KAD USTANEM IZ MRTVIH, SVET ĆE SE TRESTI: Rusi oskrnavili Timurov grob i pokrenuli Hitlerovu invaziju?! (FOTO)

Tamerlan je bio jedan od najvećih vojskovođa svih vremena, a sahranjen je u svojoj prestonici Samarkandu. Zbog kletve, niko nije smeo da mu dira kosti pa je mirovao dok ga sovjetski naučnici nisu probudili iz večnog sna. Ono što je usledilo će svima zalediti krv u žilama!

Foto-montaža: Wikimedia/Gerasimov Mihail Mihaйlovič, Profimedia

Datum: 20. jun, 1941. godine. Lokacija: Samarkand, Uzbečka Sovjetska Socijalistička Republika, Sovjetski Savez.

Antropolozi Mihail Mihailovič Gerasimov, Lav Ošanin i V. Zelenkova stoje i žudno posmatraju zdanje Emirove grobnice, kako se zvanično naziva Tamerlanov mauzolej u kojem je jedan od najvećih osvajača svih vremena sahranjen 1405. godine.

U gradu, među lokalnim stanovništvom, vlada panika zbog najave otvaranja Timurovog (kako je bilo pravo ime Tamerlana, što je samo persijski naziv koji znači Timur Hromi) večnog počivališta.

Oni ne žele da bilo ko uznemirava duh velikog vladara – nekada gospodara Azije, Bliskog istoka i Anadolije, naslednika i obnovitelja imperije Džingis-kana – i plaše se njegove reakcije kada ga nevernici probude.

Tamerlanova prestonica Samarkand oko 1872. godine, slika ruskog slikara Vasilija Vereščagina. Foto: Wikimedia Commons/picture.art-catalog.ru

Stručnom timu dolaze u posetu tri samarkandska starca i muslimanska sveštenika da ih obaveste da postoji kletva koja kaže da će trećeg dana od otvaranja groba srdžba pasti na one koji su se drznuli da to urade. Stručnjaci ih psuju i teraju sa lica mesta.

Sovjetski antropolozi se dakle ne obaziru na njihovo sujeverje, a NKVD i Crvena armija se staraju da niko naučnike ne omete u njihovom poslu. Kakav Tamerlan, kakvi duhovi, kakva kletva, kakvi bakrači! Ništa ne sme da stane na put napretka!

Otvaranje grobnice prolazi mirno i bez incidenata, osim što se čitava prostorija pri podizanju ploče sarkofaga najednom ispunjava miomirisima; kasnije će biti utvrđeno da je to bila posledica Timurovog balzamovanja, do koga je moralo da dođe jer je umro tokom pohoda na Kinu, od koje je Samarkand, njegova prestonica, daleko.

Ruski naučnici se smeju natpisima koje otkrivaju u sarkofagu. “Kada ustanem iz mrtvih, svet će se tresti!” Ma hajde, Tamerlane, nemoj nam kasti! “Ko god otvori moj grob, pustiće sa uzice osvajača strašnijeg od mene!” Hahaha, Tamerlane, mrtav si, ne možeš nam ništa!

Budući da se ništa nije dogodilo i da su svi živi i zdravi, naučnici su ubeđeni da su dokazali da Tamerlanova kletva najobičnije sujeverje, kao što su i mislili da jeste. Timurove kosti se potom prebacuju u Moskvu avionom, kako bi bili ispitani i kako bi se uradila facijalna rekonstrukcija njegove glave, i lica.

Ali onda, na treći dan od otvaranja grobnice, tačno onako kako su samarkandski starci rekli da će se desiti, srdžba i gnev se sručuju na Savez Sovjetskih Socijalističkih Republika.

Sultan Bajazit u Timurovom zatočeništvu. Timur je ostao upamćen kao jedan od najvećih vojskovođa svih vremena, ali i po svojoj brutalnosti i ljubavi prema umetnosti. Foto: Wikipedia/Stanisław Chlebowski

Počinje Operacija Barbarosa. Počinje invazija Hitlerove Nemačke. Vrata pakla se otvaraju da bi progutala više od 20 miliona građana države čije se rukovodstvo nije obaziralo na mir mrtvih.

Ređaju se ruski porazi i nemačke pobede, planine mrtvih rastu sa svakim novim jutrom, a oganj i krvavi mač se cakle na ciničnoj sunčevoj svetlosti.

Do tada ateista a sada sve sujeverniji Staljin – koji je tokom Bitke za Moskvu naredio da čudotvorna ikona Presvete Bogorodice Kazanske, zaštitnice Rusije, obleti iznad grada, koji ne preza da se okoristi svim mogućim sredstvima, koji počinje da veruje u sve živo samo da ne bi izgubio boj sa nacistima – krajem 1942, dakle, godinu i po dana nakon Timurove ekshumacije, dozvoljava da se ovaj ponovo pokopa.

