Na trgu ispred bečke Gradske većnice, uz prisustvo brojnih TV kamera, okružen stotinama novinara, Bil Klinton je, svirajući saksofon, otvorio Lajf bal, najveći svetski dobrotvorni LGBT kermes za pomoć zaraženima od side. Gej ikona, pevač Riki Martin i bradata pobednica Evrosonga Končita Vurst dovodili su u ekstazu brojnu šarenu i bučnu liberalnu publiku, a čuveni modni kreator Žan Pol Gotje prikazao je svoju najnoviju kolekciju seksi krinolina za muškarce. Istog dana, u neposrednoj blizini, u bečkoj rezidenciji princa od Lihtenštajna, u najvećoj tajnosti i uz neviđeno obezbeđenje, okupilo se malo drugačije društvo.
NOVI ALEKSANDAR
I novinarima koji su načuli da se iza zatvorenih vrata baroknog Štatpalea dešava nešto vrlo bitno na ulazu je učtivo rečeno da se udalje i da ne ometaju privatnu proslavu. Zvanični povod ovog konspirativnog bečkog sastanka bila je proslava 200-godišnjice osnivanja Svete alijanse, koju su protiv tadašnje „liberalne pošasti“ – Napoleona – sklopili ruski car Aleksandar Prvi i austrijski kancelar Meternih. Ako je povod bila prošlost Evrope, razlog za ovo okupljanje je svakako bio njena budućnost, o čemu svedoči i radni naziv skupa Budućnost fundamentalnih vrednosti hrišćanske civilizacije u Evropi.
Političari iz anti-EU bloka, čiji je uspeh na proteklim evropskim izborima uplašio mnoge progresivne liberal-zvezde zapadne političke i intelektualne scene, predstavnici starog plemstva i ruski političari i intelektualci, njih oko stotinak, sastali su se da zajedno pokušaju da pronađu lek za Evropu koja je, po njima, ponovo ozbiljno ugrožena od „novog Napoleona“: nezadrživog prodora angloameričkog liberalizma, mondijalizma i agresivnog gej-lobija, jer oni ozbiljno prete da unište tekovine na kojima počiva evropska civilizacija.
Dakle, posle 200 godina, situacija za Evropu je ponovo vrlo opasna i stekli su se uslovi za osnivanje nove Svete alijanse. Sudeći po pisanju ciriškog dnevnog lista Tages ancajger, koji je prvi uspeo da objavi kratki tekst o ovom skupu, Vladimir Putin je danas za Evropu neka vrsta zvezde vodilje i novi Aleksandar Prvi.
On je i jedina nada da Evropa izbegne neminovnu katastrofu u koju srlja upravo zahvaljujući „Sodomi i Gomori“ koju, po angloameričkom diktatu, propagiraju evropske „progresivne snage“, zalažući se za stvaranje ultraliberalnog društva, gde je sve dozvoljeno, a kroz opšti haos i anarhiju, na mala vrata uvodi se najcrnja diktatura ikada zabeležena u istoriji ljudskog roda.
VRHUNAC MEDIJSKOG LINČA
Poznato je i da je domaćin skupa bio princ Hans Adam Drugi od Lihtenštajna, koordinator i organizator ruski intelektualac Aleksandar Dugin, koga zapadni mediji nazivaju ruskim fašistom i ideologom Putinove Evroazijske unije, a finansijer Konstantin Malofejev (na slici u sredini), 39-godišnji ruski multimilijarder.
Ovaj finansijski ekspert, vlasnik moskovskog Maršal kapitala i osnivač dobrotvorne organizacije „Sveti Vasilije“, koja je bila i pokrovitelj bečkog skupa, na Zapadu je doskora bio poznat samo kao vrlo bogat čovek i veliki filantrop. Malofejev je obilato finansirao projekte za obnovu škola, bolnica i pravoslavnih crkava širom Rusije, a zna se i da je vrlo blizak prijatelj Vladimira Putina.
Međutim, kada je izjavio da je u Ukrajini na delu ustoličenje klasičnog fašizma i da se Evropska unija i SAD igraju vatrom te da konstantnim provokacijama testiraju rusku strpljivost, ekspresno je proglašen za opskurnog biznismena, ruskog mafijaša i, naravno − fašistu. Kada je procurila vest da je on navodno glavni finansijer pobunjenika u Donjeckoj oblasti, postao je „planetarna opasnost“ i „oličenje pretnji za svetski mir i demokratiju“.
