Home / SPEKTAR / ALEKSANDAR KONUZIN: SRBI, VERUJTE U SVOJU SNAGU

ALEKSANDAR KONUZIN: SRBI, VERUJTE U SVOJU SNAGU

Aleksandar-Konuzin

Bivši ambasador Rusije u Beogradu Aleksandar Konuzin boravio je nedavno u srpskoj prestonici, gde se, kako kaže, još jednom uverio u bliskost dva naroda, kao i u moguće plodove njihove produbljene saradnje

Nekadašnji ruski ambasador u Beogradu Aleksandar Konuzin ostaće za sva vremena upamćen prvenstveno po čuvenom pitanju: „Ima li ovde Srba?“ koje je postavio na jednom prozapadnom skupu (nazvanom Beogradski bezbednosni forum) pre nepune tri godine. Proteklih dana ponovo je boravio u našem glavnom gradu, što je bila prava prilika da ga upitamo da uporedi vreme kada je bio ambasador ovde sa današnjim vremenom.

Evo vas opet u Beogradu: šta mislite, da li sada Srba ovde ima više nego onomad? Kakvi su vaši utisci, šta se promenilo?

Znate, ja nisam navijač koji pokušava da jedan deo srpskog društva suprotstavi drugom. Činjenica je da u Srbiji postoje veoma ozbiljni problemi, problemi istorijskih razmera, i ispostavilo se da je za rešavanje tih problema potrebna sadašnja generacija Srba. I ovde je važno da odluke koje su preduzete odražavaju mišljenje celog srpskog društva, ili, u ekstremnim slučajevima, većine Srba. Kada sam pitao „Ima li ovde Srba?“ uradio sam to zato što mi se činilo da tako vitalan problem, kao što je Kosovo, u toj publici nije izazvao nikakav interes. Zato sam i pitao da li su zainteresovani za sudbinu svojih sunarodnika. Glavna stvar je da Srbi koriste ustavne oblike u skladu sa zakonima, sa tradicijom svoje zemlje, da dođe do nekih odluka koje odražavaju mišljenje svih ili većine Srba. To je glavna stvar. I koje god rešenje oni primene, onda će to biti odluka srpskog naroda. I Rusija će, sa svoje strane, poštovati takvu odluku jer su je doneli i sproveli Srbi.

Kada ste izgovorili tu rečenicu, zvali su vas „ambasadorom Srba u Srbiji“. Sada, kada ste već u Moskvi, da li ste postali „ambasador Srba“ u Rusiji? Da li su ostali još neki utisci o Beogradu, da li se razvijaju veze i dalje, da li vam u Rusiji neko traži savete o pitanjima vezanim za Srbiju?

Naravno, ja sam i dalje veoma zainteresovan za život u Srbiji, skoro svaki dan čitam na internetu novine i sajtove iz Srbije. Svestan sam šta se ovde dešava, kako se razvija politički proces, kako se privreda razvija, kako se rešavaju stari problemi i kako nastaju novi. To je veoma interesantno za mene, jer sam ovde stekao mnogo prijatelja, godine provedene u Srbiji su ostavile veoma jak utisak na mene. I stalno sam u kontaktu sa srpskim prijateljima, razmenjujemo mejlove, a sa Srbima koji dolaze u Moskvu redovno se sastajem i oni mi pričaju o tome šta se dešava u njihovoj zemlji. Kada je nastala ideja o stvaranju Balkanskog centra za međunarodnu saradnju i kada su mi ponudili da budem na čelu odbora ove organizacije, odmah sam se složio sa velikim zadovoljstvom i sa mnogo nade da mogu nastaviti da doprinosim razvoju odnosa Rusije sa Balkanom i Srbijom.

Da li možete da kažete nešto više o tome čime će se zanimati ta organizacija, jer će to doprineti razvoju bilateralnih odnosa između Srbije i Rusije?

To je autonomna neprofitna organizacija i, po njenom pravilniku, aktivnosti će biti usmerene na razvoj prijateljskih odnosa sa svim balkanskim zemljama. U kojem obliku? Mi imamo na umu sprovođenje istraživanja, organizovanje konferencija i seminara, komunikaciju sa političkim organizacijama, da dođemo u kontakt sa ekonomskim sredstvima, da pomognemo u uspostavljanju partnerstva između ljudi koji sarađuju u raznim sferama javnog života: političkoj, ekonomskoj, obrazovnoj, kulturnoj, umetničkoj, naučnoj. Mi želimo da budemo kao nekakav link između Rusije i balkanskih zemalja. Jedan od glavnih pravaca našeg rada će biti da se olakša promocija zajedničkih ekonomskih projekata. Ubeđen sam da, ako možemo uspešno da promovišemo ekonomske projekte, onda će – po tom istom osnovu – biti moguće razviti saradnju u drugim oblastima komunikacije.

Da li „ima Rusa u Rusiji“? Ima li tamo ljudi koji su spremni da vode tako snažnu politiku usmerenu ka obnavljanju bivšeg ruskog uticaja na Balkanu?

U Rusiji je mnogo ljudi koji su veoma naklonjeni životu na Balkanu. A ja sam čak iznenađen koliko su ljudi svesni šta se dešava u ovom regionu. Naravno, pričam mnogo sa institucijama, javnim organizacijama, koje u svoj delokrug takođe uključuju Balkan. Pa, na primer, bukvalno juče sam pričao telefonom sa generalnim direktorom Slovenskog fonda Rusije. Na čelu je Galina Vasiljevna Bogoljubova. Ovaj fond ima za cilj podsticanje razvoja kulture slovenskih zemalja. Kada sam ovde radio, skoro svake godine od mog dolaska, 24. maja se obeležavao Dan slovenske pismenosti i kulture. Pričam uopšteno, u ovo su bili uključeni i univerziteti u zemlji, i različita društva, pa čak i čitavi gradovi u kojima smo mi vodili ovu manifestaciju. Ovo je sada veoma tipičan primer uključivanja Rusa, Srba, predstavnika drugih slovenskih naroda tamo gde se može naći zajedničko polje za komunikaciju i za aktivnosti.

