Web-Tribune.com Vaše mesto za novosti…
Planetu od smrti trovanjem neće spasti ekološki pokreti već kapitalizam i milijarderi – ovako bi sažeto glasila poruka samita Jedna planeta održanog u Parizu uz učešće 50 šefova država, ali i 200 šefova najvećih preduzeća i multinacionala, kao i banaka i osiguravajućih društava.
Samit je zavšen finansijskim obećanjima Bila Gejtsa koji će dati 315 miliona dolara da bi se sproveli zaključi „klimatskog pakta“ prethodnog samita održanog pre dve godine takođe u Parizu: omogućiti da temperatura ne poraste za više od dva stepena.
Neke banke i osiguravajuća društva kao Aksa na primer obećali su da više neće finansirati, odnosno neće osiguravati preduzeća orijentisana na takozvanu prljavu energiju. Ni Evropska komisija ne želi da zaostane, pa je obećala 318 miliona evra.
Međutim, sve to nije dovoljno. Treba znati da je za poštovanje ciljeva „klimatskog pakta“ potrebno godišnje tri hiljade pet stotina milijardi dolara i to tokom 30 godina. Ne slučajno, francuski predsednik Emanuel Makron je upozorio:“Mi upravo gubimo bitku.“
Jedan francuski ekonomista izneo je zanimljive argumente izražavajući sumnju da milijarderi mogu i hoće da spasu bolesnu planetu kako je to ovaj samit očigledno trebalo da pokaže.
Razlog: u sistemu neoliberalne ekonomije profit je nešto što treba da usledi u kratkom roku, a klimatski pakt je nešto što treba da donese profit na veoma dug rok od nekoliko decenija.
U Pariz nisu, kao pre dve godine, došli šefovi najvećih država. Kina je poslala predstavnika, predsednik Tramp nije ni pozvan. Prisutan je bio, međutim, Džon Keri bivši državni sekretar, koji je Trampovu odluku opisao kao „sramotnu“ , kao „destruktivnu odluku s političkim ciljem“.
Samit je imao ideološko-političku dimenziju jer je izoštrio činjenicu da države ništa ne mogu da urade same bez podrške krupnog kapitala. U prevodu, to znači da građani ne mogu ništa da urade sami i da treba da gledaju na industriju i na banke kao na svoje spasioce.
Sve to uprkos svemu što smo videli od izbijanja finansijske krize 2008. godine kad su države spasavale banke novcem poreskih obveznika.
Prljava tehnologija
U isto vreme, na marginama samita u Parizu čuli se se brojni protesti zbog toga što francuska država još uvek mnogo investira u takozvanu prljavu tehnologiju kao što su ugalj, nafta i gas i to pogotovu u inostranstvu – pre svega u Brazilu, Rusiji i na Arktiku. Prozvani su i čelnici penzionog fonda koji su investirali u prljavu tehnologiju u Americi. Braneći se, oni su rekli da ne mogu da vode politiku već da vide kako će ojačati penzioni fond i zaraditi novac.
(Vesti-online)
