Home / IZA KULISA / OVO NIKO NA SVETU NE MOŽE DA OBJASNI: NUKLEARNI REAKTOR STAR 1,8 MILIJARDI GODINA, MAPA ANTARKTIKA PRE POJAVE LEDA, MOST IZMEĐU INDIJE I ŠRI LANKE STAR MILION GODINA.. (FOTO)

OVO NIKO NA SVETU NE MOŽE DA OBJASNI: NUKLEARNI REAKTOR STAR 1,8 MILIJARDI GODINA, MAPA ANTARKTIKA PRE POJAVE LEDA, MOST IZMEĐU INDIJE I ŠRI LANKE STAR MILION GODINA.. (FOTO)

Prema konvencionalnim shvatanjima o istoriji, ljudi su hodali Zemljom pre nekih 200.000 godina. Napredne civilizacije su se pojavile pre nekoliko hiljada godina, ali najveći deo dostignuća se pojavio u modernoj istoriji nakon industrijske revolucije, pre par stotina godina.

„Artefakti van svog mesta“ je termin kojim se obeležavaju praistorijski objekti pronađeni na različitim mestima širom sveta, a koji prikazuju određen nivo tehnološkog napretka koji se ne slaže sa vremenom u kom su napravljeni.

Mnogi naučnici pokušavaju da objasne ove artefakte prirodnim fenomenima. Drugi kažu da ta objašnjenja ignorišu brojne dokaze prema kojima su praistorijske civilizacije posedovale napredno tehnološko znanje koje je davno izgubljeno i koje je danas ponovo razvijeno.

Danas ćemo vam predstaviti neke od najpoznatijih artefakata van svog mesta.

Baterije stare 2.000 godina

Glinene tegle sa asfaltnim zapušačima i metalnim šipkama napravljene pre oko 2.000 godina mogu da stvore više od jednog volta struje. Ove drevne „baterije“ je kraj Bagdada u Iraku pronašao nemački arheolog, Vilhelm Konig 1938. godine.

Stručnjak za metalurgiju Britanskog muzeja, dr Pol Kredok, rekao je 2003. godine: „Te baterije su jedinstvene. Koliko znamo, niko nije pronašao ništa slično. Čudne su i predstavljaju pravu enigmu“.

bagdad baterija

Drevna egipatska sijalica

Hijeroglif u Hramu Hatora u Denderi u Egiptu prikazuje figure koje stoje pored velikog objekta sličnog sijalici. Erih fon Deniken, koji je napisao knjigu „Chariot of the Gods“ (Kočije bogova), napravio je model sijalice koji radi kada je povezan na izvor energije, emitujući ljubičasto svetlo.

Veliki teksaški zid

Farmeri su 1852. godine u Teksasu kopali bunar, kada su naišli na drevni kameni zid. Procenjuje se da je taj zid star između 200.000 i 400.000 godina. Neki tvrde da je nastao prirodnim putem, a neki da ga je napravio čovek.

Dr Džon Gajsman sa Univerziteta u Dalasu je testirao kamenje u sklopu dokumentarca za History Channel. On je otkrio da je kamenje na neki način namagnetisano, što sugeriše da je nastalo na tom mestu na kom se nalazi i da nije premeštano sa tog meta.

Ipak, neki nisu ubeđeni u pouzdanost ovog testa i smatraju da su potrebna dodatna istraživanja.

Geolog Džejms Šelton i arhitekta Džon Lindzi su napomenuli da se uočavaju elementi arhitekturnog dizajna, kao što su npr. lukovi, portali i prozori.

Nuklearni reaktor star 1,8 milijardi godina

Francuska fabrika je 1972. godine počela da uvozi rude uranijuma iz grada Oklo u afričkoj državi Gabon. Uranijum je već bio ekstrahovan i došli su do zaključka da je ovo nalazište bilo nuklearni reaktor pre oko 1,8 milijardi godina, kao i da je radio nekih 500.000 godina.

oklo-nuclear-reactor-4

Dr Glen Siborg, bivši šef Komisije za atomsku energiju SAD i dobitnik Nobelove nagrade za rad na sintezi teških elemenata, objasnio je da nije u pitanju prirodni fenomen pošto je potrebno obezbediti veoma tačne uslove kako bi uranijum sagoreo u reakciji.

On je napomenuo da voda mora biti ekstremno čista, mnogo čistija nego što postoji u prirodi. Takođe, za proces nuklearne fisije je neophodan uranijum 235, jedan od izotopa koji se prirodno nalazi u uranijumu, ali stručnjaci za nuklearno inženjerstvo su rekli da uranijum u Oklu nije bio dovoljno bogat uranijumom 235 da bi došlo do prirodne reakcije.

