DOKUMENT MINISTARSTVA ODBRANE BRITANIJE O SUDBINI ČOVEČANSTVA DO 2045.!

Čovečanstvo će u bliskoj budućnosti doživeti razvoj tehnologije, ali to će izazvati velike socijalne nemire, procenjuje britansko ministarsrtvo odbrane u izveštaju Globalni strateški trendovi do 2045.

Ministarstvo odbrane Velike Britanije nedavno je objavilo dokument u kojem je opisalo kako će izgledati naša budućnost!

Roboti-vojnici, uspon Kine, kontrola uma, automobili kojem ne treba vozač – samo su neka od očekivanja iznetih u dokumentu „Globalni strateški trendovi do 2045″ (Global Strategic Trends – Out to 2045). Reč je o petom izdanju publikacije koju pravi britanski DCDC (Centar za razvoj, koncepte i doktrine), a u kojem se na vrlo zanimljiv način opisuje budućnost čovečanstva – sve u cilju da se britanskoj politici pomogne u izradi bezbednosnih i odbrambenih strategija.

U najnovijem izdanju Globalnih strateških trendova Britanci predviđaju ko će biti najjača sila na svetu 2045. godine, koje će bolesti i nepogode kositi čovečanstvo, zašto će razvoj tehnologije izazvati socijalne nemire, kakvu će ulogu u društvu imati religija…

Tu su i pomalo sumorna predviđanja koja se tiču omiljene teme mnogih „teoretičara zavera“ – kontrole uma, emocija i privatnosti, ali spominju se i vojnici-roboti. Takođe se iznose očekivanja o razvoju situacija na pojedinim kontinentima i oblastima.

Demografija

Do 2045. godine na Zemlji bi trebalo da živi 10,4 milijardi stanovnika. To je posledica dužeg životnog veka, manje stope smrtnosti kod dece i velikog nataliteta zemalja u razvoju. U Japanu i nekim delovima Evrope smanjiće se broj stanovnika. Međutim, povećan broj stanovnika u globalu i rapidna urbanizacija mogli bi da naškode stabilnosti zemalja u razvoju.

Urbanizacija

Čak 70 posto stanovništva moglo bi do 2045. godine da živi u gradovima. Urbanizacija i posledice klimatskih promena mogli bi da pojačaju humanitarne krize, posebno zato što je većina urbanih područja na obali ili blizu nje, što znači da su osetljivija na poplave.

Resursi

Zbog povećanja broja stanovnika, do 2045. povećaće se potrebe za resursima. Pre svega, povećaće se potreba za hranom, a neke zemlje smanjiće poljoprivrednu proizvodnju. Doći će do velikih nestašica vode. Ugalj i ugljovodonik ostaće najvažniji izvori energije, mada će se sve više koristiti i obnovljivi izvori.

Ekologija

Zbog podizanja nivoa mora biće veći rizik od poplava, posebno u područjima koja često pogađaju tropski cikloni. Suše i talasi tropskih vrućina biće jači, duži i češći. Zbog čudnog međusobnog uticaja, koji je posledica globalizacije, desiće se da prirodna katastrofa pogodi jedan deo sveta, a da se posledice osete na sasvim drugom delu.

Zdravlje

Napredak tehnologije mogao bi da dovede do značajnog napretka medicine i zdravstva, a samim tim i do pronalaska lekova protiv nekih vrsta raka, veruju Britanci. Naučnici će odgajati veštačke organe i protetičke udove koji će moći da se kontrolišu umom. Veliki problem biče smanjenje fizičke aktivnosti i nezdrava prehrana, što bi moglo da dovede do epidemije gojaznosti.

Saobraćaj

Do 2045. po svetu bi mogla da se proširi upotreba vozila kojima upravlja kompjuter, a ne vozač. Napredak u tehnologiji koja omogućava supersonične letove mogao bi da dovede do komercijalizacije suborbitalnih svemirskih letova.

Informacije

Britanci očekuju revoluciju na ovom polju. Navodno ćemo, zahvaljujući načinu na koji informacije prikupljamo, čuvamo i analiziramo, moći da predvidimo širok spektar fenomena – od lokacija na kojima će se dogoditi zločin do efekata određenih klimatskih promena. Privatnost pojedinca biće ozbiljno ugrožena jer će se sve veći broj svakodnevnih uređaja povezivati na internet, pa će tako mreža sakupljati sve više informacija o našem životu i okolini.

Automatizacija poslova

Do 2045. roboti i mašine bez ljudskog operatera biće uobičajena pojava, baš kao što su danas kompjuteri. Oni će zameniti ljude na nekim radnim mestima, što bi moglo da izazove masovnu nezaposlenost i socijalne nemire. Međutim, odnos između mašina i ljudi zakomplikovaće se kad roboti budu bili sposobni da izražavaju emocije i stupaju u komplikovaniju interakciju. Roboti će promeniti i način na koji se ratuje; Britanci veruju da bi neke zemlje mogle robotima da zamene svoje vojnike. Zbog „moralnih razloga“ na rukovodećim položajima ostaće ljudi, koji će odlučivati.

