Web-Tribune.com Vaše mesto za novosti…
Objavljujemo treći deo razgovora dopisnika AgionOros.ru sa igumanom manastira Svetog Pavla (Aγίου Παύλου), arhimandritom Partenijem (Murelatosom). Starac Partenije se preko 56 godina podvizava na Svetoj Gori Atonskoj – jedan je od najpoštovanijih duhovnika u jelinskom svetu.
*Mnogi govore da se približavaju poslednja vremena. Kako mirjani da se spasavaju u takvim uslovima?
– Sve se odigrava kao što je napisano u Svetom pismu: „Nebo i zemlja će proći, ali reči moje neće proći“[1] – govori Gospod u Evangeliju. A sve što je Bogom otkriveno, ispunilo se i ispuniće se u potpunosti. Apostasija[2] napreduje iz dana u dan. Svet tone sve dublje u ponor duhovne krize. Cionisti i druge snage koje stoje iza nedavnih skandala[3] i anti-crkvene kampanje, postavili su pred sebe samo jedan cilj: otrgnuti ljude od Boga, tako da Njegovo Ime bude zaboravljeno na Zemlji.
Međutim, oni to nikada neće moći da ostvare! Zbog toga što se Carstvo Božje ne nasleđuje. Dok zemaljski vladari dolaze i odlaze, Nebeski Vladika je uvek isti. Bog je upravljao, upravlja i zauvek će upravljati univerzumom. Njegovo Carstvo neće moći da otmu ni demoni, ni ljudi.
Zašto mi danas preživljavamo ekonomsku krizu? To je prava Božja milost! Da bi se ljudi, koji su zaboravili Gospoda, osvestili, došli sebi i prestali da klize u duhovni ambis.
Ali, na žalost, prave uzroke krize mnogi ne vide. Umesto da se pomole, obrate se Bogu i Presvetoj Bogorodici s molbom da im pomognu, ljudi se oslanjaju na stranu pomoć, ekonomske reforme, kredite…
Bog je dao ljudima slobodu. Dok ne padnemo, ne osvestimo se i ne zatražimo od Njega pomoć, On se ne meša. Ali kada se pomolimo Bogu, On nam onda dâ ono za šta smo ga molili, jer naš Gospod nije zao – nego milostiv i čovekoljubiv. On nam uvek želi samo dobro.
*Recite nam o Isusovoj molitvi. Kakav je njen značaj u životu monaha i mirjana?
– U duhovnom životu post, bdenje i molitva su ključni. Upravo ova tri podviga sjedinjuju čoveka s Bogom. Takođe, za spasenje je neophodno imati veru i ljubav prema Bogu. Moramo upamtiti da je Gospod svuda, On je pored nas u svakom trenutku, čuje svaku našu molbu i uzdisanje. Ali mi se moramo sami obratiti Njemu, Bog nikoga silom ne privlači sebi. On nam je rekao: „Ako ko hoće da ide za mnom, neka se odrekne sebe, uzme krst svoj i za mnom ide“[4]. „Ištite i daće vam se, tražite i naći ćete, kucajte i otvoriće vam se“[5]. „Bez mene ne možete činiti ništa“[6].
Bez Božje pomoći ne možemo ni da dišemo.
Mi pravoslavni hrišćani treba da stalno imamo na umu da je Bog svuda. Naš život je – Hristos, Presveta Bogorodica, Arhangeli, angeli i naši sveci. Izvan Crkve nema Predanja. Izvan Crkve nema spasenja. Izvan Crkve nema ničega, osim ada. „Blago narodu kojemu je Bog Gospod“[7]. Setimo se istorije jevrejskog naroda. Kada su Jevreji napuštali Boga, na njih su se obrušavale nevolje (porobljavanje, ratovi, razaranja). A kada su molili Boga za pomoć – dobili su je. Isto to se i sada dešava. Ništa se od tada nije promenilo.
*Oče Partenije, da li sada postoji nada? Možda se kroz iskušenja i teškoće možemo vratiti Bogu?
– Uzmimo primer ruskog naroda. Rusi su izabrani od Boga. Pošto su primili od Jelina pravoslavnu veru, oni su doneli veliki duhovni plod. Koliko je svetaca u Rusiji! Broj ruskih svetaca prevazilazi broj svetaca svih ostalih naroda zajedno! Ali, Rusija se postepeno udaljila od Boga. Ruski narod je zapao u grehe i Gospod je svojom milošću dopustio revoluciju i dolazak bezbožnika na vlast. Koliko je novomučenika postradalo za Hrista, koliko ljudi je radije umrlo nego da promeni svoju veru!
Bezbožni režim je pao, a Crkva je preživela. Ko je pre 70 godina mogao da zamisli da će SSSR propasti, a da će u Rusiji, staranjem patrijarha Aleksija, biti podignuto i otvoreno 600 novih manastira?
U Evangeliju je rečeno: „Svako drvo koje nije usadio Otac moj Nebeski, iskoreniće se“[8]. Setimo se Hitlera, Napoleona… Oni su želeli da pokore ceo svet, uništili mnogo ljudskih života i nisu postigli ništa. Takve poduhvate Bog ne blagosilja.
Setimo se Vizantijskog carstva – najveće imperije u istoriji čovečanstva, koja je trajala 1200 godina. I ona (nekada veličanstvena i moćna) se ugasila. Zašto? Zbog ljudskih grehova.
Sodom i Gomor, Veliki Potop… istorija je prepuna ovakvih primera. Na žalost, kada nastupi vreme blagostanja (bez ratova, gladi, epidemija) ljudi zaborave Boga i prestanu da Ga uzimaju u obzir.
Sve što možemo postići – postižemo uz Božju pomoć. Bez Boga smo ništa. On je naša nada i podrška.
(Prevela s ruskog: Zorana Miljević, Fejsbukreporter)
