Jezero Zmajevo oko je danas pitomo. Ljudi se kupaju, skaču s nižih stena, uživaju u termalnoj kupki, jer je voda toplija od okolnog mora.
Ali, ovo jezero zna biti vrlo opako. Povremeno se pretvori u pravi đavolji kotao. Voda se zamuti, zapeni, proključa, miris sumpora obavije i jezero i okolinu. Zmajevo oko tada ubija bez milosti sve živo što se u njemu zatekne.
Takav opšti pomor se dogodio 1997. godine baš kada je otvorena marina Frapa. Godinu dana kasnije reporteri su zaronili u Zmajevo oko. Snimljeni su rakovi, školjke, morski konjici… Život se vratio.
Posle desetak metara voda naglo postaje zeleno-žuta, zatim crvenkasta i prema dnu potpuno smeđa. Tu života nema. Kada se taj donji sloj iz nekog razloga uzburka, dolazi do pojave koju narod od davnina zove “buđenje zmaja”.
I kako to uvek biva kada se neka misterija ne može objasniti, nastaju legende. Najstarija je nastala u krilu stare grčke mitologije. U davno vreme u ovom jezeru živeo je jedan opaki i ružni zmaj. Zvao se Murin i bio je vanbračni sin Here i Posejdona. Živeo je u svojim dvorcima na ostrvu Velika Smokvica odakle je vladao drevnim gradom i polisom Herakleja, tadašnjim delom Velike Grčke koja je zauzimala i jugoistočni deo Italije. Štitio ih je od najezde svakojakih pljačkaša, gusara i osvajača, a za to je uzimao krvavi danak. Svake godine bi na najduži dan od svojih štićenika zahtevao da mu predaju najdeblju ovcu i najlepšu devojku za ženu.
Nijedna od njih ne bi preživela prvu zmajsku bračnu noć. Sve do jednog dana kada se na krilatom konju Pegazu pojavio junak starogrčkog herojskog kova, koji se zvao Aristoles, a bio je praunuk argonauta Jasona. Aristoles se zaljubio se u istu devojku koja je bila namenjena strašnom zmaju. Mladi junak izazvao je opakog zmaja na dvoboj i kopljem ga je usmrtio.
Batrgajući se u smrtnoj agoniji, zmaj je iskopao sopstvene oči. Jedno je oko bacio daleko iza ostrva Mljeta, a drugo mu je ispalo i palo pod noge. Zmajsko oko je istopilo kamen, napravilo ovu današnju jamu u koje se ulilo more i evo ovog jezera koje se zato zove – Zmajevo oko.
Ima još jedna priča o nastanku Dva brata imala su na mestu jezera polje. Bila je to plodna zemlja, braća su je vredno obrađivala. Međutim, jedan je brat oboleo i ostao bez vida. Onako slep, zamolio je brata da prinos i dalje jednako pravedno dele. Jer, ako me prevariš, kazao je slepi brat, zemlja neka se provali, polje neka potone u more i neka iz nje iskoči zmaj koji će te progutati. Ni naučnici, a ni mi još ne znamo je li jezero geomorfološki nastalo još u ledenom dobu ili je nastalo tako da se urušila neka velika pećina pa se ta velika jama ispunila morskom vodom.
Meštani veruju i u ovo: ako se dvoje zaljubljenih zajedno okupa u Zmajevu, živeće dugo u srećnom braku, biće verni jedno drugom do kraja života, a njihov brak će biti blagoslovlen večnom ljubavlju i zdravom decom.
(Jutarnji.hr)