Web-Tribune.com Vaše mesto za novosti…
Fond za napredna istraživanja Rusije odobrio je projekat tečnog disanja 2016. godine, a nedavna demonstracija mogućnosti ove tehnologije bukvalno je zapalila internet i društvene mreže. Ruski naučnici će veoma brzo ovo tehnologiju dovesti u praktičnu upotrebu i ljudi će poput riba udisati tečnost
Prilikom susreta potpredsednika Vlade Dmitrija Rogozina sa predsednikom Srbije Aleksandra Vučića u jednoj od laboratorija, pas je ubačen dve minute u posudu sa specijalnom tečnom materijom zasićenom kiseonikom. Posle procedure, pas je, kako je saopštio i Rogozin, živ i zdrav. Kakva je to vrsta tečnosti?
Naučnici su sintetizovali nepostojeće u prirodi materije – perfluorokarbonat, u kojem su međumolekularne sile toliko slabe da se materija posmatra kao nešto između tečnosti i gasa, a rastvara kiseonik 18-20 puta više od vode, kaže dr Jevgenij Majevski, profesor, šef laboratorije energetskih bioloških sistema Instituta teorijske i eksperimentalne biofizike, jedan od stvaralaca perftorana, tzv. plave krvi.
Majevski radi na medicinskim istraživanjima perfluorougljenika od 1979. godine.
Predsednik Srbije Aleksandar Vučić prilikom ispitivanja tehnologije tečnog disanja tokom sastanka sa Dmitrijem Rogozinom
Pri parcijalnom pritisku od jedne atmosfere u 100 ml vode rastvara se svega 2,3 mililitra kiseonika. Pod istim uslovima, perfluorokarbonat može da sadrži do 50 mililitara kiseonika. To ga čini potencijalno pogodnim za udisanje.
– Na primer, pri potopanju u dubinu, svakih 10 metara povećava se pritisak za najmanje jednu atmosferu. Kao rezultat toga, grudi i pluća će se smanjiti do te mere da će disanje biti nemoguće. A ako se u plućima nalazi tečnost za prenos gasa, koja je mnogo gušća od vazduha, čak i vode, onda će pluća moći da funkcionišu. U perfluorougljenikovim rastvorima moguće je rastopiti kiseonik bez dodatka azota, kojeg ima mnogo u vazduhu i čije je rastvaranje u tkivima jedan od najznačajnijih uzroka kesonske bolesti (dekompresivna bolest) prilikom dolaska iz dubina na površinu – nastavlja Maevski.
Kiseonik ulazi u krvotok iz tečnosti koja popunjava pluća. Takođe može rastvoriti ugljen-dioksid.
– Princip disanja je savršen kao kod riba. Njihove škrge propuštaju ogromne količine vode uzimajući kiseonik rastvoren u njoj, te ga šalju u krv. Čovek nema škrge, i sva razmena gasova ide kroz pluća, a čija je površina oko 45 puta veća od površine tela. Kako vazduh prolazi kroz njih mi udišemo i izdišemo. U tome nam pomažu respiratorni mišići. Pošto su perfluorougljenici gušći od vazduha, disanje na površini može biti problematično – objašnjava on.
Maevski veruje da će ruski naučnici u narednih nekoliko godina dovesti demonstriranu tehnologiju u praktičnu upotrebu
(vostok.rs)
