Malo koja država na svetu se, kao Izrael, nalazi u okruženju u kome je najveći san njenih suseda — njen nestanak. Znajući to, Izrael je odmah nakon proglašenja nezavisnosti 1948. godine uradio sve da ojača svoju odbranu i zaštiti se od potencijalnog napada. U tu svrhu stvorio je jedinstveni višeslojni i višefunkcionalni sistem.
Država je napravila ešalonski sistem nacionalne protivraketne odbrane koji uključuje komplekse „Gvozdena kupola“ (Iron Dome), „Davidova praćka“ (David’s Sling) i „Strela“ (Arrow). U ovom trenutku on se smatra najefikasnijim u svetu. To se može primetiti iz dana u dan, dok obara rakete koje dolaze sa teritorije Palestine.
„Izrael ima jedinstveni sistem protivraketne odbrane. On koristi ’Gvozdenu kupolu‘ i ’Strelu‘. ’Gvozdena kupola‘ pre svega štiti od taktičkih raketa Palestinaca. Sa takvom brzinom, sa takvom vremenskom reakcijom na ciljeve, to je verovatno najbolji sistem protivraketne odbrane koji je već pokazao svoju visoku efikasnost“, rekao je za Sputnjik ruski vojni analitičar i pukovnik u penziji Mihail Hodarjonok.
„Na primer, Rusija može da osigura odbranu Moskve, i to sa određenim ograničenjima, dok Izraelci rešavaju zadatak zaštite cele svoje nacionalne teritorije. Oni su vrlo blizu tog cilja. Nisam agent Mosada, ali oni zaista imaju veoma značajna dostignuća u sferi izgradnje protivraketne odbrane“, objašnjava Hodarjonok.
U sadašnjoj zategnutoj situaciji oko američkog priznanja Jerusalima za prestonicu Izraela čini se kao da rat samo što nije počeo. Ali, pitanje je ko bi se usudio da uđe u tako riskantan poduhvat. Ukupan vojni potencijal Izraela je impozantan. Nema tih oružanih snaga među bliskim arapskim susedima koje bi mogle da zarate s njim na ravnopravnoj osnovi, mišljenja je ruski analitičar.
„Susedi Izraela — Egipat, Jordan, Sirija, Irak — svi oni sada imaju svoje probleme i baš ih briga za Istočni Jerusalim — mogu da mu pruže samo verbalnu podršku. Saudijska Arabija ne može da izađe na kraj ni sa Hutima, pa teško da bi u ovom konfliktu mogle da pokažu visoku borbenu sposobnost. Za njih nije baš najbolje vreme da ulaze u konflikt sa Izraelom. I zato nikakvog velikog oružanog konflikta, po mom mišljenju, oko Izraela i Istočnog Jerusalima neće biti. Sve će se ograničiti na osude, mahanje ruku i ništa više. Jedino čega će biti — to je bacanje kamenica sa palestinske strane i pokušaja terorističkih napada, kao i raketiranja izraelske teritorije iz pojasa Gaze“, smatra on.
Naravno, nijedan sistem nije savršen i ne pruža 100 odsto zaštite. Kritičari izraelskog PVO ne veruju da Izrael može da izdrži istovremeni udar svih svojih protivnika (Libana, Sirije, Jordana, Egipta, Iraka, Irana i Turske), čak i moguće koalicije Iran-Hezbolah-Hamas. Kao argument se navodi broj raketa kojima raspolaže protivnik.
„Izraelski sistem PVO može da izađe na kraj sa iranskim raketama. O tome se može hipotetički govoriti, jer Iranu sada nije do sukoba. Tim pre zna da će ga, u slučaju mešanja u konflikt sa Izraelom, SAD sigurno bombardovati. Sve zavisi od intenziteta napada. Jer, protiv pojedinačnih raketa i napada manjeg intenziteta, ’Kupola‘ će funkcionisati. Međutim, ako bi bile lansirane na stotine raketa, tu su već šanse 50:50. Vrlo je moguće da deo balističkih raketa prođe“, smatra ruski pukovnik u penziji.
Međutim, ako bi izraelski sistem odbrane bio probijen, Tel Aviv se sigurno ne bi libio da upotrebi i svoje poslednje sredstvo.
„Radi zaštite svoje države, Izrael će u slučaju oružanog napada spolja upotrebiti sve vrste oružja koje poseduje, uključujući i nuklearno. U to uopšte ne sumnjam“, ubeđen je pukovnik.
A posledice?
„Prvo će ga upotrebiti, pa posle razmišljati o posledicama“, dodaje Hodarjonok.
Naravno, ako Izrael i upotrebi svoj nuklearni arsenal, to će značiti da je doveden u pitanje njegov opstanak. Međutim, zasad ne izgleda da ima potrebe da se bilo čega plaši. Njegovi susedi su toliko posvađani i oslabljeni da on zaista predstavlja najveći silu na Bliskom istoku.