Josif Staljin. Foto: Wikipedia / U.S. Signal Corps photo

Do toga dolazi nakon što je Malik Kajumov – vojni fotograf koji je trebalo da slika otvaranje grobnice ali koji iz “neobjašnjivih razloga” to nije uspeo da uradi – uspeo da preko maršala Žukova obavesti Staljina o događajima u Samarkandu.

Igrom slučaja ili ne, baš se u tom trenutku vodi Staljingradska bitka. Avion koji nosi Timurove kosti natrag u Uzbekistan skreće daleko sa svog puta i prvo nadleće bojno polje, za svaki slučaj, jer će to možda pomoći Rusima.

Timur Hromi će odmah potom biti vraćen u svoju grobnicu, u skladu sa muslimanskim običajima i uz puni islamski pogrebni obred.

Nemci su se očajnički borili u Staljingradu, ali su bili poraženi. Foto: Wikipedia / German Federal Archives

Nedugo potom, Nemci će se predati u Staljingradu i tok rata će se nezaustavljivo obrnuti: neće više Hitlerova soldateska biti ta koja juriša kao sumanuta, sada će Rusi kao zaposednuti nečim onozemaljskim nezadrživo marširati ka Berlinu, do koga će stići oko dve godine kasnije. Većina istoričara se slaže da je upravo Bitka za Staljingrad bila prekretnica čitavog rata!

ISTINA, ILI PAK LEGENDA?

Nakon što ste pročitali sve što smo do sada napisali, oni manje kritični među vama će verovatno biti u potpunosti ubeđeni da je Tamerlanova kletva – činjenica.

Oni koji znaju da razmišljaju, kojima nije lako manipulisati, i koji znaju da sve, apsolutno sve, treba dovoditi u pitanje, da treba tražiti dokaze za svaku tvrdnju – pa, oni su već našli zamerke.

Sovjetska pobeda u Staljingradu je bila potpuna. Foto: Wikimedia/Hohum

Prvo, ne zna se pouzdano kada je otvorena Timurova grobnica, a različiti izvori govore o različitim datumima. Svi govore o istom periodu, ali ne svi baš o 20. junu, pa tako neki pominju 22. jun, odnosno baš dan kada je počeo Hitlerov napad.

U zavisnosti od toga, tri samarkandska starca se ili pominju ili ne pominju; ako se pominju, ne govore svi o tome da su prognozirali da će se bes sa neba sručiti na SSSR u roku od tri dana.

Drugo, nema nikakvog dokaza u prilog tome da su gorepomenuti natpisi (“kada ustanem iz mrtvih, svet će se tresti” i “ko god otvori moj grob, pustiće sa uzice osvajača strašnijeg od mene”) zaista i pronađeni u grobu Tamerlanovom. Možda jesu, a možda i nisu. Tajnu kriju sovjetske arhive kojima mi pristup nemamo.

Poraz kod Staljingrada obrnuo je točak ratne sreće protiv Adolfa Hitlera. Foto: Arhivska fotografija

Treće, Adolf Hitler bi napao SSSR čak i da je Timurova grobnica ostala neotvorena; barem šest meseci ranije izdao je naređenje Vermahtu da se počne sa pripremom za Operaciju Barbarosa (ne znamo, ipak, kada su Sovjeti počeli da se spremaju za ekshumaciju Timurovu). Šta više, da jugoslovenski pučisti nisu 27. marta oborili vladu Cvetković-Maček i time primorali sile Osovine da se prvo sa nama obračunaju, napad na SSSR bi počeo mesec ili dva pre juna kada je Tamerlan probuđen iz večnog sna.

Četvrto, što se tiče Staljingrada. Nakon što su uspeli da izdrže prvobitni udar i da odbiju napad na Moskvu te spreče pad Kremlja, bilo je verovatnije da će SSSR – koji je raspolagao daleko većim sredstvima i pozadinom od Nemačke, koji je imao ogromnu materijalnu pomoć Amerike – u nekom trenutku obrnuti tok rata u svoju korist, nego da će propasti. Hitler je imao i Engleze za neprijatelje, i Srbe, tukao se i u Severnoj Africi, tukao se i sa nesposobnošću svog saveznika Musolinija… Nije jednostavno imao šanse!

Prema tome, sve to deluje kao puki niz slučajnosti. Mada… Ne, ne, sve je slučajnost. Mora biti da je slučajnost! Ili?

(O. Š.)