Web-Tribune.com Vaše mesto za novosti…
Mnoga pitanja vezana uz planetu Zemlju aktuelna su stotinama godina i ljudi na njih uporno traže odgovore. Donosimo vam 8 najvećih misterija.
1. Zašto smo svi „mokri“?
Naučnici smatraju kako je Zemlja bila suva stena nakon svog nastanka pre 4.5 milijardi godina. Postavlja se onda pitanje odakle je došla životno važna voda – H2O? Možda iz međuzvezdanog sistema, pre 4 milijarde godina…
Moglo ju je stvoriti razbijanje zaleđenih asteroida u zemljinu površinu. Tako su tokom vremena mogle da nastanu rezerve vode. Još uvek nije razjašnjeno nastajanje vode na Zemlji. Tačnije, umotano je u misteriozno ruho upravo jer je iz tog razdoblja preostalo veoma malo stena za proučavanje i dobijanje dokaza.
2. Šta je tamo dole u jezgru?
Legendarno zemljino jezgro ni danas nije potpuno istraženo. Dugi niz godina bilo je fascinacija i inspiracija pisaca i naučnika pa su po njemu snimani filmovi i pisane priče. ’40-ih godina prošlog veka naučnici su bili uvereni kako su se približili ovoj misteriji i napokon je rešili.
Na primeru meteorita proučavali su ravnotežu minerala u jezgru i doneli zaključke o onima koji su nedostajali. Nagađali su kako gvožđa i nikla, kojih nije bilo u zemljinoj kori, sigurno mora biti u jezgru. Međutim, gravitacijska merenja ’50-ih godina prošlog veka definisala su te procene kao netačne. Jezgro je bilo presvetlo. Nagađanja i dalje traju.
3. Kako je Mesec došao ovde?
Da li je Mesec nastao od ogromnog sudara Zemlje i planete veličine Marsa? Ovo je još samo jedno od pitanja koje muči naučnike. A ovu teoriju nisu baš svi prihvatili, upravo zbog njenih nedostataka.
Primera radi, hemijski sastav stena sa Zemlje i onih s Meseca toliko se podudara da sugeriša kako je Mesec nastao od Zemlje, a ne od još neke planete. Moguće je da se mlada Zemlja brzo vrtela oko svoje ose i oko sebe raspršila dovoljno stena koje su stvorile Mesec.
4. Kako je nastao život?
Još uvek nije jasno da li je život nastao na Zemlji ili je nastao u međuzvezdanom prostoru i donesen na našu planetu putem meteorita. Najosnovnije životne komponente – aminokiseline i vitamini, nađene su na ledenim zrncima unutar asteroida i u najekstremnijim uslovima za život na Zemlji.
Jedna od najvećih prepreka biologije jeste otkrivanje načina na koji ti delovi formiraju život. Veoma otežavajuća je i činjenica što ne postoje fosilni tragovi zemljinih prvih stanovnika, koji su najverovatnije bili primitivni, poput bakterija.
5. Odakle dolazi kiseonik?
Naše postojanje dugujemo cijanobakteriji, mikroskopskim stvorenjima koja su pomogla u radikalnoj transformaciji zemljine atmosfere. Ove bakterije izbacivale su iz svog organizma kiseonik kao otpad i tako napunile atmosferu kiseonikom prvi put oko 2.4 milijarde godina.
Međutim, to nikako nije bilo stabilno stanje. U ostacima stena jasno je vidljivo kako je nivo kiseonika oscilirao 3 milijarde godina i napokon se stabilizovao pre 541 milion godina. Pa se postavlja pitanje da li je zapravo ova bakterija zaslužna za kiseonik koji udišemo ili je reč o nekom drugom faktoru? Upravo je razumevanje pomaka prema kiseonikom bogatoj Zemlji ključni faktor u dekodiranju istorije života na našoj planeti.
6. Šta je izazvalo kambrijsku eksploziju?
Pojava složenog života u kambriju, nakon 4 milijarde godina od postanka Zemlje, označava jedinstvenu prekretnicu. Odjednom su se pojavile životinje s mozgom, očima i srcem. Odjednom se u ovom razdoblju, koje je trajalo od pre 542 miliona godina do pre 488 miliona godina, sve razvijalo brže nego u bilo kom planetarnom razdoblju danas poznatom.
Kao objašnjenje ovog fenomena ponuđen je skok u nivoima kiseonika koji se dogodio neposredno pre kambrijske eksplozije.
7. Kada je počelo pomeranje tekstonskih ploča?
Tanke ploče prekaljenih kora sudaraju se na površini Zemlje stvarajući prizore prekrasnih zalazaka sunca iz planina i nasilnih vulkanskih erupcija. Geolozi još uvek ne znaju kad su tektonske ploče počele da se pomeraju jer je većina dokaza uništena.
Samo šačica sitnih mineralnih zrna – cirkona, preživela je 4.4 milijarde godina i upravo su oni otkrili naučnicima kako su već tada postojale prve stene. Geolozima još uvek nije jasno kako su se formirale stene.
8. Hoćemo li ikada moći da predvidimo zemljotrese?
Slično predviđanju vremena, može se otprilike nagađati i o pojavi zemljotresa. Međutim, tačno utvrditi dolazak zemljotresa zasad je nemoguće. Čak i najveći eksperiment, koji je trajao 12 godina, nije uspeo.
Geolozi su tada predvideli zemljotres u Parkfieldu (Kalifornija), za koji su mislili da će se dogoditi 1994. godine, a koji se zapravo dogodio 2004. Jedna od najvećih prepreka je činjenica što geolozi ne razumeju zašto uopšte dolazi do zemljotresa i zašto oni prestaju.
(Dnevnik.hr,B92)