Ali vrhunac medijskog linča doživeo je kada se, bez obzira na svu konspirativnost bečkog skupa, saznalo da je upravo on „glavni krivac“ za proglašenje nove Svete alijanse, čiji su potpisnici i neka zvučna imena, poput španskog princa Enrika Šestog od Burbon Parme i Serža de Pahlena, potomka starog ruskog plemstva i uspešnog finansijskog eksperta iz Ženeve, inače supruga naslednice Fijata Margerite Anjeli.
LEVIJEV VAPAJ
Agencija Frans pres je nedavno objavila kratki intervju sa jednim od učesnika bečkog sastanka, Emerikom Šopradom (na slici gore), poznatim francuskim geopolitičarem, savetnikom Marin le Pen i novoizabranim poslanikom EU parlamenta na listi francuskog Nacionalnog fronta.
Šoprad je izjavio da mu je bila čast da učestvuje na „ovom istorijskom skupu“ i dodao da se svih 100 učesnika složilo da budućnost ujedinjene Evrope može da bude samo jedna nova Unija nacionalno i ekonomski suverenih država, i to kao prirodna zajednica dostojanstvenih naroda koja će se protezati od Atlantika do Urala; unija naroda koji brane svoj identitet i koji odbijaju da stenju pod američkom čizmom i mirno gledaju kako pod naletom perfidnih ultraliberalnih američkih mondijalističkih ideja i agresivnog gej-lobija nestaju hrišćanski temelji, na kojima počiva evropska civilizacija.
Inače, Šoprad je pao u nemilost zapadnih medija još kada je kao član grupe stranih posmatrača izjavio da je na Krimu sve proteklo potpuno regularno i da je rezultat referenduma za otcepljenje od Ukrajine, koji se možda ne dopada Americi, samo izraz ljudskih prava i demokratije, na šta se ta ista Amerika stalno poziva.
Od tada Šoprad postajepersona non grata i predmet oštrih kritika zapadnih medija, a pogotovo „novog filozofa“ Bernara Anrija Levija, medijske primadone i intelektualca za sve i svašta, poznatijeg po brojnim džet-set paradiranjima i ljubavnim skandalima nego po velikim filozofskim delima.
Iako u ozbiljnijim francuskim intelektualnim krugovima važi za narcisoidnog skribomana, Bernar Anri Levi je uspeo da sebe proglasi za naslednika Žana Pola Sartra i da samim tim, kao angažovani intelektualac, bude „mirođija u svakoj čorbi“. Od Iraka i Bosne, preko Kosova, Avganistana, Libije, Sirije, Irana i najzad Ukrajine, uvek na „pravoj strani“, uvek u prvim redovima, uvek na mestu događanja, kao neumorni borac protiv „nepravde i fašizma“, Levi je danas, ako već ne najveći, onda sigurno najbogatiji svetski filozof.
Od silnog angažmana za slobodu i ljudska prava uspeo je da stekne i popriličan imetak: vlasnik je velelepne vile multimilijardera Pola Getija u Marakešu i parka sa ličnom plažom i luksuznom kućom na Sejšelima.
Medijsko linčovanje „opasnih fašista“, Emerika Šoprada i Marin le Pen, najnoviji je Levijev „intelektualni angažman“: u svom poznatom teatralnom stilu, kao nekada u Bosni, ponovo je zavapio da Evropa mora da se probudi i da u korenu saseče opasnost koja se nad njom nadvija u vidu „novog fašizma“, ovog puta oličenog u „bliskom susretu“ Marin le Pen i Vladimira Putina.
Obrušio se i na Aleksandra Dugina, nazvavši i njega fašistom i tom prilikom sa stranica svoga bloga La regle du jeu (Pravilo igre) poručio da svim progresivnim i liberalnim ljudima treba da bude jasno da je „duginizam + putinizam = fašizam“ i da je Vladimir Putin „novi Adolf Hitler“.
