Home / IZA KULISA / TAJNI VLADAR U SENCI: OD TITA OTEO VLAST, A ONDA JE SVE ZAVRŠENO KRVAVIM RASPLETOM

TAJNI VLADAR U SENCI: OD TITA OTEO VLAST, A ONDA JE SVE ZAVRŠENO KRVAVIM RASPLETOM

Na današnji dan navršava se 37 godina od smrti Josipa Broza Tita čija vladavina je obeležila uspon Jugoslavije na svetskoj političkoj sceni, a njegov odlazak označio je golu borbu za vlast nad SFRJ koja je počela 1977. raskolom među bračnim parom Broz, da bi se završilo izolacijom Jovanke i deceniju kasnije krvavim građanskim ratom.

500

Priča o raskolu među bračnim parom počinje još sredinom 1977 godine. Josip Broz Tito bio je prvi državnik koji je u istom potezu posetio Moskvu i Peking avgusta 1977. Kada se tome doda najveličanstveniji doček u istoriji priređen nekom stranom državniku u Severnoj Koreji, ne čudi što su oči svetskih medija bile uprte u Tita i njegovu delegaciju.

Ovaj njegov put izazvao je posebno interesovanje i u zemlji. Građane i radne ljude SFR Jugoslavije, nije mnogo dodirivala poseta Moskvi i Pekingu, već činjenica što pored njega nije bila Jovanka Broz, popularna Joka.

Počele su razne priče i tračevi, najpre šapatom. Najobavešteniji, bliski Predsedništvu države i Predsedništvu CK SKJ, širili su različite verzije Jovankinog odsustvovanja sa spektakularnog puta.

Najubedljivija verzija je bila da Jovanka nije htela da putuje, odnosno da je svoj odlazak uslovljavala određenim zahtevima, koji joj nisu ispunjeni. Navodno je tražila da ne putuje Titov ađutant admiral Dušan Vilović s kojim je imala težak incident. Jovanka je, u afektu, pljunula prema njemu i, kako je Vilović docnije ispričao, već je digao ruku da je ošamari, ali se zbog Tita uzdržao. Drugi njen uslov je bio i da ne putuje izvesna D. G. koja se već duže vreme nije odvajala od Tita i koju su svuda predstavljali kao “fizioterapeutkinju”, a još češće i kao “stenodaktilografkinju” koja je u to vreme imala 29 godina.

Jovanku Broz već tada su mnogi optuživali da je želela da preuzme vlast od Tita i upravlja Jugoslavijom. Posebno mesto tu je prema rečima Jovanke Broz zauzimao slovenački kadar Stane Dolanc, za koga su već tada govorili da je siva eminencija koja upravlja državom i društveno-političkim tokovima u njoj.

Tito je imao naviku da Jovanki ponekad pružao dokumente koje je pogledala i spakovala. Navodno priča postoji da je ona tad saznala da je Dolanc pre nego što je postao visoki partijski funkcioner u mladosti pripadao organizaciji Hitlerjungend. U obaveštajnim podacima se navodno navodilo da je on već tada počev od 1975 radio na razbijanju zajedinčke države i vojske. Navodno od tada datira i enormna mržnja između njih dvoje.

Stane Dolanc će se poveriti zagrebačkom novinaru Despotu o svojim susretima s Jovankom, posebno je izdvojio prvi u oktobru 1971. godine kada je ona “agresivno pričala o strahovanju ličkih Srba pred hrvatskim nacionalistima”. Tada mu je i Edvard Kardelj otkrio da ga je i Tito već mnogo puta pitao da li da se od nje razvede, a ovaj ga je od toga odgovarao. Dolanc navodi kako je Jovanka želela za sebe neku političku funkciju, čemu se Tito uvek protivio.

Neki članovi Predsedništva SFRJ išli su čak dotle da su od Jovanke tražili da se i službeno razvede od Tita. Jovanka se posebno žalila na ponašanje i postupke Staneta Dolanca, člana Predsedništva Saveza komunista i države. Došao je u Užičku 15, u Titov i njen dom, “htio je u Titove cipele, vikao je: Razvod… razvod…”, pričala je Jovanka.

Kutija br. 36 Arhiva Republike Slovenije krije dokumente koji bacaju potpuno drugačije svetlo na uzrok rastanka Tita i Jovanke Broz, 1975. godine. Beleške i zapisnici koje su za sobom ostavili Brozovi najbliži saradnici (između ostalih Petar Stambolić, Stane Dolanc, Džemal Bijedić i Nikola Ljubičić) otkrivaju da Jovanka nije uklonjena iz Titove blizine zbog “ličkih veza” ili “špijuniranja”, kako se dugo verovalo, nego zbog straha da će u napadu ljubomore i mržnje prema Titovim zgodnim mladim maserkama – raniti ili ubiti Broza.

