POSLE 13 GODINA OTKRIVENI DETALJI IZ NOĆI U KOJOJ SE LEGIJA PREDAO: DA NIJE BIO MRTAV PIJAN, NIKAD TO NE BI URADIO I SIGURNO BI PALA KRV

Legija se nikada ne bi predao da nije bio mortus pijan. Ovo je, tvrdi izvor Srpskog telegrafa iz bezbednosnih krugova, jedina istina o noći 2. maja 2004. godine, kada se komandant crvenih beretki predao policiji kao osumnjičeni za ubistvo premijera Zorana Đinđića.

Spekulisalo se da se Legija krije iza duplih zidova u svojoj vili na Ceraku, da je viđen u Švajcarskoj, Bosni, pa i na Tajlandu. Sam Ulemek potvrdio je da mu je utočište bilo u kući u kojoj je živeo, da nije bežao u inostranstvo.

– Da se nije predao, svašta je moglo da se desi. U to vreme, kult Legije bio je mnogo jak, imao je pristalice koje su bile spremne na sve i svašta. Njegovim privođenjem sprečeno je izbijanje sukoba i obračuna crvenih beretki sa policijom – navodi odlično upućen izvor.

Dodaje da je istina o predaji Legije mnogo prostija nego što se pripoveda u legendama o komandantu koji je danas u Zabeli, odnosno u Alkatrazu, najčuvanijem delu ovog zatvora.

– Ne postoji misterija oko potrage i njegove predaje. Čovek se toliko napio da gotovo nije znao kako se zove. Sam se javio policiji, nikakvih pregovora nije bilo što svedoči činjenica da u noći kada je odlučio da se preda niko od glavešina policije i BIA nije bio u Srbiji. Njegova kosa, brada, sve je bilo zapušteno i zaraslo – kaže sagovornik iz bezbednosnih krugova.

Na pitanje da li je tačna verzija po kojoj je na Ulemekovu odluku uticala svađa koju je prethodno imao sa suprugom Aleksandrom, posle koje je navodno besan izašao iz kuće i predao se, izvor kaže da njegova žena nije znala za plan o predaji.

Ulemek je u svojim izjavama nekoliko puta ponovio da se sve vreme krio u kući

– Naravno da ta moja tvrdnja nije prihvaćena nikad jer bi se onda postavilo pitanje šta je policija radila. Ja pouzdano znam da me nisu mnogo ni tražili, jer da jesu, verovatno bi me i našli. U to vreme sam bio begunac broj 1 u Srbiji i Evropi. Zato je bilo lakše reći da se Milorad krio kojekude nego tu, pred njihovim nosom. To je njihova sramota, a ne moja – ponovio je Ulemek nekoliko puta.

On je u svim svojim izjavama dodao i da, što se tiče njegovih aktivnosti za vreme ilegale, nisu se razlikovale puno od onoga što sada radi u zatvoru. „Mnogo blejanja i dosade.“

(Srpski telegraf)