Home / IZA KULISA / UVOD U NOVI SVETSKI POREDAK: ŠVEDSKA, NORVEŠKA I DANSKA SE SPREMAJU DA UKINU PAPIRNE BANKOMATE I METALNE NOVČIĆE

UVOD U NOVI SVETSKI POREDAK: ŠVEDSKA, NORVEŠKA I DANSKA SE SPREMAJU DA UKINU PAPIRNE BANKOMATE I METALNE NOVČIĆE

nwo

Ovog meseca svet je obišla zanimljiva vest: Švedska se sprema da ukine papirne banknote i metalne novčiće. U ovoj zemlji bezgotovinska plaćanja i elektronski novac uskoro bi mogli da postanu jedina opcija, a slične planove imaju i Norveška i Danska. To znači da će i bankomati otići u penziju, a novčanici će ostati prisutni samo kao modni detalj.

Nadležni u pomenutim zemljama smatraju da će na ovaj način smanjiti troškove i istovremeno dobiti mnogo potpuniju kontrolu nad tokovima novca. Pranje, odnosno legalizacija para stečenih od kriminalnih aktivnosti, kao i finansiranje terorističkih organizacija – biće skoro onemogućeni.
Skandinavske zemlje su od Srbije prilično daleko geografski, a još više po stepenu privrednog razvoja i standarda.

Ali i u Srbiji elektronska plaćanja imaju sve više poklonika. Recimo, lane jekod nas putem interneta obavljeno ukupno 86 miliona, a na šalterima pošta i banaka 85 miliona transakcija. Ove godine je lako moguće da će se razlika još više povećati u korist interneta. Uostalom, i same banke koje posluju na srpskom forsiraju elektronski novac i transakcije.

I nailaze na plodno tle. Tako je Telenor banka, koja je kod nas poznata po bezgotovinskom plaćanju, za godinu dana otvorila 100.000 računa građana, više nego što pojedine finansijske kuće imaju od kada su došle u Srbiju.

„Nestajanje keša je civilizacijska neminovnosti, ali nije realno očekivati da se klasični modeli plaćanja gotovinom ukinu u bliskoj budućnosti na globalnom nivou“, kaže nam profesor sa Beogradske bankarske akademije dr Branko Živanović.
„Inicijativu za elektronska plaćanja kao jedini vid pokrenuli su Skandinavci, a podržale su ih zemlje Beneluksa.

U Švedskoj je već dozvoljeno prometnicima da istaknu natpis i obaveste potrošače da odbijaju gotovinu u maloprodajnim objektima. Istu praksu uvešće i Danska od naredne godine, a keš će morati da primaju samo u objektima zdravstvene zaštite. Planirano je da gotovinska plaćanja u ovim delovima Evrope nestanu do 2020. To je i realno, imajući u vidu tehnološko-informacionu infrastrukturu i kompjutersku pismenost.

Uz to je zanimljiv podatak da će banknote ukinuti centralna banka Švedske koja ih je svojevremeno preko Riks banke iz Stokholma prva i uvela .“
Živanović naglašava da su u SAD prilično skeptični prema ideji ukidanja keša. Prilično infromacija je iscurilo iz Amerike i to veoma poverljivih, setimo se samo afere Snouden.

ato se Amerikaci pitaju da li će banke uspeti da u potpunosti zaštite njihov novac kada to nije uspelo Pentagonu sa državnim tajnama. U SAD ukidanje gotovine i prelazak na elektronski novac najviše zagovara Bil Gejts i informatičko bankarski lobi.

 

Što se tiče onog nerazvijenijeg dela sveta tu će gotovina da caruje još neko vreme. Siromaštvo i elektronska nepismenost sa jedne strane i nepostojanje tehnološko – informacione strukture sa druge ostaviće novčanike još u upotrebi. Ali to nije nepremostiv problem i tu će se elektronska plaćanja razvijati, ali će taj proces potrajati.
Srbija je kao i obično negde između, ali je mnogo bliža razvijenom svetu.

