MARGARIN IZUZETNO OTROVAN I OPASAN PO ZDRAVLJE A PROIZVODI SE KAO I PLASTIKA

Godinama unazad nas uveravaju da je margarin dobra zamena za maslac, ali s obzirom na činjenicu da su margarinom otrovane milijarde ljudi, istina izlazi na videlo. Kada je otkriveno da je proces pravljenja margarina sličan procesu stvaranja plastike, ni dobra propaganda više ne pomaže.

Proces pravljenja margarina obuhvata nekoliko faza počev od štetnih sastojaka preko jednako štetnih hemijskih procesa kao što su hidrogenizacija, deodorizacija, beljenje i bojenje, a završava se promocijom kompanija koje i dalje tvrde da je margarin zdrav.

Prva faza

Osnovni sastojak margarina su jeftina ulja koja se dobijaju iz semenki soje – izuzetno opasne biljke koja dovodi do hormonskih poremećaja i steriliteta; pamuka – industrijske biljke koja je najpodložnija otrovnim pesticidima i insekticidima; šafrana, kanole i kukuruza.

Pa još ako je to kukuruz lošijeg kvaliteta, odnosno genetski modifikovan, onda su ovi sastojci za margarin više nego opasni po zdravlje čoveka.

Međutim, najgore je što se ulje iz ovih semenki dobija u procesu koji se zove vruće presovanje pri kojem se stvara veliki broj slobodnih radikala koji su glavni uzročnici nastanka raka.

Ulje semenki pamuka ne bi uopšte trebalo da se koristi u ljudskoj ishrani jer služi kao pesticid zbog otrova gosipola.

Ulje kanole je naročito popularno poslednjih godina zahvaljujući propagandi velikih kompanija brze hrane. Važi za ukusno, ali samo mali broj ljudi zna da su njegova aroma i miris postignuti uz pomoć aditiva poput dezodoransa i da se dodavanje ekstrata radi uz pomoć heksana-naftnog razređivača. Ima negativne posledice na organizam poput astme, alergija, povećanja triglicerida i nestanka vitamina E.

Ova ulja sadrže i velike količine nezasićenih masnih kiselina poznatih kao Omega 6 koje povećavaju verovatnoću nastanka mnogih bolesti.

Druga faza

Posle mešanja svih gore navedenih ulja u njih se doda prah od nikla koji služi kao katalizator tj. ubrzava hemijsku reakciju, a osnovna odlika katalizatora je da su otrovni. Nikl je otrovan i za biljke i za životinje i za ljude, a ako se unese u velikim količinama postaje kancerogen. Zatim se u to dodaje vodonik pri visokim temperaturama i taj proces se naziva hidrogenizacija. Tako nastaje čvrsta mast takozvana hidrogenizirana mast koja dovodi do pojave trans masnih kiselina koje imaju štetno dejstvo na organizam čoveka poput povećanja lošeg holesterola, stvaranja srčanih bolesti, celulita…

Treća faza

Nakon druge faze i procesa hidrogenizacije sirova masa za margarin je smrdljiva, lepljiva i puna grumenja pa se u nju dodaju emulgatori koji liče na sapun i koji pomažu da se to grumenje, uz pomoć mešanja, razbije.

Četvrta faza

Obuhvata proces u kom se sirova masa margarina čisti na visokim temeraturama a zatim se u nju dodaju hemijski aditivi da bi se otklonio smrad i da bi margarin mirisao.

Peta faza

Predstavlja beljenje i bojenje. U prošlom veku je bilo zabranjeno dodavanje žute boje, ali danas da bi nestala siva prljava boja margarina, margarin se prvo izbeljuje pomoću nekih hemikalija, a zatim mu se dodaje žuta boja da bi ličio na maslac.

Šesta faza

Faza u kojoj se margarinu, kako bi dobio jestiv ukus, dodaju arome, pojačivači ukusa, sintetički vitamini i konzervansi. Proizvođači u ovoj fazi, svesni koliko je margarin štetan po zdravlje, dodaju i biljne sterole kako bi smanjili povećanje lošeg holesterola, ali ovi steroli dovode do problema u endokrinom sastavu.

Sedma faza

Promocija – Kompanije i dalje promovišu da je margarin zdrav, neke čak i da je zdraviji od maslaca. Međutim, možda bismo trebali više verovati kravama nego hemičarima.

Zato je potrebno više pričati o stvarnom sastavu margarina kako bi svako od nas mogao da odluči da li će ga koristiti ili ne.

(Web-tribune.com)