Web-Tribune.com Vaše mesto za novosti…
Najpoznatije sredstvo alternativne medicine – Teslina purpurna ploča – koristi se za balansiranje, isceljenje i održavanje harmonije tela, uma i duha.
Njen tvorac je Kanađanin Ralf Bergstreser, asistent Nikole Tesle, koji je svoj pronalazak nazvao po Tesli, najviše zbog toga što je Teslina teorija orgonskih polja najbolje objasnila suštinu Purpurnih ploča.
Teslina purpurna ploča se pravi od materijala koji poseduje prirodnu rešetkastu strukturu kakvu poseduje – aluminijum.
Ta rešetkasta struktura energetski omogućava formiranje postojanih molekularnih osobina procesom anodizacije (elektronska oksidacija), po standardnoj proceduri procesa proizvodnje, u kolu jednosmerne struje, a sloj boje se nanosi elektrostatičkim postupcima – plastifikacijom i eloksažom (ili kombinovano). Sloj boje je najčešće purpurno ljubičast i posebnog kvaliteta – to nije farba koja se može naći u farbarama.
Procesom anodizacije menjaju se mikroskopska tekstura površine i kristalna struktura metala na površini čime se menja mikroskopski izgled površine i kristalna struktura metala na površini.
Veličina je, ipak, važna
Veličina Tesline ploče nije striktno propisana. Ona će funkcionisati bez obzira na oblik i veličinu. Ipak, najnovija ispitivanja Kirlijanovom fotografijom i biorezonansom (u interakciji sa živim objektima) pokazala su da i po tom pitanju – postoje bolje i lošije Ploče. U Rusiji su konstruktori Teslinih ploča uzeli u obzir jednu revolucionarnu teoriju, tzv. Teoriju torzionih energetskih polja, preslikavanjem odnosa veličina iz trodimenzionalnog u dvodimenzionalni objekat. Konkretno, polazna osnova teorijskog razmatranja bio je model Keopsove piramide i odnosi njenih osnovnih veličina.
A, znamo da piramide nisu građene po proizvoljnim dimenzijama. I upravo ovi istraživači došli su do saznanja da će Teslina purpurna ploča imati najjače dejstvo ukoliko je odnos njenih stranica u proporciji sa preslikanim torzionim odnosom stranica Keopsove piramide – i da se taj odnos, u idealnoj varijanti kreće od 1.54 do 1,57.
Poželjno je da površina Tesline purpurne ploče bude što homogenije boje. Dopušteno je da sa strane (nikako na licu i naličju Ploče) anodizovani sloj može nedostajati na mestima gde su je dodirivale elektode u procesu proizvodnje. Ta površina je obično veoma mala, jedva da je veličine kvadratnog milimetra.
Ploče standardne veličine ne smeju biti probušene. Svako bušenje osnovne površine Ploče umanjuje njihovo dejstvo. Uostalom, ovakve Ploče su ređe na tržištu i obično ih proizvode manji proizvođači jer je njihova proizvodnja jeftinija. Po ispitivanjima, Teslinu purpurnu ploču možete probušiti bez smanjivanja njenog korisnog dejstva, samo u dva slučaja – ako je ploča kvadratnog oblika i veća od 15 cm, ili ako je okrugla (tzv. Teslin purpurni disk) ali odnos prečnika i rupe mora biti 1 prema 12 (ako ovaj uslov nije ispoštovan, ploča deluje slabije. Primer: ako je rupa 3 milimetra, prečnik diska mora biti 36 milimetara).
Tehnologija proizvodnje
Aluminijumska ploča, predhodno isečena na zadatu meru, se polira i potapa u kadu sa vrućom vodom, iznad 65ºC. Posle pola sata može se smatrati da je ploča očišćena od masnoća kojima se aluminujum premazuje u procesu proizvodnje lima. Ispira se u destilovanoj vodi i odmah potapa u sledeću kadu u kojoj je kaustična soda zagrejana na 50ºC. Ploča se izvadi iz sode i odmah uroni u azotnu kiselinu. Posle 5 minuta ploča je spremna za nastavak procesa.
Sledi anodizacija u sumpornoj kiselini na temperaturi od 20 do 22ºC, u trajanju od jednog sata. Anodizacijom se stvara tanki film aluminijum oksida po predhodno nastaloj konfiguraciji mikro-pora po površini ploče. Ona se odvija u elektrolitu koji se sastoji od sumporne kiseline rastvorene u vodi. Kroz rastvor se propušta jednosmerna struja (48 V/5A) na aluminijum tako da je aluminijum pozitivna elektroda (anoda) a negativna elektroda (katoda) je neki drugi metal, najbolje cink.
Zbog prolaza električne struje, sumporna kiselina počinje da se razlaže, vodonik se izdvaja na katodi a negativno naelektrisan kiseonik i sulfatni joni (katjoni) prekrivaju aluminijumsku anodu. Kvalitet anodnog sloja zavisi direktno od kvaliteta aluminijuma. Tako se stvara kristalni sloj koji Teslinoj purpurnoj ploči daje karakteristične osobine. U rastvor se dodaje kobaltna boja koja će obojiti ploču. Nijansa zavisi od vremena i jačine struje. Ako je struja jača, a proces duže traje – boja će biti tamnija.
Takođe nijanse koje se dobijaju na ovaj način kreću se od indigo do ljubičaste. Radi ujednačavanja boje finalnog proizvoda, ploča se vadi iz rastvora kiseline posle stvaranja prvog sloja bojenja (mikronske debljine), dok je još dobar provodnik struje i ispira, a zatim plastificira (presvlači mikro slojem keramičkih materijala) – određenom nijansom ljubičaste boje.
Takve ploče su lepe, glatke na dodir. Takođe postojane su prema kiselinama, bazama i otporne na UV zrake, tako da će izgledati lepo i verno vas služiti dugi niz godina. Njihova proizvodnja je skuplja od jednoslojnih Teslinih ploča koje imaju grubu, hrapavu površinu.
Procesom anodizacije menjaju se mikroskopska tekstura površine i kristalna struktura metala na površini. Atomi i elektroni aluminijuma se propuštanjem struje takođe menjaju, tako da se ploče usklađuju i harmonizuju sa osnovnom kosmičkom energijom univerzuma. One deluju kao prijemnici i antene, stvarajući oko sebe energetsko polje koje prodire kroz svaku materijalnu supstancu.
Izmenjeni materijal aluminijumske ploče (elektrolitička oksidacija) u ljubičastoj boji se ponaša kao antena, prijemna i predajna, slobodne vitalne energije koja pozitivno utiče na sva živa bića, hranu, vodu i tlo u okolini.
mr Ana Stamenković
(Treće oko)
