Home / IZA KULISA / SVE TAJNE ČUVENE JSO – „CRVENIH BERETKI“: KRVAVI PUT OD KNINA DO SARAJEVA POD KOMANDOM MILOŠEVIĆA

SVE TAJNE ČUVENE JSO – „CRVENIH BERETKI“: KRVAVI PUT OD KNINA DO SARAJEVA POD KOMANDOM MILOŠEVIĆA

Od svojih početaka 1991, pa sve do novembra 2001. godine, kada su njeni pripadnici otkazali poslušnost, Jedinica za specijalne operacije bila je usko vezana za Državnu bezbednost Srbije. Pod njenim okriljem je nastala i sve te godine funkcionisala pod različitim imenima.

vojska-srbije-rat

Formalno je uspostavljena 4. aprila 1991. godine u centru “Alfa” u Golubiću kod Knina kao Jedinica za specijalne namene MUP. Njeno formiranje najavio je Slobodan Milošević 16. marta 1991. na zatvorenoj sednici sa predsednicima opština Srbije, rekavši: “Vlada je dobila zadatak da pripremi odgovarajuće formacije koje će nas učiniti u svakom slučaju bezbednim…”

Po dolasku u Knin za simbol je uzeta “crvena beretka”, što se nije menjalo i što je bio neformalan naziv za pripadnike jedinice, bez obzira na to kako se ona u kom periodu zvala. Za komandanta je postavljen čovek koji je tada predstavljen samo kodnim imenom: Kapetan Dragan (Vasiljković).

Osim Vasiljkovića, u Knin su došli i istaknuti pripadnici DB-a Dragan Filipović – Major Fića i Živorad Ivanović – Žika Crnogorac, a sve se dešavalo pod budnim okom Franka Simatovića Frenkija i srpskog DB-a. Vasiljković je kasnije pričao da je marta 1991. imao sastanak sa Simatovićem u beogradskom hotelu „Metropol“ pošto je prethodno, 1990. godine, ponudio svoje usluge krajiškim Srbima kao specijalac i obučeni vojnik. Tema je bila formiranje jedinice.
„Knindže“

Taktika Kapetana Dragana i Franka Simatovića bili su iznenadni udari u mestima koje je držala hrvatska policija kako bi potom bile uspostavljene vlasti pod kontrolom iz Beograda. Pripadnici jedinice tada su nazivani “knindže”.

Takva taktika je sprovođena nakon odluke hrvatskog predsednika Franje Tuđmana o pokretanju vojno-policijskih akcija u Krajini, koje su počele 1. aprila 1991. na Plitvičkim jezerima. Jedinica je prve akcije izvela u Glini, gde se JNA postavila kao tampon zona, kao i u mestima gde su uspostavljene vlasti pod kontrolom Srba: u Dvoru na Uni, Kostajnici, Dubici…

Puštanje Arkana

Osim borbene uloge, jedinica je imala i političku ulogu, odnosno predstavljala je udarnu pesnicu Slobodana Miloševića. Iz Beograda je od nje traženo da drži pod kontrolom krajiške lidere. U tamošnjim kasnijim političkim previranjima koja su se pretvorila u sukob krajiških vođa, dva Milana, Babića i Martića, Kapetan Dragan je u avgustu 1991. opozvan s mesta komandanta.

Malo pre toga, 15. maja 1991, pod nerazjašnjenim okolnostima gine ratni komandant Srba u Krajini Vukašin Šoškoćanin.

Prema zvaničnoj verziji, vraćajući se iz izbegličkog kampa u Vojvodini, ispao je iz čamca na Dunavu i udavio se.

Tadašnji opozicioni lideri u Srbiji doveli su u pitanje tu verziju, tvrdeći da ga je likvidirala srpska DB, podsećajući da je Šoškoćanin bio odličan plivač. Poslednji predsednik predsedništva SFRJ i kasniji hrvatski predsednik Stjepan Mesić podsmevao se smrti Šoškoćanina, rekavši: „Naučili su ga pucati, ali ne i plivati.”

Mesec dana posle smrti Šoškoćanina, 14. juna 1991, iz zatvora u Zagrebu pušten je Željko Ražnatović Arkan, koga je hrvatska policija uhapsila 29. novembra 1990. u Dvoru na Uni u vozilu punom oružja. Okolnosti Arkanovog puštanja nikada nisu otkrivene, a u javnosti su kružile dve verzije tog događaja. Prva, da je razmenjen za neke zatvorene Hrvate i druga, da je za njegovu slobodu plaćeno milion maraka.

Kao naredbodavac je u obe priče označen Milošević. U svakom slučaju, pripadnici Ražnatovićeve paravojne jedinice imali su potom značajne uloge u sukobima u Hrvatskoj i BiH, a kasnije su činili jezgro JSO.

Žika i Fića

Delovi ljudstva jedinice su pred kraj sukoba u Hrvatskoj prebačeni u kampove “Pajzoš” kod Iloka i “Ležimir” na Fruškoj gori. Borbe u Hrvatskoj okončane su sarajevskim primirjem 2. januara 1992. i usvajanjem Vensovog plana. Jedinicu je formalno, nakon smene Kapetana Dragana, vodio Živorad Ivanović – Žika Crnogorac, ali je bila pod punom kontrolom Frenkija Simatovića, pa se tada za nju odomaćio naziv “frenkijevci”.

