Kao prvi novinar koji je pisao o zločinima nad Srbima u operaciji „Oluja“, Pilsel kaže da je to bilo „jedno vrlo bolno i traumatično iskustvo“
Hrvatski novinar i teolog Drago Pilsel izvinio se svima koji su pre 21 godinu izgubili najbližu rodbinu u zločinima počinjenim nad civilima za vreme i nakon vojno-policijske operacije “Oluja”, svima koji su, kako ističe, bili primorani da napuste kuće, gradove i sela u kojima su odrastali, živeli, imali prijatelje, decu i porodicu.
Pilsel se izvinio svima onima čija je imovina opljačkana, a kuće u kojima su generacijama živeli – spaljene i razrušene, tako da nisu imali gde da se vrate.
Pilsel je izvinjenje objavio na portalu Autograf.hr, a u objašnjenju stoji da je nakon “Oluje” šetao “oslobođenim područjima” i da mu je, kako kaže, bilo jako neugodno i teško da vidi sve to što je video.
“Da budem na čisto: mi smo morali vratiti zemlju u normalu, završiti s pobunom Martićevaca i reintegrirati okupirana područja, ali duboko verujem kako ostvarenje nijednog društvenog i političkog cilja, čak ni onda kada su sva diplomatska sredstva iskorišćena, nikada ne sme uključivati počinjenje zločina i teških kršenja ljudskih prava. Nije smelo ni tada – 1995.”, naveo je Pilsel nakon opširnog svedočenja tih viđenja.
Inače, Pilsel je odrastao u porodici ustaških emigranata, u čiju je kuću u Argentini dolazio porodični prijatelj Ante Pavelić. Kao mladić zadojen ustaškom ideologijom, postao je angažovani antifašista, koji je prvi ukazivao na zločine nad Srbima u Oluji i koji se u znak solidarnosti prema tim žrtvama jedno vreme potpisivao srpskim imenom Jovan.
Pilsel je ranije u Zagrebu objavio svoju romansiranu autobiografiju sa sledećom porukom:
„U rukama imate moj autobiografski roman koji vam predajem u nadi da ćete me, ili upoznati i razumeti, ili pak, što bi bilo važnije, da ćete prepoznati prilike u kojima ste možda i vi odrasli, čak i ako nisu bile tako burne (ili nemirne) kao moje, da biste prihvatili, barem toliko odlučno, koliko i autor, zadataka koji stoje pred ljudima balkanskoga prostora: da se naposletku smire i integrišu u porodicu evropskih naroda”.
O sebi Pilsel kaže da već dugo godina zastupa hrišćanski humanizam, ljudsko-pravašku kulturu i antifašizam.
“Nisam postao antifašista juče. Ljudi će možda zapamtiti podatak da sam među osnivačima Hrvatskog helsinškog odbora za ljudska prava i naravno da se pre toga u meni morala dogoditi metamorfoza”, naveo je jednom Pilsel.
On smatra da dupli moral postoji u Hrvatskoj i u Srbiji i da, kako kaže, jedno govorimo, a drugo radimo.
“Na primer, mi u Hrvatskoj govorimo da poštujemo Ustav. Naš Ustav kaže da je Republika Hrvatska utemeljena na antifašističkoj borbi i pobedi u Drugom svetskom ratu, a veliča se ustaški režim, urla se: ”Za dom spremni”… Postoji čitava subkultura neofašizma i ustaštva u Hrvatskoj”, naveo je Pilsel.
U najnovijem intervjuu Sputnjiku Pilsel kaže da je razočaravajuće videti da Srbija i Hrvatska već 21 godinu nakon “Oluje” imaju žestoke govore.
“Vidim sjajnu budućnost u saradnji Srbije i Hrvatske. Uostalom, budućnost EU biće takva da će unutar nje postojati regije, kao što je Beneluks. A mi ćemo stvoriti jednu takvu regiju. To je sasvim jasno i oni koji razumeju politiku znaju da će se to jednog dana dogoditi. Naše su ekonomije kompatibilne, govorimo varijantama istoga jezika, i naše su kulture kompatibilne, imamo zajedničku prošlost i, siguran sam, zajedničku budućnost u okviru Evropske unije”, naveoje Pilsel.
Govoreći o Hrvatskoj, on kaže da političke strukture nemaju adekvatne ekonomske programe.
Reviziju procesa Alojziju Stepincu naziva takozvanom i nepotrebnom, te dodaje da to ne govori samo on već i ljudi poput Dražena Budiše, lidera hrvatske omladine tokom Hrvatskog proleća, koji je i robijao četiri godine.
“Hoću da kažem: vreme je da konačno prestane politička galama i da progovore dokumenti, pa da se posla late stručni ljudi, teolozi, istoričari, politolozi, sociolozi… što je i namera pape Franje osnivanjem mešovite komisije o Stepincu. Pitanje pomirenja, suživota i normalizacije odnosa, dakle, ne zavisi od nas novinara, jer mi već godinama sarađujemo i stvaramo strukture poverenja i dijaloga. To rade i naše nevladine organizacije, umetnici, sportisti i preduzetnici”, naveo je Pilsel za Sputnjik.
Kao prvi novinar koji je pisao o zločinima nad Srbima u operaciji “Oluja”, Pilsel kaže da je to bilo “jedno vrlo bolno i traumatično iskustvo”.
“Doslovno sam se slomio kada sam u rukama držao kosti spaljenih staraca Nikole i Milice Damjanić u selu Prokljan u zaleđu Šibenika”, naveo je, između ostalog, Pilsel.
Upitan kakoje Srbima u Hrvatskoj, Pilsel kaže da je mnogima jako teško pre svega zbog rasta mržnje i dodaje:
“Osim toga, dosta je sirotinje, dosta ljudi bez struje i vode. Pak izuzetno mi je krivo kada lideri, bilo Hrvatske vojske bilo politike govore kako bi jedan Milorad Pupovac trebalo da pokazuje da je lojalan Hrvatskoj, da to hrvatski Srbi moraju pokazati. Zar bi mitropolit zagrebačko-ljubljanski Porfirije Perić trebalo da dokazuje da je mirotvorac i ekumenista?! Pa to je smešno. On je pravi hrišćanin i model u ponašanju mnogim katoličkim biskupima i sveštenicima. I kada sam već kod prozivanja Srba, želim reći da je veći doprinos demokratizaciji Hrvatske dao Milorad Pupovac nego celi HDZ. Ne ponašamo se kao ozbiljna evropska zemlja i silno mi je zbog toga krivo”.
Ovako su Hrvati palili srpsku zastavu tokom proslave “Oluje”:
(Telegraf.rs / Tanjug)