Web-Tribune.com Vaše mesto za novosti…
Milion dolara u zlatu i dragom kamenju čeka negde u Ovčarsko-kablarskoj klisuri srećnog ili dobro obaveštenog nalazača. Blago je zakopao Čerčilov izaslanik kod Draže Mihailovića, Vilijam Bil Hadson.
Ovaj pripadnik britanske obaveštajne službe SOE, rođen 1910. godine u Južnoj Africi, po zanimanju je bio rudarski inženjer. Od 1936. do 1940. godine živeo je i radio u Srbiji u rudnicima antimona Zajača, Kostajnik i Stolice kod Krupnja, a onda se vratio u Englesku. U kasnu jesen 1941. godine vraćen je u našu zemlju, u štab Jugoslovenske vojske u otadžbini.
Britanci se nisu pretrzali u slanju pomoći Draži, najčešće su to bili paketi sanitetskog materijala i municije, ali su ipak u toku 1943. godine iz aviona izbacivane i pošiljke za zlatom i dijamantima da četnici kupe oružje. Po svemu sudeći, ovo blago poticalo je iz jugoslovenskih zlatnih rezervi zatečenih u inostranstvu u trenutku izbijanja rata, piše „Kurir“.
Kako god bilo, Hadson je deo ovog blaga zadržao za sebe i zakopao u zemlju. Da li pri povlačenju nije stigao da ga ponese ili je od početka računao da će ga uzeti tek kad se rat završi, sada se ne zna. Kasnije je vrednost zlata i dragulja koje je od Draže Mihailovića utajio Bil Hadson procenjena na današnjih 3.000.000 dolara!
Posle Drugog svetskog rata Bil Hadson je, u činu pukovnika, vojni izaslanik u Rumuniji. U Bukureštu upoznaje izvesnog Štefana Colnera, koji je zbog kupovine drva za britansku Vladu nesmetano putovao po istočnoj Evropi, i daje mu instrukcije kako da pronađe deo dragocenosti sakrivenih kod Čačka. Colner je iskopao dve konzerve u kojima su se, zamotani u delove šatorskog platna, nalazili zlatnici i dijamanti.
Prilikom drugog dolaska, na planini Mučanj iznad Ivanjice otkopao je dve kutije od eksploziva do vrha pune dragocenostima, ali su ga tada zaskočili agenti jugoslovenske službe bezbednosti Ozna. Colnera izvode na sud, pa tako afera izbija na videlo: londonski „Sandej tajms“ objavljuje celu priču, Hadson je po hitnom postupku penzionisan, posle čega se seli u rodnu Južnu Afriku.
Međutim, legenda o „Hadsonovom zlatu“ ostaje da živi među lokalnim stanovništvom, a 1965. godine, po nalogu Aleksandra Rankovića, UDB pokreće tajnu akciju „Morava“ na prostoru Ovčarsko-kablarske klisure, kako bi našao „treću Hadsonovu torbu“. Pre nego što je išta pronađeno, Rankovića smenjuju na Brionskom plenumu.
Ali to nije kraj ove priče! U decembru 1983. godine sa Bi-Bi-Si ekipom, koja je snimala dokumentarnu seriju o britanskim vojnim misijama u Drugom svetskom ratu, u Srbiju dolazi i Bil Hadson. Nadziran od naše Službe državne bezbednosti, ništa iz zemlje prilikom odlaska nije izneo. Umro je 1995. godine u Južnoj Africi, a dokumenta o akciji „Morava“ još se čuvaju pod oznakom „poverljivo“.
(Sputnjik)