Simatović, po nacionalnosti Hrvat iz sela Čibača u Župi Dubrovačkoj, bio je i ostao blizak saradnik Jovice Stanišića, koji na čelo DB biva postavljen 1. januara 1992. Stanišić i Simatović su zajedno studirali Fakultet političkih nauka u Beogradu i od tada datira njihovo prijateljstvo, koje će ih odvesti i na optuženičku klupu Haškog tribunala.

Po prebacivanju dela ljudstva na poligone kod Iloka i na Fruškoj gori, iskusni pripadnici postaju instruktori, a svi dobijaju moderne NATO uniforme. Uvodi se obuka po ugledu na specijalne jedinice zapadnih zemalja, prvo jedinstvena, gde se biraju regruti, a zatim specijalizovana. Osnovna obuka traje intenzivno 45 dana.

Osim Simatovića, za “frenkijevce” je zadužen i niži po funkciji u DB-u Dragan Filipović – Major Fića. On je kao instruktor borilačkih veština i poznanik Mirjane Marković, preko načelstva Druge uprave dogurao do savetnika šefa DB-a za specijalne operacije ili, po sopstvenom priznanju, “likvidacije”.

Operacija u BiH

S ovim i ovakvim nadređenima operacije jedinice se proširuju i na BiH od aprila 1992, pa sve do kraja sukoba 1995. Major Fića bio je neko vreme i savetnik Radovana Karadžića, prvog predsednika Republike Srpske, koji je u Hagu prvostepeno osuđen za ratne zločine. Pripadnici jedinice iz kampova kod Iloka i sa Fruške gore, preko Han Pijeska helikopterima stižu u Sarajevo aprila 1992, gde su jedno vreme smešteni. Deo njih je razmešten u opštinu Bosanski Šamac.

„Crvene beretke“ su delovale kao udarna grupa na strateškim mestima sve dok nisu oformljene Policija i Vojska RS. Posle Sarajeva, bili su na Ozrenu, pa kod Grahova, Prijedora, u šumama severno od Sanskog Mosta… Delovali su kod Banjaluke, Doboja, Šamca, Brčkog, Bijeljine, Trebinja, Višegrada, Mrkonjić Grada… U borbama u Podrinju dejstvovala je čak i “eskadrila” „crvenih beretki“, čije je sedište bilo u Bratuncu, sastavljena od dva aviona i nekoliko helikoptera. Leteli su na avionima tipa “kragulj” i „antonov 2“, a interesantno je da nijednog trenutka nisu bili podređeni komandi Vojske RS.

Prvi put u javnosti

Najvažnije zaduženje pripadnika jedinice bili su organizovanje i obuka lokalnih srpskih specijalnih sastava policije i vojske i obezbeđivanje uticaja srpskog DB-a i Slobodana Miloševića u BiH. U maju 1994. od „crvenih beretki“ formirana je Jedinica za antiteroristička dejstva (JATD), pod formalnom kontrolom DB-a Srbije, ali je njeno postojanje bilo tajna. Poligoni za obuku bili su na Tari, u Petrovom Selu, na Goču… „Crvene beretke“ su javnosti predstavljene tek na kraju rata u Bosni, kada su se 1995. pojavile na Palama u pratnji šefa DB-a Jovice Stanišića. On je tada intervenisao kod rukovodstva RS da oslobode zarobljene “plave šlemove”, njih 470, koji su držani kao živi štit pored objekata koje je prethodno bombardovao NATO.

Ubistvo Giške

Đorđe Božović Giška, predvodnik paravojne jedinice naklonjene srpskoj opoziciji, ubijen je 15. septembra na ratištu kod Gospića pod nerazjašnjenim oklonostima. Mnogi tvrde, a među njima i Božovićevi saborci, da je smrtonosni snajperski metak došao sa srpske strane. Inače, jedno od prvih vatrenih krštenja „crvenih beretki“ bilo je juna 1991. na prevoju Ljubovo kod Gospića.

Stanišiću i Simatoviću počinje novo suđenje u Hagu

Početak novog suđenje bivšim šefovima DB-a Jovici Stanišiću i Franku Simatoviću, optuženima za osnivanje, pomoć, podršku i rukovođenje tajnim policijskim i paravojnim jedinicama koje su od 1991. do 1995. počinile zločine u Hrvatskoj i BiH, zakazan je u Haškom tribunalu za 13. juni. Oni su oslobođeni maja 2013, ali je ta presuda poništena decembra 2015. Pod pretnjom hapšenjem, Hag traži da njih dvojica hitno doputuju u Holandiju.

(Izvor: Vuk Z. Cvijić / Blic.rs)

 

Check Also

NEOBORIV DOKAZ: KINA OBJAVILA SNIMAK VANZEMALJSKE BAZE NA MESECU (VIDEO)

Dr Majkl Sala je ukazao na to da na Mesecu postoji Vojno industrijski vanzemaljski kompleks …