Korupcija i novac

Globalna nejednakost i sukobi pojačaće se do 2045. ukoliko se ne obuzda problem korupcije. U borbi protiv korupcije mogla bi da pomogne tehnologija. Takođe je moguće širenje alternativnih valuta, iako će nacionalne valute ostati dominantne. Problem je što bi od alternativnih valuta mogli da imaju korist kriminalci. Malo je verovatno da će biti uvedena jedinstvena svetska valuta, a Britanci očekuju da američki dolar ostane najvažniji. Kina će verovatno dozvoliti veću finansijsku liberalizaciju, pa će prestići američki bruto domaći proizvod.

Identitet i uloga države

Država će i 2045. imati dominantnu ulogu. Zbog migracija i mešanja naroda, ali i virtualnih interakcija, moguće je da će biti više ljudi koji se neće toliko identifikovati u odnosu na nacionalnost. Neke države mogle bi da dođu u situaciju da izgube monopol nad sopstvenom bezbednošću i da zaposle privatne firme u tom sektoru. Biće jako teško ostvariti ličnu privatnost. Religija će ostati važan deo identiteta. Tehnološki napredak mogao bi da transformišei ljudski identitet tako što će poboljšati senzorsku percepciju, fizičke predispozicije ili čak kontrolu emocija – straha, na primer.

Odbrana – troškovi i sposobnost

Kinezi će do 2045. dostići SAD kad je reč o troškovima za odbranu zahvaljujući sve većoj ekonomskoj snazi. Ove dve velesile trošiće mnogo više od drugih zemalja – možda i do polovine ukupnih svetskih troškova za odbranu. I Indija će značajno povećati vojni bužet, a i Rusija. Evropske zemlje neće to raditi, osim u slučaju neke velike pretnje. Zahvaljujući napretku u tehnologiji mogla bi da se usavrši i proširi upotreba nesmrtnosnog oružja, ali i da se poveća preciznost „konvencionalnog“ orućja. Očekuje se da će to promeniti način ratovanja.

Severna Amerika

Zbog klimantskih promena u Severnoj Americi bi do 2045. godine moglo da bude više suša i poplava. Ekonomija bi ipak trebalo da ide u pozitivnom smeru zahvaljujući novim energetskim rezervama. Britanci očekuju da će Sjedinjene Američke Države ostati vodeća svetska sila i da će ostati stabilna. Takđe očekuju da će SAD razviti bolje odnose s Indijom i Kinom – makar u oblasti trgovine. Međutim, neke druge stvari mogle bi da izazovu razdor i tenzije.

Latinska Amerika

Brazil i Meksiko ući će među najjače svetske ekonomije. Neke latinoameričke zemlje imaće snažnu vojnu industriju. Očekuje se da će regija ostati stabilna, ali i da će se nastaviti proizvodnja i globalna distribucija narkotika.

Evropa

Jedinstveno evropsko tržite i evro trebalo bi da opstanu do 2045, a EU bi trebalo da se proširi – mada verovatno neće primiti sve zainteresovane zemlje. Rusija će ostati velesila i sačuvaće mogućnost za regionalne intervencije. Evropa i Kina mogle bi da postanu partneri u rešavanju budućih kriza.

Bliski istok i Severna Afrika

Britanci očekuju da ovo područje ostane nestabilno žarište.

Podsaharska Afrika

Ostaće velike ekonomske razlike. Očekuje se da privrede nekih zemalja ojačaju, i to rapidno. U ovoj oblasti očekuje se demografska eksplozija – u nekim zemljama stanovništvo bi moglo i da se udvostruči do 2045. Dotad bi većina stanovništva trebalo da ima pristup internetu. Ova oblast mogla bi da pretrpi velike klimatske promene, što će jako loše uticati napoljoprivredu. I dalje će biti velika stopa obolelih od prenosivih bolesti kao što su sida i malarije, a toj nesrećnoj listi pridružiće se i dijabetes i rak.

Centralna Azija

„Stanske“ zemlje (Kazahstan, Kirigistan, Tadžikistan, Turkmenistan i Uzbekistan) i dalje će biti podložne etničkim konfliktima, naglim političkim promenama, ekonomskim šokovima, nestašicama hrane i prirodnim katastrofama.

Južna i Istočna Azija i Okeanija

Dominiraće Kina i Indija, a Japan će imati treću ekonomiju po snazi. Do 2045. u ovoj oblasti živeće polovina svetskog stanovništva.

Polarna područja

Pošto se topi led na Arktiku i Antarktiku, mnoga dosad nedostupna područja mogla bi da se otvore za komercijalnu eksploataciju, posebno za eksploataciju nafte i gasa. Nisu isključeni sukobi nekih zemalja oko preimućstva na ovim teritorijama.

Svemir

Do 2045. oslanjaćemo se više na svemirsku tehnologiju, posebno u komercijalnim i vojnim sektorima. Svemir bi mogao da bude dostupniji kompanijama, organizovanom kriminalu, privatnicima, državama…

Žarišta

Kao buduća žarišta sukoba spominju se Južno i Istočno Kinesko more, Korejsko poluostrvo, Kašmir, ali i Arktik. Predviđa se da će se povećati broj ljudi sa ugrađenim senzorima i kompjuterskim uređajima, kao i da će kontrola uma biti sofisticiranija.

(Dnevno.hr, Kurir)