NEŠTO SE KRUPNO SPREMA- VLADARI IZ SENKE I MILIJARDERI POVLAČE NOVAC IZ BANAKA I ODVLAČE IH U PODZEMNE BUNKERE U ALPIMA (FOTO)

Duboko u švajcarskim Alpima, u blizini avionske piste za privatne avione poput Gulfstrima i Falkona, nalazi se stari vojni bunker sa trezorom u kojem je potencijalno najveće skladište zlata na svetu, piše Blumberg.

Ulaz u bunker čuva stražar odeven u pancir, a radi se o metalnim vratima ugrađenim u granitnu stenu na kraju uskog seoskog puta, prenosi telegram.hr.

Nakon prolaska kroz još dvoje vrata, stiže se do masivnog metalnog portala od 3,5 tona koji se otvara jedino unošenjem sigurnosnog koda, uz skeniranje zenice i sistema za raspoznavanje lica. Iza tih bezbednosnih punktova nalazi se ulaz u tunelski lavirint koji je nekad koristila švajcarska vojska.

Zbog straha od ugrožavanja bezbednosti, vlasnik trezora želi da ostane anoniman. Boji se da bi čak i objava imena njegove kompanije mogla privući kradljivce, piše Blumberg. Odbija da odgovori na pitanje koliko pažnje posvećuje proveri klijenata, no kaže da mnogi koji dođu da traže njegove usluge padnu na njegovom sigurnosnom testu.

– Na svakog klijenta kojeg uzmemo, odbijemo jednog ili dvojicu. Ne želimo probleme – rekao je vlasnik.

Nakon finansijske krize 2008. godine, potražnja za trezorima za čuvanje zlata dramatično je narasla. Mnogi bogataši u zlatu vide sigurniju alternativu klimavim bankama ili rizičnim investicijama, pogotovo u periodu koji je obeležila nestabilnost tržišta, a držanje gotovine na računima ili kupovina obveznica s malim rizikom obezbeđuje gotovo nikakve prinose.

Doduše, sasvim je izvesno da jedan deo njegovih klijenata možda jednostavno želi da izbegne neprijatna pitanja poreskih vlasti. Interes javnosti privuklo je nekoliko slučajeva u kojima su američke, francuske i nemačke vlasti pozabavile svojim građanima koji su imali račune u švajcarskim bankama, a nisu ih naveli u svojim poreskim prijavama, pa su mnogi verovatno potražili druga rešenja.

S druge strane, biznis sa trezorima ne podleže pod istu onu regulativu koja od švajcarskih banaka zahteva da prijave vlastima bilo kakve sumnjive aktivnosti i transakcije. Amerikanci prema zakonu koji reguliše poreze na račune u inostranstvu (U.S. Foreign Account Tak Compliance Act) nisu obavezni da prijave zalihe zlata koje imaju van finansijskih institucija.

Zato nije čudno da takav biznis cveta, smatra novinar Blumberga. Prema procenama švajcarskog ministarstva odbrane, od oko hiljadu vojnih bunkera smeštenih širom Švajcarske, nekoliko stotina je prodato u poslednjih nekoliko godina, a njih desetak služi kao skladišta zlata ili podataka.

Za ilustraciju, klijenteli koja će koristi ove usluge, dobro će poslužiti okruženje spomenutog privatnog aerodoma čiji vlasnik tvrdi da je poseduje najveći trezor za zlato na svetu za privatne korisnike i sedmi najveći na svetu. U blizini avionske piste smešten je VIP lounge i nekoliko luksuznih apartmana.

Zidovi u unutrašnjosti apartmana obloženi su luksuznim starim drvetom poljskih staja, podovi su napravljeni od južnoafričkog kvarcita, čvrstog kamena od kvarcnih kristala zbijene mozaičke teksture, koji se savršeno dopunjuje s izbledjelim sivim drvetom.