O umešanosti vrha jugoslovenskog rukovodstva u razlazu predsedničkog para, Pero Simić, Titov biograf i bivši glavni urednik “Novosti”, ekskluzivno nam je ustupio dokument iz februara 1975. godine, u kome pored ostalog piše:

– U Boki Kotorskoj su se iznenada obreli potpredsednik Predsedništva SFRJ Petar Stambolić, sekretar Izvršnog biroa Predsedništva SKJ Stane Dolanc, predsednik jugoslovenske vlade Džemal Bijedić i ministar odbrane general Nikola Ljubičić. Uz pomoć Edvarda Kardelja izveli su Tita iz rezidencije u Igalu i odveli ga na “Galeb”, koji je bio usidren u Kumboru, da bi ga ubedili da mu od Jovanke preti životna opasnost. Sve je bilo sračunato da im poveruje kako mu život s Jovankom visi o koncu, a da bi ga u to ubedili poveli su sa sobom profesora Bogdana Brecelja, Titovog ličnog lekara, i generala Marka Rapa, šefa Titovog obezbeđenja. Prvi je trebalo da potvrdi da se Jovanka nalazi u nervnom rastrojstvu, u kome su moguća i njena sasvim nekontrolisana ponašanja, a drugi da ona u tašni ima neki mali pištolj, koji bi u napadu psihokrize mogla upotrebiti protiv Tita.

Prema toj verziji događaja, Jovankini besni ispadi proglašeni su “paranoičnim”, a “dijagnoza” je postavljena tokom razgovora koje su vodili Titovi lekari, šef njegovog kabineta Aleksandar Šokorac, ađutant general Marko Rapo i državni vrh SFRJ sa Titom i Jovankom početkom 1975. Da povod krize između Brozovih, koja formalno nije završena razvodom, nije bila tajna ni visoka politika, već ljubavni trougao, ukazuje prvi dokument, koji je Šokorac potpisao 10. februara1975. u Igalu: “General Rapo i svi lični lekari smatraju da više nisu u stanju da fizički zaštite druga Predsednika od postupaka drugarice Jovanke.”

Jovanka je 15. juna 1977. godine presekla i rekla da više ne želi da živi sa njim, nakon što se jedne noći iskrao iz hotela i otišao na Galeb, gde je bila Darijana, a Jovanka ga je pratila. On je to prihvatio bez pogovora i od tada se supružnici Broz više nisu videli, do njegove smrti.

Kompletna situacija dramatično se izmenila već narednog dana posle Titove sahrane kada je usledila izolacija Jovanke. Često se u publicističkim radovima spominjao dvojac Dolanc- Ljubičić, ali i ostali iz partijskog rukovodstva Jugoslavije, koji su navodno strahovali od Titove udovice od onoga što ona zna o njima i da im može nanuditi, kada su bili na vrhuncu moći i stečenih privlegija koje bi možda mogle biti ugrožene.

Navodno Jovanka je verovala da je Dolnca zapravo poslala Nemačka, da razbije Jugoslaviju, i da je raspad države upravo usledio zbog njih dvojice.

Daleko od očiju javnosti, ondašnji najviši državni i partijski organi Jugoslavije na čak 59 sastanaka raspravljali su o „slučaju drugarice Jovanke”, a samo mali deo te dokumentacije stigao je kasnije raznim kanalima na stranice štampe. Zahvaljujući tome, podgrevane su različite teorije o razlozima zbog kojih su se Tito i Jovanka razišli, mada se zvanično nisu razveli.

” Stane Dolanc i Nikola Ljubičić su veliki gadovi… Jugoslavija se raspala zbog njih dvojice. Preko mene su se obračunavali sa Titom i mene optuživali zavere protiv mog muža. Uaspeli su da nas razdvoje, a zatim su mogli da rade šta su hteli. Tita i mene stavil isu u kućni pritvor, zato da b irazbili Jugoslaviju, a za njima stajale su svetske sile. Dolanca nisu poslali Slovenci, da bi bio fuunkcioner, već su ga kao špijuna poslali Nemci, govorila je Jovanka, Naravno da nije bilo prave potvrde da je Dolanc zaista hteo rasturiti brak Tita i Jovanke, ali ta priča i dalje kruži nekadašnjim prostorom eks SFRJ. Jedino što je moguće i danas videti jeste da mu Jovanka nikada nije verovala.