Pomorska mapa napravljena pre nego što je Antarktik bio pod ledom

Na mapi koju je napravio turski admiral i kartograf Piri Rajs 1513. godine, a koja je skup nekoliko različitih mapa, prikazan je Antarktik iz vremena kada još nije bio prekriven ledom.

Kapetan američkog Vazduhoplovstva, Lorenco Burouz, potvrdio je 1961. godine da mapa tačno opisuje obalu Antarktika.

vbhbzzwrhw11

Dr Hepgud (1904-1982.) bio je prvi koji je ukazao u javnosti da Piri Rajs mapa oslikava Antarktik iz praistorijskog doba. On je istoričar sa Harvarda čije su teorije o geološkim promenama veoma čuvene.

On je dao hipotezu da se kopno odvojilo vremenom, što objašnjava zašto je na mapi Antarktik povezan sa Južnom Amerikom.

Moderne studije pobijaju Hepgudovu teoriju o tome da je do takve promene moglo da dođe pre par hiljada godina i navode da se tako nešto moglo dogoditi samo pre nekoliko miliona godina.

Detektor zemljotresa star 2.000 godina

Žang Heng je 132. godine nove ere napravio prvi seizmograf na svetu. Još uvek nije poznato po kom principu on radi, ali su njegove replike pokazale preciznost koja može da parira modernim instrumentima.

Taj uređaj je 138. godine nove ere ukazao na zemljotres 450 kilometara zapadno od Lujanga, tadašnje prestonice. Niko nije osetio zemljotres i nisu verovali u upozorenje dok se par dana kasnije nije pojavio glasnik koji je tražio pomoć.

anticki-seizmometar

Cevi stare 150.000 godina

U pećinama blizu planine Bajgong u Kini postoje cevi koje vode u obližnje jezero. Institut geologije u Pekingu je procenio starost cevi na oko 150.000 godina.

Državni mediji su naveli da su cevi analizirane u lokalnoj topionici i da 8% materijala nije moglo biti identifikovano. Ženg Đandong, geolog i istraživač iz Kineske administracije za zemljotrese, rekao je za kineske novine 2007. godine da su cevi veoma radioaktivne.

Antikitera mehanizam

Mehanizam koji se obično opisuje kao drevni „kompjuter“, napravili su Grci negde oko 150. godine pre nove ere, a on je mogao da izračuna astronomske promene sa velikom preciznošću.

„Da nije otkriven, niko ne bi verovao da tako nešto postoji pošto je suviše sofisticiran“, rekao je matematičar Toni Frit. Matijas Batet, direktor istraživanja i razvoja satova u kompaniji Hublot, rekao je da ovaj mehanizam poseduje neke osobine kojih nema ni u modernim satovima.

antikythera

Okamenjena burgija

Džon Bjukenen je predstavio neobičan objekat na sastanku Društva za antikvitete Škotske 13. decembra 1852. godine. U pitanju je bila burgija okamenjena u komadu uglja, debelom oko 55 cm.

Ugalj je na Zemlji formiran pre nekoliko stotina miliona godina, tako da je Društvo pretpostavilo da se komad gvozdenog instrumenta jednostavno odlomio prilikom traganja za ugljem.

Ipak, detaljni izveštaj Bjukenena nije naveo da je bilo bušenja u okolnom uglju.

Sfere stare 2,8 milijardi godina

Sfere sa finim urezima su pronađene u rudnicima u Južnoj Africi, a neki navode da su to prirodno formirane mase minerala. Drugi pak kažu da su ih precizno oblikovali praistorijski ljudi.

„Ove sfere, koje iznutra poseduju vlaknastu strukturu, ne mogu biti zagrebane sa spoljne strane, čak ni čelikom“, rekao je Relf Marks, kustos muzeja u Klerksdorpu u Južnoj Africi. On je naveo da su one stare 2,8 milijardi godna.

Ukoliko one zaista predstavljaju mineralni materijal, nejasno je kako su nastale.

bcbhkjfdghjk37423

Gvozdeni stub u Delhiju

U pitanju je stub koji je star najmanje 1.500 godina, možda i više, ali koji još uvek nije zarđao iako se sastoji gotovo isključivo od gvožđa (99,72%).

Današnje kovano gvožđe je čistoće 99,8% i pored gvožđa sardži mangan i sumpor, koji nisu prisutni u stubu.

„Stub je napravljen bar 400 godina pre nego što je najveća poznata livnica mogla da ga napravi“, rekao je Džon Roulet u svom radu o drevnim civilizacijama.

india Delhi

Vikinški mač Ulfberht

Arheolozi su bili zapanjeni kada su pronašli vikinški mač Ulfberht, koji potiče iz perioda od 800. do 1000. godine nove ere. Oni ne mogu da shvate da je takav mač mogao biti napravljen tehnologijom koja je razvijena tek 800 godina kasnije.