Naravno, apartmani su opremljeni s hrpom luksuznih detalja, od ogromnih kupatilskih ogledala do TV-a koji se uvlače u plafone ili zidove. Vlasnik trezora je tako omogućio svojim klijentima mesto gde mogu da jedu i spavaju, jer mnogi od njih ne žele da ostave papirne tragove kreditnih kartica i putnih isprava u obližnjim hotelima i restoranima.

Smešten samo nekoliko kilometara dalje, Dolf Vipli, osnivač i izvršni direktor slične kompanije Swiss Data Safe, jedan je od retkih koji biznismena iz te branše koji pristaje na intervjue. Zlato koje Swiss Data Safe čuva za svoje klijente nalazi se u planinskom bunkeru van zaseoka Amsteg. U nedavno napravljenoj reportaži, Vipli nije želeo da otkrije tačnu lokaciju na kojoj s nalazi zlato. Umesto toga, novinarima je pokazao drugi deo svog biznisa, prostoriju sa računarskim serverima za skladištenje podataka.

Vipli ne želi da otkrije ni količinu zlata koju njegova firma čuva.

– Ustanovili smo značajan rast. Od 2008. godine, postoji veliki interes za alternative bankarskim trezorima – rekao je Vipli.

– Swiss Data Safe nezavisna je od bankarskog sistema i bilo koje druge institucije ili interesne grupe – tvrdi Vipli.

Ni njegova kompanija, kao ni ona s početka priče, ne podležu regulativi koju propisuje regulator švajcarskog finansijskog tržišta Finma.

Osim toga, te firme nisu obavezne da prijavljuju sumnjive aktivnosti švajcarskom državnom uredu nadležnom za pranje novca. Upravo su prijave toj instituciji dovele do velikih istraga o korupciji u fudbalskoj organizaciji FIFA, zatim otkrivanje korupcijskog skandala u koji je bila uključena državna energetska kompanija Petrobaras u Brazilu.

– Trgovina zlatom je važan deo švajcarske ekonomije – objašnjava Džon Kasssara, specijalni agent američke državne riznice i autor nekoliko knjiga o pranju novca i dodaje da nije nimalo iznanađen što u Švajcarskoj ne postoje efikasniji načini za nadzor potencijalnih zloupotrebi.

U prvoj polovini godine, u Švajcarsku je uvezeno 1357 tona zlata vrednih 40 milijardi dolara, barem prema podacima švajcarske carine. Sudeći prema količini u prvih šest meseci, ove bi se godine vrlo lako mogao oboriti rekord uvezenog zlata postavljen 2013. godine.

Švajcarski državni sekretarijat za međunarodne finansije 2015. je objavio izveštaj o bezbednosnim pregradama i njegovoj zloupotrebi za pranje novca i terorizam. Bivši vojni bunkeri nisu se spominjali u tom izveštaju.

– Nismo pronašli ni jedan pouzdan dokaz o povezanom kriminalu, no to bi mogla biti tema u budućnosti – odgovorio je portparol na pitanje o bunkerima.

S druge strane, međuvladino telo za zaštitu globalnog finansijskog sistema od pranja novca Financial Action Task Force (FATF) iste je te godine izdao upozorenje u kojem ističu mogućnosti da zlato koriste kriminalci za finansiranje terorizma i pranje novca.

Izvršni direktor Swiss Data Safe tvrdi da vodi računa o tome ko su mu klijenti i da odbija sve one koji mu se učine sumnjivim. Kaže da prihvataju korporativne klijente, no insisitraju na informaciji o vlasniku kompanije i tvrdi da je to uslov kakav ne traže savezni carinski propisi u Švajcarskoj.

Viplijeva kompanija takođe insistira na inspekciji onoga što ulazi u njegov bunker. To je, kaže on, ono po čemu se razlikujemo od politike “ne postavljamo nikakva pitanja”, koje se drže kompanije specijalizovane za bezbednosne pregrade, kakvih u Švajcarskoj ima na svakom koraku.

– Kod nas nema crnih kutija – zaključuje.

(Telegram.hr, Web-tribune.com)