Web-Tribune.com Vaše mesto za novosti…
U svom ratnom dnevniku, komandant Treće armije general-pukovnik Nebojša Pavković izneo je dokument o operaciji „Aligator“, koja je, prema podacima koje je dobio, trebala da bude sprovedena kako bi NATO definitivno slomio našu zemlju.
Pavković je u dnevniku, koji je objavljen u knjizi „Treća armija sedamdeset osam dana u zagrljaju „Milosrdnog anđela““, napisao da je podatke o operaciji „Aligator“ dobio od pukovnika Antića, koji je rekao da je izvor dokumenta iz komande UNPREDEP-a i udruženja „Lekari bez granica“ iz Skoplja.
Pukovnik Antić je uverio Pavkovića da je izvor pouzdan, da se radi o dugogodišnjem pouzdanom saradniku koji je radio na aerodromu „Petrovec“, a našem operativcu službe bezbednosti je u motelu „Predejane“ predao poverljivi materijal.
Početak kampanje je bio određen za 17. mart 1999. godine, ali je pomeren za 24. mart. Do odlaganja je došlo, navodno, zbog nepovoljne meteo-situacije.
Neutronskim bombama na Srbe
Ciljevi agresije bi bili da se stvore uslovi za izvođenje operacije „Aligator“, kojom treba poraziti srpsku Vojsku i policiju na Kosovu i Metohiji i poniziti SRJ. Prema planu, u slučaju pružanju otpora, NATO bi protiv Srba koristio i bojne otrove i municiju punjenu mikrobiološkim materijama, a bili su spremni i da koriste neutronske bombe strategijskog značaja za brzo uništenje žive sile.
Ono što je, na neki način, i ostvareno, jeste deo plana koji predviđa suđenje političkom, vojnom i policijskom vrhu u Hagu, gde je ipak, prema ovim podacima, bio predviđen brz postupak, uz korišćenje insajdera (čitaj: izdajnika) i selektivni pristup, a ni jedno, ni drugo, nije izostalo u suđenjima pred Haškim tribunalom.
Uništenje Vinče i Albanija do Aleksinca
Možda najmonstruozniji deo plana predviđao je ubijanje civila, rušenje infrastrukture i izazivanje ekološke katastrofe razaranjem rafinerija, što nije ni izostalo u agresiji NATO pakta na SRJ i bez „Aligatora“, sa tim što je kao meta u ovoj operaciji bio predviđen i Nuklearni institut u Vinči. O tome da je Vinča bila na nišanu NATO za Politiku je govorio i tadašnji v. d. direktora Instituta u Vinči dr Ilija Plećaš.
Izvođenje operacije „Aligator“ pratilo bi „proterivanje“ Albanaca iz južne srpske pokrajine, kako bi se efikasno vodio propagandni rat protiv SRJ.
Kraj operacije označavao bi stvaranje države „Kosovo“, uz pripajanje Albaniji, čak sa teritorijom do Aleksinca, ali i uz delove teritorija Makedonije, čak i Grčke.
Sva zarobljena borbena sredstva naše vojske tretirala bi se kao ratni plen OVK, a svim vojno sposobnim Srbima, koji su bili u policiji i vojsci, bilo bi zabranjeno napuštanje Kosova.
Spisak pustih želja?
Agresija NATO 1999. godine i prikrivena okupacija cele Srbije od strane Zapada od 5. oktobra 2000. godine dovele su i do ispunjenja dela ovog plana, koji je možda više bio jedan idealni scenario za NATO u slučaju njihove totalne pobede nad Srbijom.
Međutim, kao što je Napoleon želeo previše kada je udario na Rusiju, tako je i idelan scenario NATO pakta za Srbiju postao žrtva preterane i patološke ambicije vođa alijanse.
Kada se cela politika jedne alijanse svodi na neprestano kreiranje sukoba širom planete, time ta sila, ma kolika bila, gubi svoju snagu, a konstantan nedostatak motiva kod ljudi je uvek primetan u svim pohodima agresora sa zapada. Ma koliko bolesna ambicija bila, ne postoji strast kod građana Zapadnih država da ove sulude namere njihovih vođa isprate. Čak je preciznije i bolje reći da se zapravo radi o želji, a ne ambiciji, a sve zavisi od toga koliko smo bili blizu potpunom ispunjenju scenarija iz „Aligatora“.
NATO još uvek nije završio kao Napoleon, ali, ako Putin i Tramp nastave kako su krenuli, Vaterlo je blizu.
Opreza radi, u ovom samrtničkom ropcu NATO se rita, te ako se u ovoj žurbi i pokušaju hvatanja Zapada za slamku spasa pojam „razgraničenje Srba i Albanaca“ shvati i primeni teritorijalno (što je etimološki pravilno, nažalost po našu Srbiju), a ne samo etnički (što neki tvrde, a sigurno bar lepše zvuči), onda i sami učestvujemo u sprovođenju pomenutih planova na Balkanu.