DEMOKRATSKI FAŠIZAM
U opštoj panici koja je nastala posle iznenađujućeg uspeha evroskeptika na proteklim izborima za Evropski parlament, a pogotovo posle objavljivanja vesti o njihovom povezivanju sa Rusijom, najdalje je otišao pariski nedeljnik Nuvel observater sa udarnim tekstom Vensana ŽoveraPutin – veliki brat fašista, gde autor rezignirano zaključuje da je pravi pobednik evropskih izbora ustvari Vladimir Putin, koji „perfidno podržava evropske fašiste i njihove nazadne ideje o oživljavanju relikta prošlosti kao što su tradicija i nacija, te da ova opasna alijansa, koja se tvrdoglavo opire progresu i kosmopolitizmu, stubovima modernih zapadnih demokratija, ozbiljno preti da izazove katastrofu svetskih razmera“.
Usledio je tekst Petera Kreka, direktora Political Capital Instituteiz Budimpešte, pod intrigantnim naslovom Russia conection, koji zabrinuto upozorava da Rusija podržava i finansira evroskeptične i ekstremno desničarske evropske snage, koje su postale opasna Putinova „peta kolona“ u srcu Evrope, na čelu sa Marin le Pen i njenim savetnikom Emerikom Šopradom.
Šoprad je tim povodom izjavio: „Šta je tu čudno? Kada Amerikanci uspevaju da kontrolišu sve stranke koje se zalažu za ovakvu Evropu, logično je da Moskva pokušava da im se suprotstavi podržavajući nas! Mi i Rusi imamo iste ideale i spremni smo da se zajedno borimo za njihovo očuvanje.“
Majkl Orenštajn, profesor evroazijskih studija sa Univerziteta Harvard, savetnik Svetske banke i kolumnista američkog časopisa za spoljnu politiku Foreign afairsodmah je panično upozorio Evropu na veliku opasnost koja preti od „novog Hitlera“ s obzirom na to da on pouzdano zna da se svi evropski desničari i evroskeptici nalaze na platnom spisku Moskve.
U redove „antifašista“ svrstala se i pop zvezda Madona, koja je sa svog Instagram profila poručila: „Rusija, Ukrajina, Venecuela… a sad i Francuska? Stop fašizmu! Stop diskriminaciji! Živela revolucija za univerzalnu ljubav!“ Jedan anonimni bloger joj je kratko odgovorio: „Gospođo, kako stvari danas stoje, kada vas proglase za fašistu, to treba da vam bude kompliment!“
Kao po komandi, svi vodeći zapadni mediji pozvali su evropske „progresivne“ snage da se probude i da na vreme reaguju protiv opasne nove Svete alijanse, odnosno „Novog pakta Ribentrop−Molotov“. Jer, iako su evroskeptici u Evropskom parlamentu podeljeni u vezi sa mnogim praktičnim pitanjima, „progresivna Evropa“ se pribojava da oni svi do jednog dele iste ideale i da su jedinstveni u borbi protiv evropskih reformi i progresa.
Zajedničko im je i što svi zadivljeno gledaju u Vladimira Putina, koji opet u njima vidi idealnog partnera za „podrivanje temelja zajedničke evropske kuće i efikasno sredstvo za svoj opasni prodor na Zapad.“
Bez obzira na sve optužbe i povike da se iza nove Svete alijanse kriju krvoločne zveri sa ljudskim likom i novi Satana, koji zajedno prete da „evropski Eldorado“ zaviju u crno, bečki skup je završen kako i dolikuje domaćinu princu od Lihtenštajna: gala večerom i svečanim balom, uz zvuke Štrausovih valcera; sa obaveznim smokingom za muškarce i balskom haljinom za žene.
Sledeći sastanak zakazan je za 4. oktobar. Tada u Sankt Petersburg na Nacionalni ruski forum stiže oko 1.500 učesnika iz Evrope. Pariski Le Mondje već histerično zazvonio na uzbunu i ovaj oktobarski susret prozvao „crnom internacionalom“ i „kominternom fašista.“
Možda problem današnjice nije borba demokratije protiv nekog novog fašizma, već upravo borba protiv fašizma u demokratiji. Ostaje nam da se ozbiljno zamislimo i zapitamo ko su onda danas fašisti, a ko antifašisti.
(Pečat)