Home / SPEKTAR / KLIMA SE MENJA, IDEMO U LEDENO DOBA: EKSTREMNE POPLAVE, ZEMLJOTRESI, VRUĆINE, OLUJE, POŽARI ….

KLIMA SE MENJA, IDEMO U LEDENO DOBA: EKSTREMNE POPLAVE, ZEMLJOTRESI, VRUĆINE, OLUJE, POŽARI ….

 

Webtribune

Tokom poslednje dve i po decenije, svet je „iskusio“ 12 najtoplijih godina. Prosečna temperatura na Zemlji sada je za oko stepen viša nego početkom 20. veka.

Neki naučnici čak smatraju da bi se do kraja ovog veka mogla povećati za gotovo šest stepeni, a obeshrabrujuće je i njihovo predviđanje da bi povećanje prosečne temperature za samo dva stepena imalo razoran uticaj na biljni i životinjski svet, kao i na reljef Zemlje.

Sve učestalije su i ekstremne pojave poput oluja, talasa tropskih vrućina, velikih požara, poplava i erozija. Ovi atmosferski događaji nisu mimoišli ni Srbiju, a predstojeće saniranje posledica poplava koje su nas zadesile trajaće godinama.

Ne čudi, zato, što je sve više onih koji veruju da smo svedoci očiglednih promena klime. Pitanja se množe, a nesigurnost stanovništva raste. Naročito kada se priča o tome šta nas čeka, kako ekstremne atmosferske pojave spremno dočekati i kako im se prilagoditi.

– Klima je po definiciji izuzetno promenljiva, a njeno glavno obeležje je i ekstremnost, bilo da je reč o kratkotrajnom periodu poput prosečnog ljudskog života, ili desetinama hiljada godina – kaže za „Novosti“ profesor dr Mlađen Ćurić iz Instituta za meteorologiju u Beogradu. – Nesporno je, međutim, da idemo prema ledenom dobu koje će se, po vrlo uvaženoj teoriji našeg Milutina Milankovića, dogoditi za oko 23.000 godina. U bliskoj budućnosti, pak, očekuje nas porast posečnih temperatura, duži sušni periodi, a kada bude padavina, one će biti obilnije. Ali, sve to, ipak, neminovno vodi ka ledenom dobu.

Na našim prostorima i u Evropi, tvrdi profesor, ekstremnih prirodnih pojava bilo je i biće.

– U Evropi se svake godine javlja takozvani evropski monsun. To znači da se ciklično u toku godine javljaju periodi sa maksimalnim padavinama. Uzrok evropskog monsuna je isti kao indijskog, ali je zbog „trouglaste uniformisanosti Indijskog potkontinenta“ indijski mnogo previdiviji od evropskog. „Naš“, zbog razuđenosti evropske obale, može da ide od Britanije prema Nemačkoj, ali i od Sredozemnog mora prema severoistoku kontinenta. Gde će se formirati jak, stabilan ciklon koji će doneti mnogo padavina, zavisi od oštrih granica toplog i hladnog vazduha – objašnjava profesor.

Podseća i da su severnu Italiju 2011. godine zadesile padavine od 500 litara po metru kvadratnom za nekoliko dana, što je dva i po puta više nego kod nas minule semice. Slično je bilo prošle godine u južnoj i istočnoj Nemačkoj i Češkoj. Zbog evropskog monsuna takve padavine mogu da se očekuju bilo gde na našem kontinentu, pa i u Srbiji. Čak i sneg u julu i avgustu. To se, tvrdi profesor, dešavalo i dešavaće se.

– Ako u Italiji padne toliko kiše, sigurno može i kod nas. Spremno i bez velikih ljudskih i materijalnih gubitaka dočekaćemo ih ako mnogo više povedemo računa o „higijeni“ životne sredine. Najpre bi trebalo da očistimo korita i najmanjih potoka i najvećih reka, da napravimo bedeme, da ne krademo pesak iz rečnih korita, povedemo računa o izgradnji objekata na obalama, da pravilno pošumljavamo i sprečavamo eroziju. Sve to jeste skupo, ali je na duge staze vrlo, vrlo isplativo – poručuje Ćurić.

Kada je reč o prilagođavanju savremenog čoveka višim temperaturama, ili o „uskakanju iz čizama u sandale“, on kaže da mnogo toga zavisi od čoveka, njegovog načina života i zdravih životnih navika.

– To lekari neprekidno ponavljaju i to je velika istina. Iako zvuči surovo, neprekidna promena klime utiče i na prirodnu selekciju vrsta, pa i čoveka. Zdraviji i pokretljiviji lakše se prilagođavaju. Oduvek su aktivnosti čoveka zavisile od klime, a ne klima od čoveka, čak i sada kada se mnogo govori o emisiji ugljen-dioksida i efektu staklene bašte – tvrdi naš sagovornik.

SLABIJI ZEMLjOTRESI OKO AKUMULACIJA

Posle ovakvih poplava, vode prodru duboko u tlo, menjaju režim i ravnotežu podzemnih voda ubrzavajući procese podrhtavanja tla koji bi se i inače dogodili.

Zato će se neki manji zemljotresi u našoj zemlji, umesto za desetak, dogoditi za tri-četiri godine – kaže za „Novosti“ mr Slavica Radovanović, direktor Republičkog seizmološkog zavoda u Beogradu, i naglašava da mesta za paniku nema jer se sigurno neće dogoditi u poplavljenim područjima gde ih ni ranije nije bilo, već u onim gde je tlo oduvek seizmički aktivno.

Narednih mesec dana, međutim, mogući su zemljotresi slabijeg intenziteta u krajevima oko akumulacionih jezera iz kojih je ovih dana puštana voda. To naglo ispuštanje uvek provocira zemljotrese koji nisu katastrofalni, ali se na terenu osete.

BELEŠKE IZ PROŠLOSTI

Ekstremna atmosferska događanja u Srbiji zapisivali su i naši kaluđeri. Velike suše bile su 1358. i 1371. godine. Krajem maja 1459. padao je sneg, a jula 1510. „bilo ga je i do četiri pedlja“. Godinu 1579. obeležili su suša i suv, topao vetar, 1616. „od kiše žita nisu uzrila“, dok je obilna kiša „40 dana i noći“ padala 1611. i 1694. Avgusta 1716. sneg padao pet dana i voda se ledila. 
Tri decenije kasnije Božić i Bogojavljenje su „bili kao usred leta, a o Svetom Nikoli u Zvorniku ljudi su brali jagode“. Od 1813. do 1817. vladala je suša, a novembra 1822. „paša Gliša Španjin pregazio je Dunav kod Iloka, dubina je bila dve trećine stasa“.
Od aprila do oktobra 1834. kiša je pala samo dva puta – otkriva profesor.
 

(Novosti)

Check Also

OTAC MI JE UBRIZGAO ŠPRIC KRVI ZARAŽENE HIV-om: IMAM SIDU, A SAD SAM SAZNAO I ZAŠTO JE TO URADIO.. (VIDEO)

Kada je otac Brajana Džeksona ubrizgao svom sinu špric pun krvi zaražene sidom, nadao se …