Sadržaj ugljenika u ovom maču je skoro tri puta veći nego u drugim mačevima iz tog vremena, a nečistoće su uklonjene do te mere da je ruda gvožđa morala biti ugrejana na najmanje 1.650°C.

Moderni kovač, Ričard Furer iz Viskonsina, uspeo je da skuje mač sličnog kvaliteta pomoću tehnologije koja je mogla postojati u Srednjem veku. On je rekao da je to bila najsloženija stvar koju je ikada napravio i da je koristio metode za koje se ne veruje da su bile dostupne ljudima iz tog perioda.

Ulfberht mac

Čekić star 100 miliona godina

U Londonu u Teksasu je 1934. godine pronađen čekić u kamenu. Navodi se da je kamen oko čekića star više od 100 miliona godina.

Skeptici kažu da kamen možda sadrži materijal star više od 100 miliona godina, ali da to ne znači da je i kamen oko čekića formiran tako davno.

Navodi se da mase stvrdnutih minerala mogu da se formiraju veoma brzo i da postoje artefakti iz 20. veka oko kojih je formiran krečnjak.

Karl Bou, koji poseduje artefakt, rekao je da se drvena drška pretvorila u ugalj, kao i da je metalni deo čudnog sastava. Kritičari insistiraju na tome da se sprovedu dodatna nezavisna testiranja.

hammer2b

Praistorijsko gradilište

Radnici u kamenolomu blizu Eks-an-Provansa u Francuskoj, pronašli su u 18. veku alate skamenjene u krečnjaku oko 15 metara pod zemljom.

Drveni delovi alata su se pretvorili u ahat, a navodi se da su na istom tom mestu nekada davno radili ljudi, koristeći te alate.

Ipak, ponovo se napominje da krečnjak može da se formira relativno brzo.

Most star milion godina

Prema drevnoj indijskog legandi, kralj Rama je napravio most između Indije i Šri Lanke pre više od milion godina. Ostaci tog mosta su uočeni na satelitskim fotografijama, mada mnogi kažu da su u pitanju prirodne formacije.

Dr Badrinarajanan, bivši direktor Geološkog zavoda Indije, proučavao je uzorke mosta. On je utvrdio da je na pomorski sloj peska postavljeno kamenje veštačkim putem.

Geolozi još uvek nisu došli do prirodnog objašnjenja, a nemoguće je utvrditi i koliko je zaista star most.

most-indija-sri-lanka

Osigurač star 500.000 godina

Troje ljudi je 1961. godine tragalo za geodama za svoj dragulj u prodavnici suvernira u Olanči u Kaliforniji, a zatim su naišli na nešto što je ličilo na osigurač, urezan u geodu. Virdžinija Meksi, jedna od njih troje, rekla je u to vreme da je geolog ispitao fosile oko uređaja i utvrdio da je uređaj star najmanje 500.000 godina.

Geolog nije imenovan, a nepoznato je gde se trenutno nalazi artefakt.

Praistorijski zid kod Bahama

Zid od velikih masivnih blokova kamena je pronađen nedaleko od obale Bahama 1968. godine. Arheolog Vilijam Donato je sproveo nekoliko ronilačkih ekspedicija kako bi istražio zid, postavivši hipotezu da je čovek napravio ovu građevinu pre oko 12.000-19.000 godina kako bi zaštitio naselje od talasa.

On je ustanovio da je u pitanju građevina na više nivoa, ali da su kamenje postavljali ljudi. Takođe je pronašao i kamenje sa rupama za konopac.

Dr Judžin Šin, penzionisani geolog koji je radio za Geološki zavod SAD, rekao je da uzorci srži kamenja ukazuju na to da je kamenje bilo potopljeno u duboku vodu. Ukoliko bi se pokazalo da sva jezgra imaju iste osobine, to bi značilo da je kamenje formirano na mestu i da ga ljudi nisu preneli na tu lokaciju.

On je kasnije naveo da je dokazano da je u piranju prirodna formacija.

Dr Greg Litl, psiholog zainteresovan za ovu građevinu, ukazao je dr Šinu na nepoklapanja, nakon čega je Šin priznao da nije ozbiljno shvatio istraživanje i da ga je zanela „želja da napravi dobru priču“.

Webtribune.rs

Check Also

HRVATSKI ISTORIČAR: ZAŠTO OTKRIĆE DA SU SRBI NAJSTARIJI NAROD, IZAZIVA BES I MRŽNJU KOD DRUGOSRBIJANACA (VIDEO)

DREVNI TRAGOVI – nova emisija na RAS televiziji u kojoj će vas Goran Šarić voditi …