TITANIK JE NAMERNO POTOPLJEN: PORODICE ROKFELER I ROTŠILD HTELE NOVI SVETSKI POREDAK, PLANIRALI UBISTVA OVIH LJUDI?!

Naime, poslednjih nekoliko godina sve se više spominje teorija o najmoćnijim svetskim porodicama tog perioda koje su želele da pokrenu novi svetski poredak, a Titanik im je za to i te kako dobro došao zbog trojice muškaraca koji su plovili na njemu.

Na brodu su putovala tri najmoćnija čoveka u Americi, od kojih je jedan bio Džon Džejkob Astor IV, najbogatiji čovek svog vremena i prvi vlasnik Empajer Stejt Bildinga, odnosno zemljišta na kojem je izgrađen neboder. Druga dvojica bila su Isidor Štraus, vlasnik lanca robnih kuća Macy’s i Bendžamin Gugenhajm, naslednik rudnika zlata, srebra i bakra.

Ova tri moćnika bila su trn u oku bankarskog kartela jer su se protivili osnivanju Federalnih rezervi.
Bankarski kartel i osnivanje FED-a

Vodeći bankari tog vremena – p0rodice Rotšild, Rokfeler i J. P. Morgan, želeli su da osnuju središnju američku banku koja bi bila u njihovom vlasništvu s ovlašćenjima savezne vlade. Tako bi mogli da kontrolišu izdavanje novca bez pokrića u zlatu.

Eustas Mulins u svojoj knjizi “Tajne Federalnih rezervi” (Secrets of the Federal Reserve) piše kako su se sedmorica uticajnih svetskih bankara 1910. sastala na ostrvu Džekil pored obale Džordžije, kako bi razradili plan o osnivanju središnje banke koju su nazivali Banka Federalnih rezervi.

Na sastanku su bili Nelson V. Aldrih i Frank Vanderlip kao predstavnici finansijskog carstva Rokfelera, zatim Henri Dejvison, Čarls Norton Bendžanim Strong – koji su predstavljali J.P. Morgana, te Pol Varburg koji je došao ispred evropske bankarske porodice Rotšild.

Na Džekilu je osnovan bankarski kartel koji je imao za cilj ostvarivanje monopola u izdavanju potvrda za deponirano zlato ili srebro u SAD-u. Takva potvrda vredila je kao novac i s njom se mogla vršiti robna razmena. Izdavanjem potvrda bavile su se mnoge privatne banke u Americi, a ‘papirnati dolari’ zvali su se zlatni i srebrni dolari.

Zakon o zlatnom standardu iz 1900. obavezao je banke da za svaku izdanu potvrdu (obveznicu) moraju imati stvarno pokriće u zlatu ili srebru. Puno takvih obveznica potonulo je s Titanikom pa za njih nikad nije isplaćeno deponirano zlato, već je ono ostalo u državnom trezoru ili u privatnim bankama.

Bio je to odličan argument za “Grupa s ostrva Džekil” da 1913, godinu dana nakon pomorske tragedije, ukažu američkim kongresmenima da bi izdavanje novčanih sertifikata trebalo koncentrisati samo na jednom mestu – u Sistemu federalnih rezervi koji bi bio službena američka središnja banka.

Dakle, glavni cilj bankarskog kartela bila je – “elastična monetarna politika”, odnosno izdavanje (štampanje) dolara bez pokrića u zlatu. To bi značilo da bankari mogu da kreditiraju špekulativnim novcem koji nema nikakvu stvarnu vrednost.

Tri glavne žrtve

Mnogi biznismeni koji su stekli veliko bogatstvo i uticaj u SAD-u nisu hteli da država na taj način bude opljačkana. Protivili su se osnivanju FED-a, a u tom protivljenju najviše su se isticali Astor, Štraus i Gugenhajm. Osim toga, veruje se da bi spomenuta trojka svojim uticajem sprečila i ulazak Amerike u Prvi svetski rat.

Astor se žestoko zalagao za izolacionističku politiku po načelu “America first” bez mešanja u “tuđe poslove”, a pogotovo evropske. Upravo su se zagovornici te politike najviše protivili odluci Vudrova Vilsona da 1917. uvede Ameriku u Prvi svetski rat.

Dakle, trojka je smetala bankarskom kartelu u njihovom naumu i problem je trebalo da bude rešen. Ideja za savršeni zločin mogla se roditi iz romana objavljenog 1898. godine…

Zločin opisan 14 godina ranije u knjizi

Puno pre nego što se uopšte pojavila ideja o izgradnji Titanika, američki pisac i oficir trgovačke mornarice Morgan Robertson napisao je roman “Futility”, poznat i pod naslovom “The Wreck of the Titan” (Olupina Titana).

U svojoj knjizi, napisanoj 14 godina pre stvarne tragedije, Robertson opisuje najveći i najmoderniji “nepotopivi” brod koji sredinom aprila kreće na svoju prvu plovidbu preko Atlantika, želeći da sruši rekord u brzini prelaženja. Brod udara u santu leda i tone.