Kako vidite trenutnu situaciju sa „Južnim tokom“? Sa kakvim problemima se suočava Rusija na Balkanu, posebno u Srbiji, u tom pogledu? Kako vidite razvoj ovog projekta?

Ovaj projekat puno obećava, jer će koristiti svima koji su direktno uključeni: kako Rusiji, tako i zemljama koje očekuju da dobiju gas. Poznato je da potražnja za energijom, a posebno za modernim izvorom energije kao što je gas, raste: samo prošle godine, po mom mišljenju, zabeleženo je povećanje od 16 odsto u potrošnji gasa u Evropi. I u narednih 10-15 godina, Evropi će biti potrebno negde oko 150 milijardi kubnih metara dodatnog gasa. Druga stvar je da je gas, nažalost, ne samo izvor energije već i sredstvo političkog uticaja. U tom smislu, postoje zemlje koje žele da, ako je moguće, spreče realizaciju projekta, u strahu da će Rusija izvoziti gas, i svoj politički uticaj. Mi snažno naglašavamo da je to komercijalni projekat, pre svega je važno da svi učesnici dobiju prednost od ovog projekta. Ali protivnici projekta se drže samo svog mišljenja, oni se aktivno protive projektu u potrazi za preprekama koje bi mogle da osujete njegovu realizaciju. Oko njega je sada velika politička borba u Evropi i u Srbiji, posebna borba je oko nastavka projekta, ne pozdravlja svako realizaciju ovog projekta, ili bar njegovo sprovođenje u obliku koji je ranije dogovoren.

Da li biste mogli reći ko su glavni neprijatelji projekta unutar Srbije i van nje?

Ja ne želim da imenujem protivnike, ali oni su poznati i njihova imena su redovno citirana u srpskim novinama. Svi znaju za te ljude koji su konfigurisani protiv ovog projekta i koji su, u celini gledano, neprijateljski nastrojeni prema saradnji sa Rusijom. Ovi ljudi su poznati Srbima.

Da preciziramo: očigledno je da je Evropa sada protiv „Južnog toka“ u Srbiji. Možda bi trebalo da Rusija aktivnije podrži patriotske snage u Srbiji? SAD i EU pomažu prozapadne snage, a Rusija se drži možda i previše mekano. Da li se slažete sa tim?

Ne želimo na tlu Srbije bilo kakvu konfrontaciju sa Zapadom. Mi verujemo da su Srbi zrelo društvo, narod sa dugom istorijom, sa teškom istorijom, a ja mislim da su sami Srbi sasvim svesni šta je njihov interes. Dakle, naš fokus nije na tome da se neko odupre, a zatim da pokaže prednosti saradnje sa Rusijom, a kamoli da donosi odluke – čak i ako su sami Srbi. Verujem da ne treba da se uključe u konfrontaciju, već naprotiv, u potragu za takvim projektima koji bi pobudili interesovanje svih: i Srba, i Rusije, i Evrope.

Ne konfrontacija, već pomoć srpskim političkim ili poslovnim projektima koji su očigledno prijateljski u odnosu na Rusiju?

Poslovne projekte pomažemo i nastavićemo da im pružamo pomoć. Balkanski centar za međunarodnu saradnju, ponavljam, kao jedan od svojih ciljeva vidi promociju naših uzajamno korisnih projekata. U tom smislu, mi ćemo raditi.

Šta radite sada, kako vam izgleda svakodnevica i da li je ona povezana sa Srbijom?

Kod mene sve ide dobro. U suštini, ja sam u penziji. Ali sam bio pozvan da radim u Ministarstvu odbrane, gde sada radim u Upravi za međunarodnu vojnu saradnju. Paralelno, zanimam se socijalnim radom, posebno sam mnogo pažnje posvetio projektima vezanim za početak 20. veka pa sve do Prvog svetskog rata. I za Srbiju i za Rusiju događaji iz Prvog svetskog rata su imali ogromne, tragične posledice. To je veoma teška stranica naše istorije i naša dva naroda tu imaju mnogo toga zajedničkog. Voleo bih da još jednom skrenem pažnju ruskoj i srpskoj javnosti na to kako smo zajedno prevazišli izazove sa kojima smo se suočavali u tom periodu. I, kao što sam vam rekao, radujem se nastavku rada u Balkanskom centru međunarodne saradnje i jačanju odnosa između Rusije i Srbije.

Želite li, kao čovek koji je bio toliko godina usko povezan sa Srbijom, nešto lično da poželite srpskom narodu?

Kada sam se vratio ovamo, zaista sam osetio nešto specijalno u prijateljskoj atmosferi u odnosu na Rusiju. Imamo ovaj događaj u kojem i sam učestvujem, a i kontakti koje sam imao odranije su održani. Želeo bih da poželim srpskim prijateljima samopouzdanje. Ponavljam: imate bogatu istoriju, imate dosta heroja, imate dovoljno snage da budete nezavisna država, koja bi, bez obzira na druge, mogla da brani svoje nacionalne interese. Verujte u svoju snagu, imate je dovoljno da budete prosperitetna, suverena država.

Sergej Belous

(Pečat)

Check Also

FRANCUZ KOJI JE SRPSKOJ VOJSCI PREDAO PLANOVE NATO BOMBARDOVANjA: Robijao sam zbog Srbije i opet bih učinio isto!

Nekadašnji francuski major Pjer Anri Binel poznat po tome što je našoj vojsci predao planove …