79-godišnji penzionisani agent CIA-e, Bil Oksli, izneo je niz zapanjujućih priznanja od kada je primljem u bolnicu u Mejnu gde mu je rečeno da ima još par nedelja života. On tvrdi da je počinio 17 atentata za američku vladu između 1974. i 1985. godine, uključujući atentat i na muzičku ikonu Bob Marlija.
Oksli, koji je 29 godina radio za CIA-u kao opertivac sa najvišim sigurnosnim odobrenjima, tvrdi da je često bio korišćen kao plaćeni ubica od strane ove organzacije, da ubije pojedince koji su mogli predstavljati pretnju ciljevima ove agencije.
Obučen kao snajperista i strelac, Oksli je takođe imao i značajno iskustvo sa nekonvencionalnim metodama za nanošenje štete drugima, poput otrova, eksploziva, indukovanih srčanih napada i raka.
Ovaj 79-godišnji operativac tvrdi da je počinio atentate u periodu od marta 1974. do avgusta 1985. godine, u vreme kada je, kako on kaže, CIA “bila zakon za sebe“. On kaže da je bi deo opertivne ćelije od tri člana koji su izvršavali političke atentate širom zemlje, a povremeno i u inostranstvu.
Većina njihovih žrtava su bili politički aktivisti, novinari i lideri sindikata, ali on priznaje i ubistva nekoliko naučnika, medicinskih istraživača, umetnika i muzičara čije su ideje i uticaj “predstavljali pretnju interesima SAD-a.“
On tvrdi da nije imao problema sa sprovođenjem ubistva Boba Marlija, jer: “Bio sam patriota, verovao sam u CIA-u, i nisam dovodio u pitanje motive ove agencije. Uvek sam shvatao da se ponekad moraju načiniti žrtve zarad većeg dobra“.
Ali Oksli priznaje da je Bob Marli ostao jedinstven među njegovim žrtvama, jer je on jedina žrtva prema kojoj je “osećao nešto“.
“Ostali su bili kreteni. Bob Marli je bio Bob Marli. Ja nisam tada bio ništa bliži tome da budem dugokosi hipik nego što sam sada, ali moram priznati da me je Bobova muzika pomerila. Imala je neku moć nada mnom.“
On tvrdi da ima “pomešana osećanja“ po pitanju smrti Boba Marlija. S jedne strane, Marli je bio “dobar čovek, prelepa duša“ sa “izuzetnim umetničkim talentom“ koji nije zaslužio da mu se skrati život. Ali, prema Okslijevim rečima, Bob Marli je takođe ugrožavao ciljeve CIA-e i ugrožavao postojanje SAD-a.
“On je uspevao u stvaranju revolucije koja je koristila muziku kao moćniji alat od metaka i bombi. Bob Marli je 1976. godine bio veoma ozbiljna pretnja globalnom statusu kao i skrivenim moćnim brokerima koji su sprovodili svoj plan za novi svetski poredak. Što se tiče agencije, Bob Marli je bio suviše uspešan, suviše poznat, suviše uticajan… Jamajčanin koji je počeo da korsiti svoja sredstva i slavu da širom sveta podrži stvari koje su bile u direktnom sukobu sa CIA-om… Iskreno, on je sam sebi potpisao smrtnu presudu.“
“Nije da ga nismo upozorili. Poslali smo mu nekoliko momaka da mu pucaju na kuću u Kingstonu“, rekao je Oksli, govoreći o pucnjavi u Marlijevoj rezidenciji u kojoj je ovaj pevač zadobio povredu ruke i grudi. “Imali smo poruku za njega. Predstavili smo mu težinu situacije u kojoj se našao. Nije slušao.“
“Dva dana kasnije, u planinama, ubo sam ga iglom.“
Kako je Bob Marlija ubila CIA
Dva dana nakon što je Bob Marli upucan u levu ruku od strane jednog od trojice strelaca koji su zaskočili pevača i njegovu ekipu u njegovoj kući u Kingstonu, i nakon kratkog boravka u bolnici, Bob Marlli je otputovao u “Plave planine” i proveo neko vreme na najvišoj tački na Jamajci, vežbajući za predstojeći koncert.
Prema Okslijevim rečima, on je koristio akreditive za štampu kako bi dobio pristup Bobu Marliju tokom njegovog boravka na “Plavim planinama”. On se predstavio kao čuveni fotograf koji radi za “New York Times”, i dao Bobu Marliju poklon.
“Dao sam mu par patika “Converse All Stars”. Veličina 44. Kada je probao desnu patiku, jauknuo je.“
“To je bilo to. Njegov živt je bio gotov tamo i tada. Igla u patici je bila kontaminirana virusom raka i bakterijama. Ako bi probila kožu, kao što i jeste, to je značilo doviđenja.“
“U SAD je postojao niz atentata na ljude visokih profila krajem šezdesetih i početkom sedamdesetih. Do vremena kada se Bob Marli pojavio, mislili smo da je na redu suptilnost. Nema više metaka i raznešenih mozgova.“
Oksli kaže da je održavao bizak kontakt sa Marlijem tokom poslednjih godina njegovog života, vodeći računa da lekarski saveti koje je dobio u Parizu, Londonu i SAD “ubrzaju njegovu smrt, a ne da ga izleče“. Umro je od raka u maju 1981. godine. Imao je samo 36 godina.
“Poslednji put kada sam video Boba pre njegove smrti, skinuo je dredove, a njegova težina je naglo opadala“, rekao je on.
“Bio je veoma povučen, neverovatno mali. Smanjivao se pred nama. Rak je odradio svoj posao.“
“Dan kada je umro u Majamiju je definitivno bio jedan od najtežih trenutaka u mojoj karijeri. Osećao sam se stvarno loše. Već dugo mi nije bilo ugodno zbog moje uloge u njegovoj smrti. Ali, na kraju sam shvatio da to mora biti učinjeno zarad Amerike.“
Pogledajte video:
Webtribune.rs