Evakuacija 340.000 savezničkih vojnika iz Denkerka 1940. godine je bio sramotan poraz koji je prikazan kao neka vrsta pobede u hit filmu koji je izašao prošle nedelje. Prava priča je da je Hitler pustio britansku vojsku jer je on bio “britanski“ (to jest, Iluminatski) agent.
“Da je Hitler stvarno bio zainteresovan za mir sa Engleskom, on bi zarobio njihovu vojsku. To bi prisililo Englesku da traži mir. Umesto toga, on je dozvolio da Nemačka bude uvučena u rat na dva fronta i da bude uništena, što je bio cilj njegovih Iluminatskih gospodara.“
“Čudo Denkerka“ se smatra izvanrednim uvođenjem mira u Englesku. Obično ne povezujemo Hitlera sa takvom velikodušnošću.
U maju 1940. godine, Britanci su bili na pragu poraza. Engleska vojska je bila zarobljena u Denkerku. Umesto da ih zarobi, Hitler je zaustavio svoje generale na tri dana i dozvolio da 340.000 vojnika pobegne.
Uobičajeno objašnjenje je da Hitler nije želeo svetski rat, i nije imao stomak za borbu protiv Engleske. Prema rečima novinara dobitnika Pulicerove nagrade, Lu Kilzera, autora “Čerčilove obmane“ iz 1994. godine, Hitler je verovao da je budućnost zapadne civilizacije zavisila od saradnje Nemačke i njenih arijevskih rođaka: Engleske i SAD. Njegovi teritorijalni zahtevi su bili ograničeni na komunističku Rusiju, koju je on smatrao posrednikom za jevrejske svetske ambicije. Bio je odlučan da izbegne vođenje rata na dva fronta.
“Krv svakog Engleza je previše dragocena da bi se prolila,“ rekao je Hitler. “Naša dva naroda pripadaju jedno drugom rasno i tradicionalno. To jeste, i oduvek je bio moj cilj, čak iako naši generali to ne mogu da shvate.“ (Kilzer, str. 213)
Prema Kilzerovim rečima, Hitler je pokušavao da ubedi Englesku da sklope primirje. U zamenu, bio je spreman da se povuče iz Zapadne Evrope i iz većeg dela Poljske.
Zavera: Hitler je morao znati da je i Engleska takođe iluminatski posrednik
Još istinitije objašnjenje je da je Hitler bio lažna opozicija. On je sebe smatrao britanskim (tj, Iluminati) agentom. Bilo je poznato i u Engleskoj i u Nemačkoj da je Engleska daleko od toga da je “arijevska,“ i da je bila posrednik istih tih bankarka za koje se Hitler pretvarao da im se suprotstavlja.
General Guderian je kasnije rekao: “Kakva bi budućnost rat bila da smo uspeli da zarobimo britanske snage u Denkerku, sada je nemoguće pogađati.“
Zaverenici
Kada je Vinston Čerčil boravio u Nemačkoj 1932. godine, Ernst Hanfstaengl je polušao da organizuje sastanak sa Hitlerom. Hitler je večerao u hotelu u kom je odseo Čerčil, ali je očigledno odbio.
I Hitler i Čerčil su bili pioni cionističkih bankara. Prema rečima istoričara Tomasa O’Kifa, Čerčil je u svojim memoarima rekao da je bivši nemački kancelar (1930-1932) Hajnrih Bruning otkrio identiete Hitlerovih pristalica u pismu iz 1937. godine:
“Ja nisam, i iz razumljivih razloga ni danas ne želim, da otkrijem iz oktobra 1928. godine, da su dva najveća redovna saradnika nacističke partije bili generalni menadžeri dve najveće banke u Berlinu, oboje jevrejske vere, a jedan od njih je lider cionizma u Nemačkoj.“
Čerčila je finansirala druga grana istog Iluminati bankarskog sindikata.
Denkerk
Drugi svetski rat je bio organizovan da ispuni dugoročni cionistički cilj Iluminata o jednoj svetskoj vladi. Irving je govorio o Denkerku:
U maju 1940. godine, Denkerk, Čerčilov najveći poraz… Pisma između Čerčila i fracuskog premijera Pola Rejnoa su otkrila ružnu istinu o tome da je sam Čerčil dao tajnu naredbu Lordu Gortu, britanskom generalu koji je komandovao britanskim ekspedicionim snagama u Denkerku – “Povucite se“ – ili kako je Čerčil to sročio – “Krenite ka obali.“ To su bile Čerčilove reči. “I zabranjeno vam je da kažete bilo kome od vaših susednih saveznika da se povlačite. Francuzi i Belgijanci nisu znali da smo se povlačili.“
Naravno, Hitler je besmisleno dozvolio da 340.000 britanskih i savezničkih vojnika pobegne u Denkerku.
Rat je morao biti dug i skup kako u novcu, tako i u životu. Nemačka je morala biti potpuno uništena, a komunistička Rusija je morala osvojiti Istočnu Evopu.
(Webtribune.rs)