Način i mesto sudara, kapacitet, broj putnika, dimenzije broda, maksimalna brzina, tonaža, broj čamaca za spasavanje – sve se to sablasno podudara s još, tada, neizgrađenim Titanikom.

Da podudarnost bude veća Robertsonov izmišljeni brod zvao se – Titan.

Ovakav scenario savršeno je odgovarao bankarskom kartelu jer su lako mogli da ga realizuju. Trebalo je samo sagraditi brod, namamiti žrtve na prvo putovanje i izrežirati nesreću pomoću svojih ljudi.

Ništa od toga nije bio problem jer je J.P. Morgan bio vlasnik kompanije “White Star Line”, koja je 1909. u Belfastu počela da gradi najveći i najmoderniji brod svog vremena – Titanik.

Veza s Jezuitima

Družinu Isusovu (Isusovce ili Jezuite) osnovao je 1540. godine Ignacije Lojola u okviru Rimokatoličke crkve. Prema nekim teorijama Rotšildi su vekovima glavni bankari Katoličke crkve i najzaslužniji su za ogromno bogatstvo koje je Crkva akumulirala dobrim investicijama i berzovnim špekulacijama.

Dakle, njihove veze bile su čvrste i preko tih veza odabran je kapetan koji će povesti Titanik u smrt.

Bio je to Edvard Džon Smit, najiskusniji i najplaćeniji kapetan “White Star Linea” koji je ujedno bio i Isusovac. Smitu je prva plovidba Titanika trebalo da bude poslednje putovanje pre penzije, nakon 46 godina službe.

U službenoj verziji o tragediji navodi se kako je Smit dobio čak osam upozorenja da smanji brzinu i bude oprezan zbog santa leda u moru. Do danas ostaje neodgovoreno pitanje kako je čovek s 46 godina iskustva, koji je ko zna koliko puta plovio istom rutom, ignorisao sva ta upozorenja.

Osim Smita, na brodu je bio još jedan Isusovac – irski sveštenik Fransis Braun. U dokumentarnom filmu Nacionalne Geografije “Tajne Titanika” (The Secrets of the Titanic) navodi se kako je Braun bio najuticajniji Isusovac u celoj Irskoj te se ukrcao na Titanik kako bi kapetanu Smitu dao poslednja uputstva.

Prema službenoj verziji, Braun je putovao od Sauthemptona do Kvinstauna kod svog ujaka koji je bio biskup u Irskoj. Na putu je upoznao bogati bračni par koji ga je zamolio da im se pridruži na putovanju do Njujorka, sve na njihov trošak.

Braun je navodno s Titanika poslao telegram u Dablin u kojem je tražio dozvolu da nastavi put. Odgovor je stigao u Kvinstaun, a glasio je: “Silazi s tog broda”.

Žrtve namamili putem medija

Zaverenici su tako imali brod i kapetana, trebalo je samo namamiti žrtve što je bio najlakši deo posla. Zbog velike medijske pompe, svi koji su za sebe smatrali da vrede nešto u društvu morali su da budu na brodu. I sam Morgan najavljivao je kako će putovati Titanikom do Njujorka.

Astor se s mladom suprugom vraćao s putovanja u Egiptu, Gugenhajm je bio Parizu, a Štraus je bio sa suprugom na putovanju po Evropi. Svi su trebali da dođu do Amerike, a prvo putovanje Titanikom nije smelo da se propusti.

Zanimljivo je spomenuti kako je Morgan otkazao putovanje zadnji dan i to zbog navodne bolesti. Posle je pronađen u dobrom zdravstvenom stanju s ljubavnicom, kad mu je obznanjena vest o tragediji.

Početak Novog svetskog poretka

Nakon potonuća Titanika kompaniji “White Star Line” otišla je odšteta od milion funti (danas oko 100 miliona evra), koja je godinu dana posle isplaćena deoničarima, a veći deo je Morgan stavio u svoj u džep. To je bila najuspešnija poslovna godina za”White Star Line” u istoriji ovog koncerna.

U decembra 1913. u američkom Kongresu prošao je Zakon o formiranju Federalnih rezervi (FED). Zakon je prošao zahvaljujući Vilsonu koji ga je pogurao, navodno zato što je bio ucenjen zbog preljuba.

Amerika je 1917. ušla u Prvi svetski rat koji je finansiran preko FED-a što je značilo ogromno zaduživanje. Od tada do 2000. godine američki dolar i britanska funta izgubili su oko 98 posto svoje vrednosti zbog inflacija.

Danas je preko 95 odsto dolara u opticaju spekulativno, a vrednost mu određuje potražnja na tržištu nafte. FED je jedna od najmoćnijih institucija u svetu, a datum njenog osnivanja smatra se početkom Novog svetskog poretka.

(Telegraf.rs)