Web-Tribune.com Vaše mesto za novosti…
VILI Vimer (Willy Wimmer) je pune 33 godine bio poslanik u Bundestagu. U periodu između 1985. i 1992. godine bio je stručni saradnik poslaničke grupe CDU/CSU za pitanja odbrambene politike, a zatim i parlamentarni državni sekretar u nemačkom ministarstvu odbrane. Od 1994. do 2000. godine bio je na funkciji potpredsednika Parlamentarne skupštine u Organizaciji za evropsku bezbednost i saradnju (OEBS).
Vili Vimer je dao intervju Prvom kanalu ruske državne televizije, Ruski ekspres izdvaja odgovor na pitanje o krizi u bivšoj Jugoslaviji.
• Milošević je u Haškom tribunalu rekao da su za raspad Jugoslavije osnovni krivci Nemačka i Vatikan. I zaista, Berlin je tada nezakonito posegao na njen suverenitet i rasparčao zemlju. Smatrate li da je današnja parada suvereniteta u Evropi samo unutrašnja stvar Španije i Italije ili ćemo uskoro da saznamo da je iza ovih procesa stajao neko drugi, van granica ovih država?
Ovde nesumnjivo možemo da napravimo paralelu sa bivšom Jugoslavijom. Tamo se svim procesima upravljalo spolja, to su s jedne strane činile Sjedinjene Države. a sa jedne strane Velika Britanija. Britanci su pokazali veliki interes da pregovaraju, a pregovori su trajali godinama.
Oni nisu želeli da na Balkanu dovedu pregovore do mirnog i transparentnog procesa, pošto su u mirovnim pregovorima videli pretnju za raspad Ujedinjenog Kraljevstva, tj. kad govorim o Balkanu, onda moram da napomenem da je u to vreme važnu ulogu igrala Škotska, važnu ulogu je igrao Vels, ali, i Irska je igrala određenu ulogu. Danas se ove okolnosti ne uzimaju u obzir.
Drugo, tada se jasno video strateški interes Sjedinjenih Država – potisnuti Rusiju sa Balkana, od Jadrana pa sve do ruskih granica. Drugim rečima, trebalo je očistiti čitavu teritoriju od bilo kakvog uticaja Rusije. Taj proces je započeo, bez obzira što će nekima to neverovatno zvučati, aferom poznatom kao Irangejt, tokom vladavine Ronalda Regana.
Ovde je moguće javno izneti sve istorijske činjenice. Bivši iranski predsednik Rafsandžani jasno je izjavio šta se tada dešavalo, tokom dugih pregovora koje smo imali u Teheranu sasvim drugim povodom.
Ujedinjenje Nemačke 1990. godine potpuno je izmenilo celokupnu američku politiku prema Beogradu. Tokom hladnog rata Vašington je finansirao Beograd sumama vrednim više milijardi da bi bio protiv Moskve. Međutim, Moskva je iznenada prestala da interesuje SAD, tako da one nisu samo prekinule da daju finansijsku pomoć Beogradu, već su ga proglasile svojim protivnikom, jer nisu želele da vide bilo kakvu socijalno-tržišnu privredu u Evropi, kao ni model socijalističke privrede u Evropi.
Što se tiče Nemačke politike, lično sam tih godina, po nalogu nemačkog kancelara Helmuta Kola, vodio tet-a-tet pregovore sa jugoslovenskim predsednikom Slobodanom Miloševićem. Da je Kol ostao kancelar, stvar ne bi nikada došla do rata protiv Jugoslavije uz učešće Nemačke. Učestvovao sam u tajnim pregovorima između jugoslovenskog ministra inostranih poslova i visoko rangiranog predstavnika federalnog kancelara.
Ma šta drugi govorili, mogu slobodno da izjavim da Helmut Kol nema nikakve veze sa raspadom Jugoslavije, naprotiv, on je ulagao maksimalni napor da se balkanski konflikt što pre mirno reši. Zbog toga je, 1998. godine doživeo totalni poraz na izborima za Bundestag, vezano upravo za te događaje, o kojima govorimo.
On je morao biti uklonjen, pomoću tadašnjeg predsednika poslaničke grupe CDU/CSU u Bundestagu Volfganga Šojblea i generalnog sekretara CDU Folkera Rijea, a sve da bi rat protiv Jugoslavije bio moguć, jer da je ostao Kol, rata ne bi bilo.
A što se Vatikana tiče, naravno da nisam u stanju sve da sagledam. Međutim, na moju molbu i argumentaciju predsednik Slobodan Milošević je preko svoje žene pozvao u Beograd mirotvoračku zajednicu iz Vatikana koja je imala naglašeno mirotvorne namere. Ona se zvala Zajednica Svetog Eđidija. Ova Zajednica se bavi miroljubivim rešavanjem sukoba. Ona je na moj lični zahtev došla u Beograd kod predsednika Miloševića, a njegova žena se bavila detaljima tog susreta. To je ono što sam doživeo i što lično znam.
(Fakti)