„Mora se priznati da nacija postaje digitalno sve pismenija. Ne samo da je broj plaćanja preko Interneta premašio one na šalterima već imamo dobru bazu da se razvoj nastavi. Kod nas 65 odsto građana poseduje računar a samo jedan procenta manje ima priključak na internet, čak 55 odsto građana je na društvenim mrežama“, ukazuje Živanović.

„Dodatni vetar u leđa elektronskom plaćanju daje zakon o platnim uslugama čija je primena počela oktobra ove godine. Tu je regulisano i pitanje elektronskog novca, a to će ova plaćanja učiniti jeftinijim i pristupačnijim običnom čoveku. Kod nas stasavaju generacije koje ne mogu da zamisle život bez lap topa, tableta ili mobilnog telefona. Zbog sveta toga mislim da će se kod nas elektronska plaćanja brže razvijati nego što se to u prvi mah čini.

Naravno biće otpora posebno od strane starijih i siromašnijih slojeva tako da će se keš kod nas još dugo zadržati.“
Živanović naglašava da država treba da podrži i strategijom i kapitalom ove procese. Tako ćemo se brže i lakše uklopiti u međunarodne finansijske tokove. Ovakav model platnog prometa bi ubrzao i unapredio trgovinu, podigao društveni bruto proizvod i proširio poresku osnovicu.

U širenju plaćanja e -novcem leži i šansa za razvoj nacionalnih teleoperatera i poštanske štedionice. Banke sa većinskim tržišnim kapitalom još nisu pokrile ovaj tržišni segment.
Međutim, banke u Srbiji su ove godine uvodile usluge elektronskog bankarstva znatno više nego ranije.

Najsvežiji primer je Sosijete ženeral banka koja je prošle sedmice promovisala prvu onlajn ekspozituru na domaćem tržištu. Klijenti tu mogu onlajn da podnesu zahtev i da realizuju gotovinski kredit, polože novac na štednju i oroče ga, produže gotovinsku pozajmicu, daju trajni nalog za plaćanje. Sve to mogu da urade bez ijednog kontakta sa kurirskom službom.

Klijentima je obezbeđen i video kontakt sa službenikom. Da bi mogli da koriste usluge u ovoj ekspozituri klijenti moraju da imaju kvalifikovan digitalni sertifikat, a to je u stvari digitalni potpis koji ima istu važnost kao i onaj svojeručni.

„Elektronsko bankarstvo je najrasprostranjeniji vid ove vrste u Srbiji“, kaže direktor za strategiju i razvoj tržiša u Sosijete ženeral bnci Vuk Kosovac.
„Ono ima mnogo dobrih strana i za građane i za ekonomiju. Štedi i novac i vreme. Sve veći broj ljudi bira da transakcije obavlja van banke. Zato smo odlučili da značajna sredstva investiramo u vrhunska tehnološka rešenja.“

Na elektronske usluge u bankama već se navikavamo, a do toga da nam elektronski novac postane bliži deli nas tek nekoliko koraka. Uostalom ko voli da čeka pred šalterom ako ne mora.

Štediti vreme klijenata

I Prokredit banka se okreće elektronskoj budućnosti. Otvaraju se samouslužne zone, biće ih uskoro preko 30, a ova kuća je u njih investirala preko tri miliona evra. One rade 24 časa pa preduzetnici mogu da predaju pazar kada im to odgovara, a ne moraju da štimaju vreme prema radu ekspozitura. Klijentima su na raspolaganju depozitni sef i bankomati za uplatu.

Tu mogu da se štampaju dnevni izvodi i uplate naknade banci bez pomoći službenika. „Na ovaj način mi štedimo vreme svojih klijenata i tako ostavljamo više prostora za savetodavne usluge klijentima”, kaže predsednik Upravnog odbora Prokredit banke Borislav Kostadinov.

(Dušanka Vujošević / Dnevnik)

 

Check Also

RUSI SUMNJAJU DA SU STRAHOVITI POŽARI U SIBIRU IZAZVANI KLIMATSKIM ORUŽJEM- EVO ŠTA SE DEŠAVA..

Poslanik Državne dume Rusije Aleksej Žuravljov izjavio je da bi nevreme u Rusiji moglo da …