Web-Tribune.com Vaše mesto za novosti…
„Radim u biometriji već dvadeset godina i ona doseže tačku gde će biti nemoguće ne razumeti gde se ljudi nalaze i šta rade. SVE će biti nadgledano.“
Vodeći IBM-ov stručnjak uverava svet da „prigrli“ sveprisutni nadzor javnosti preko biometrije jer je, kako on kaže, prekasno za borbu protiv toga, prenosi Infowars.
„…pokušavati zaustaviti ovo je vođenje pogrešne bitke.“ kaže Piter Vaget, vodeći programer pri IBM-ovoj tehnološkoj grupi.
„Vodimo pogrešnu bitku kad pitamo treba li zaustaviti nadziranje ljudi. To neće biti izvodivo. Moramo razumeti kako bolje iskoristiti podatke,“ dodaje Vaget govoreći na „Nesta“ konferencijskoj debati o biometriji.
„Informacija je već prešla preko ivice – mi se moramo nositi s posledicama toga. Prihvatimo izazov koji imamo, pokušajmo razumeti to i usmerimo se na to šta učiniti s novim podacima,“ argumentovao je uveravajući ljude da prestanu brinuti oko sprečavanja takvog nadzora da postane društvena norma.
„Radim u biometriji već dvadeset godina i ona doseže tačku gde će biti nemoguće ne razumeti gde se ljudi nalaze i šta rade. SVE će biti nadgledano.“
Vaget nastavlja.
Uzbunjujuće za borce za zaštitu privatnosti je to što je Vaget predsedava u „BSI British Standards Biometrics Committee“ – britanskom odboru za standarde u biometriji, kraljevskoj grupi koja se brine oko razvijanja formalnih standarda u području biometrije i promociji njenog korišćenja od strane vlasti i industrije.
U filmovima je sve „nacrtano“
Tokom rasprave, kao što izveštava Wired, Vaget se pozvao na prikaze u distopijskim filmovima kao što je „Minority Report„, uveravajući da je takva tehnologija već u primeni i da je neizbežna.
U ovom filmu, ekranizovanom iz priče Filipa K. Dika, javnost je podvrgnuta totalnom nadzoru u obliku Iris skenera povezanih s biometrijskom bazom podataka. Nadzor je često povezan s usmerenim reklamiranjem i promovisanjem masovne konzumacije.
„Ono što je u filmu pogrešno je da vi u stvarnosti nećete znati da ste snimani – svetlucajuća crvena tačka u filmu je radi efekta, ali sada je to sve izvodivo.“ Vaget ističe, posebno naglašavajući da se u nekim trgovinama već skupljaju podaci o starosti, polu i rasi stalnih kupaca koristeći tehnologiju prepoznavanja lica.
„Pritisak za identifikovanje ljudi postaje sve važniji…,“ Vaget ukazuje dodajući da bi biometrijski podaci ljudi već trebali biti dostupniji. „Google naočare žele blokirati aplikaciju za prepoznavanje lica jer je to preinvazivna tehnologija, ali ja mislim da se mnoge stvari mogu iskoristiti za dobro.“
Biometrijska tehnologija je našla primenu u raznim stvarima
Vaget je takođe govorio o drugim oblicima biometrijske tehnologije kao što su vozila koja reaguju na ljudske moždane talase i srčane ritmove.
„Biometrijski sistemi postaju sve precizniji i svepristuniji,“ kaže Vaget. „Nemoguće je da ne budete identifikovani preko neke vrste signala koji ste ostavili iza sebe.“
IBM je nedavno punio naslovnice skandalom oko povezanosti s NSA-om. Kompanija je tužena od strane jednog od svojih deoničara zbog navodnog neuspeha oko skrivanja upletenosti u PRISM program. Kompanija je porekla upletenost u skandal s NSA-om, i tvrdi da ona nikad nije ustupila nikome podatke o klijentima, softverskim kodovima ili šiframa.
Na nama ostaje da prosudimo ko je u pravu i šta je za nas dobro. Nedostatak informacija je ključni problem i treba vršiti pritisak za njihovo dobijanje kako bismo se lakše i bolje mogli pripremiti na budućnost koja dolazi.
(Dnevno)
