Web-Tribune.com Vaše mesto za novosti…
„TREBA da budemo pravedni. Jugoslavija je Slovencima pomagala“, rekao je u serijalu Radija Slobodna Evropa „100 godina Jugoslavije“ Dimitrij Rupel, prvi ministar inostranih poslova Slovenije od 1990. godine.
„Mislim da smo mi u Jugoslaviji mogli da stvorimo mnoge stvari koje inače ne bismo mogli stvoriti. Što se tiče izgradnje institucija, poznavanja države. Mi smo bili kao na jednoj studentskoj ekskurziji u Jugoslaviji. Međutim, ona je bila anahrona pojava“, ističe Rupel za RSE.
Dodaje da je problem Slovenaca i Hrvata bio što su se našli na pogrešnoj strani u Prvom svetskom ratu pa su zbog toga morali biti spremni na više koncesija Srbima.
“Mislim da je Jugoslavija bila neko povoljno rešenje za Slovence i Hrvate u ono vreme. Koliko znam, koliko sam čitao, jugoslovenstvo je bilo za nas jako lepa ideja”, navodi on u intervjuu.
Rupel kaže da su odmah po dolasku opozicionog DEMOS-a na vlast 1990, počele pripreme za nezavisnost Slovenije uvežbavanjem policijskih jedinica te da je oružje stizalo ilegalnim putevima iz Izraela. Istovremeno, na diplomatskom planu uspostavljeni su kontakti sa nemačkim kancelarom Helmutom Kolom, pa čak i ruskim predsednikom Borisom Jeljcinom sa kojim se Rupel sreo u maju 1991.
Rupel, koji je 1980-ih bio disident, kaže da se tada često sretao sa Dobricom Ćosićem sa kojim je bio u prijateljskim odnosima.
On je sa predsednikom Skupštine Slovenije Francom Bučarom posetio Ćosića u Beogradu u avgustu 1991. godine nakon rata u Sloveniji.
„Rekli smo Dobrici – pustite vi nas da radimo svoje a mi ćemo pustiti vas da radite svoje. Mi imamo svoje nacionalne interese, vi imate svoje nacionalne interese – mi mislimo da nisu protivrečni. Mi nećemo ulaziti u vaše poslove, nemojte vi ulaziti u naše. I na neki način Ćosić se tada složio, te 1991.“
Međutim, Rupel dodaje da je njegov poslednji susret sa Ćosićem 1992. na konferenciji u Londonu bio veoma hladan.
Titova politika kobna po Jugoslaviju
Na pitanje kako ocenjuje ulogu Josipa Broza Tita za Jugoslaviju, Rupel kaže da je Titova politika spajala jugoslovenske narode i različite tendencije, ali, da misli da je za Jugoslaviju bila kobna.
“On je bio jako spretan političar, jako inteligentan na neki način. Ali, bio je na čelu, na vrhu jedne piramide, jedne autoritarne organizacije države koja nije bila u skladu sa onim što se očekivalo od Jugoslavije posle Drugog svetskog rata.
Tito se na neki način bojao da izgubi uticaj u Jugoslaviji, pre svega u Srbiji. Kao što znate, Beograd je bio oslobođen oktobra 1944. godine, Ljubljana tek u maju 1945, dakle pola godine posle Beograda. U njegovom oslobađanju su učestvovale i sovjetske trupe. Tito se bojao invazije Engleza preko Istre. Oni su razmišljali o tome. Zato je pozvao u pomoć Ruse da učvrsti vlast”, navodi Rupel.
(Danas – RSE)
