Web-Tribune.com Vaše mesto za novosti…
„Aspen Pharmacare“, jedna od najvećih farmaceutskih kompanija na svetu, razmišljala je čak i o mogućnosti da uništi svoje postojeće zalihe lekova za lečenje tumora kako bi iznudila povećanje njihovih cena u Evropi, preneo je britanski „The Times“ pozivajući se na dokumente u svom posedu, među kojima su prezentacije, te interna elektronska prepiska zaposlenih te kompanije.
Mogućnost uništenja lekova, kao taktike prisile, pojavila se na stolu 2014. godine. U to se vreme Aspen sporio sa španskim zdravstvenim sistemom oko cene lekova, koju je želeo da povisi čak 4000 posto.
Ideja o povećanju cene u Aspenu, komapniji iz Južnoafričke Republike koja svoje evropske operacije vodi iz Dablina, pojavila se nakon što su od britanske kompanije „GlaxoSmithKline“ (GSK) kupili prava na portfolio onkoloških lekova „Cosmos“.
Prava su kupili 2009. u sklopu 273 miliona funti vrednog ugovora, prema kojem je GSK pripao 16-postotni udeo u komapniji. GSK ga je posle prodao, po ceni od oko 2,2 milijarde dolara.
„Cosmos“ lekovi nisu bili patentirani, a nisu imali ni konkurenciju od drugih proizvođača, piše „The Times“. Među njima su bili „busulfan“ i „klorambucil“, lekovi za leukemiju, „mercaptopurine“, koji se koristi za lečenje limfoblastične leukemije koja se javlja kod dece, te lekovi za nekoliko vrsta tumora čestih kod starijih osoba. Za neke od tih lekova postojale su alternativne terapije, ali ograničenog dometa, pa su njihovi bili traženiji.
Zakonska rupa
„Aspen“ je uspeo da povisi cene u Engleskoj i Velsu. Tamo je 2013. godine iskoristio zakonsku rupu prema kojoj kompanija može da povisi cenu ako odustane od postojećeg imena brenda, piše „Jutarnji list“.
Brendirani lekovi podležu strogim kontrolama cena, ali ograničenja se ne postavljaju u slučaju nebrendiranih generičkih lekova. S obzirom na to, cena kutije „busuflana“ je u Engleskoj i Velsu porasla s 5,20 na 65,22 funte, dakle za 1100 posto. Klorambucil je poskupeo s 8,36 na 40,51 funtu. Dokumenti kojih se „Times“ domogao pokazuju kako je „Aspen“ od 2012. godine pokušavao sistemski da povisi cene lekova koje su zdravstveni sistemi nekih evropskih država plaćali.
List piše kako je kompanija zauzela agresivan pristup. Kreirali bi nestašicu lekova ili prijetili obustavom snabdevanja kako bi prisilili vlasti da prihvate njihove uslove, bio je zaključak italijanske Agencije za kontrolu tržišnog naticanja (AGCM). Upravo je Italija bila jedna od država koja se sporila s „Aspenom“. U oktobru 2013. Aspen je zapretio da će prestati da snabdeva Italiju lekovima ako se vlasti u roku od tri meseca ne slože s porastom cena od 2100 posto. Iako je nova cena na kraju odobrena nakon nekoliko mjseci, u međuvremenu je došlo do nestašice lekova. AGCM je uveren da je „Aspen“ time vršio pritisak na vlasti.
Iz dokumenata se vidi da je, na primer, jedan farmaceut pisao „Aspenu“ i njegovom distributeru za Italiju, žaleći se da mora da bira između dve porodice s bolesnom decom i odluči koja od njih će da dobije jedini paket lekova koji im je još ostao zbog malih zaliha.
Nema zaliha
Problemi su zabeleženi i u Španiji koju je „Aspen“ prestao direktno da snabdeva s pet navedenih lijekova u svibnju 2015. godine.
U internim mejlovima iz oktobra 2014, navodi list, jedan od zaposlenika u dablinskoj filijali pitao je šta bi trebalo da uradi s paketima lekova za Španiju. Jedan od višerangiranih zaposlenika odgovorio mu je da ih ne mogu prodati jer je „Aspen“ zaustavio snabdevanje zbog spora oko cene. Ako se špansko Ministarstvo zdravstva ne složi s višim cenama, dodao je, “jedina opcija biće da donira ili uništiti tu zalihu”. U drugim su mejlovima zaposlenici raspravljali o tome da li bi mogli više da zarade ako u Španiji prodaju lekove namenjene Italiji, svesni da bi to iscrpilo zalihe u Italiji. S kojom su istovremeno bili u sporu oko cena.
Nije namerno
Izvještaji o nestašici lekova „Cosmos“ stizali su i iz drugih zemalja u to isto vreme, uključujući Nemačku, Grčku i Belgiju.
Denis Denčer, izvršni direktor „Aspen Pharma Europe“, izjavio je za „Times“ kako je povisivanje cena bilo na “nivou koji je prikladan za promovisanje dugoročnog održivog snabdevanja pacijenata” i da su bile dignute s “vrlo niske i neodržive baze”.
Nije, jasno, naveo za koga je ta baza bila tako niska i neodrživa: na svojim veb stranicama se otvoreno hvale kako je njihova tržišna kapitalizacija oko deset milijardi dolara. A verovatno ne bi bila takva da se ne ponašaju po obrascu koji su razotkrili novinari londonskog „Timesa“.
Izvršni direktor Denčer za „Times“ je priznao da je bilo nestašice lekova, ali negirao je da je ona namerno izazvana. Kako bi rešili probleme u snabdevanju, tvrdi, u novi proizvodni pogon u Južnoafričkoj Republici investirali su 55 miliona funti. Potencijalno uništavanje lekova nisu komentarisali. Britanske su vlasti letos, kao odgovor na istragu „Timesa“, zakonom državi omogućile da snizi cene lekova ako se proceni da su preterane.
„Aspen Pharmacare“ ovim je ponašanjem samo odigrao na ruku svih onih koji tvrde da farmaceutske kompanije nemaju mnogo veze s etikom. I da intenzivno rade na povećanju cena, ne brinući uopšte za pitanje dostupnosti tih lekova potrebnima. Stvar je utoliko gora što je reč o komapniji koja je osnovana još 1850, a izlistana na berzi 1997. godine. Najveća je farmaceutska kompanija u Africi i zapošljava nešto više od 6.300 radnika.
(Jutarnji list)