Pokojni Jovo Kapičić, penzionisani general i nekadašnji šef Udbe, za Kurir još 2013 pred svoju smrt iste godine rekao je da je Jovanka Broz odvojena od Tita jer se sumnjalo da bi posle Titove smrti mogla da preuzme vlast u SFR Jugoslaviji. Sumnjalo se, kako kaže, da bi Titova udovica uz pomoć određenih generala JNA poreklom iz Like, odakle je i ona, mogla da napravi vojni puč! On ističe da su uklanjanju Jovanke iz Titovog života i javnosti najviše doprineli tadašnji sekretar unutrašnjih poslova Stane Dolanc i sekretar narodne odbrane Nikola Ljubičić, ali i vrhuška CK SKJ, koji su „izvršili pritisak na Tita“.

Tito je, prema tvrdnjama Kapičića, bio primoran da prihvati odluku o tome da Jovanka bude udaljena iz njegove okoline jer je „zbog fizičke slabosti bio i politički oslabljen“.

– Nekoliko ljudi koji su verovali da Tito neće dugo živeti gledali su u Jovanki opasnost. Jovanka je svojim poreklom bila vezana za određene generale JNA, poput Đoke Jovanića i drugih, koji su mogli da izvedu puč i dovedu je na vlast. Bila je poštovana kao borac, član Vrhovne komande, ali i kao supruga jednog velikana. Samim tim, smatrali su da bi Jovanka posle Titove smrti mogla da preuzme vlast, a bilo je takvih primera da su posle smrti državnika na vlast dolazile ćerke ili žene, i to u zemljama s kojima smo bili bliski. Indira Gandi tako je došla na vlast u Indiji – priča Kapičić.

Iako tvrdi da Jovanka nikad nije formalno uhapšena, Kapičić kaže da je ono što joj je urađeno posle Titove smrti – gadost. Strašno je, kako dodaje, i to što joj nisu dozvoljavali da ga posećuje u bolnici, osim jednom prilikom pred kraj maršalovog života.

– Ona nikad nikoga nije zvala da je poseti. Jedan čovek iz bezbednosti odlazio je tamo i pomagao joj s vremena na vreme. Međutim, strašno je što su je bacili u tu oronulu kućerinu čiji su plafoni prokišnjavali, što je tamo bila zatvorena- komentariše nekadašnji šef Udbe.

Kapičić, takođe, tvrdi da se ne seća da se Titova dugogodišnja životna saputnica ikad mešala u državnu politiku, niti se suprotstavljala Titovim odlukama, kako joj se danas spočitava.

Mamula: JNA trebalo da preuzme rukovođenje SFRJ

Bivši savezni sekretar za narodnu odbranu Jugoslavije, admiral Branko Mamula izrazio je uverenje da je Jugoslovenska narodna armija u vreme i nakon smrti Josipa Broza Tita trebalo “na određeno vreme” da preuzme rukovođenje zemljom.

Mamula je u intervjuu na programu podgoričke televizije Atlas objasnio da je tadašnjoj JNA bilo jasno da u Jugoslaviji postoje problemi koji vode nestabilnosti zemlje. On je naveo tadašnju ekonomsku krizu i veoma narušene međunacionalne odnose. Prema rečima Mamule, vojno preuzimanje upravljanja državom možda ne bi bilo “državni udar”, ali federalne institucije nisu uspešno vladale zemljom pa je uloga armije bila potrebna.
Mamula je rekao da u slučaju “vojnog udara” u Jugoslaviji ne bi bilo ratova i krvoprolića u razmerama do kojih je došlo.

“Možda bi nekih sukoba i krvoprolića bilo, ali ne ovako kako se to dogodilo”, rekao je Mamula.

Mamula je naveo da je kod Tita, u vreme dok je bio u Kliničkom centru u Ljubljani, kada mu je amputirana noga, bila “crna tašna u kojoj je bio i pištolj”, i da se on od nje nije hteo odvojiti.

Prema rečima Mamule, može se samo slutiti zašto Tito to nije želeo.

Pogledajte video:


(Agencije)

Check Also

GRČKI STARAC GEOKON SVE ŠOKIRAO: UPOZORAVA NA KATASTROFU KOJU SVET JOŠ NIJE VIDEO!

Kako su izvestili grčki sajtovi 14. septembra, nova poruka starca Geokona sada se širi među …