenja, koje se primenjuje i do dan-danas na poliklinikama pri “zagrevanju”, u domaćim lampama itd. To je obično ultravioletno zračenje. Ali ako se govori o Tavorskoj svetlosti, onda njeno dejstvo može da bude čudotvorno.
Nisu uzalud askete-isihisti, iznuravajući se u pustinjama i skoro ničim se ne hraneći živeli 80, 90 i čak i više od 100 godina. Njihova tela su se već za života toliko preobražavala, da su potom postajala netruležne mošti. A po njihovim molitvama, struktura voda u tim oblastima, gde su oni živeli, se toliko menjala, da prirodna izvorska voda čak i posle nekoliko vekova daje isceliteljsku snagu onima, koji sa verom prilaze da se poklone svetom ugodniku. Iz navedenih istraživanja se vidi da voda, svetlost i reč molitve mogu međusobno da deluju. I u osnovi svega je Reč. Njom je stvoren svet (“U početku beše Reč, i Reč beše u Boga”), i njom se uz Božiju pomoć nastavljaju čuda na zemlji.
(Stil.kurir.rs)