TRI SCENARIJA KONTROLISANOG HAOSA: UVOD U KRVAVU LIKVIDACIJU DONJECKA I LUGANSKA

• Amerikanci su Ukrajini namenili da bude tampon država između Zapadne Evrope i Rusije. Država koja mora da deli Evropu od Rusije, da im smeta da uspostavljaju veze, da stalno blokira izvoz ruskog gasa u Evropu, da svađa Evropljane i Ruse
• Ukrajini, kao američkom projektu, preti samo drugačija Ukrajina. I ta druga Ukrajina se danas formira – ona se zove Novorosija. A njena pojava i jačanje mogu staviti krst na planove Amerikanaca, jer je Sjedinjenim Državama životno neophodna što brža likvidacija alternativne Ukrajine – Novorosije
• U slučaju da oružano uništenje Novorusije propadne, Porošenko će polagano preći na drugu varijantu – pregovore. Oni će biti dugi, toliko dugi ga će svi zaboraviti zašto su počeli i o čemu se radilo, a onda će se Zapad, koji stoji za vratom Porošenku, po svojoj „dobroj“ staroj tradiciji, postarati da prevari lidere Novorosije, isto onako kako je prevario Janukoviča, Gadafija, Huseina, Miloševića i Mubaraka
• Novorosija mora da izvrši debanderizaciju ukrajinske politike – Ukrajinu oslobođenu od nacista; u kojoj su ukrajinski i ruski jezici državni; u kojoj su sve nacionalnosti ravnopravne, a sve oblasti jednake (federalizacija). Drugi put jednostavno ne postoji

 

Piše: Nikolaj Starikov

Upravo održani predsednički izbori u Ukrajini imaju jedan ozbiljan nedostatak. Tačnije dva: sumnjiv legitimitet i kandidaturu predsednika kojeg faktički nisu izabrali građani Ukrajine već otvoreno SAD.

Glavno pitanje koje sada postavljaju desetine miliona građana Ukrajine i stotine miliona onih koji pripadaju Ruskom svetu, zato sada glasi: Šta će Porošenko da radi?

Današnja Ukrajina je projekat SAD koji – pored sve geopolitičke „različitosti“ (haos, istiskivanje Rusije, primicanje NATO baza bliže našim granicama) – ima još jedan veoma praktičan cilj.

Ukrajina mora postati tampon država između Zapadne Evrope i Rusije. Država koja mora da deli Evropu i Rusiju, da im smeta da uspostavljaju veze, da stalno blokira izvoz ruskog gasa u Evropu, da svađa Evropljane i Ruse.

Smisao je jednostavan: stvoriti u centru Evrope zonu nestabilnosti koja će, kao tegovi na nogama, privredu Evrope i Rusije vući nadole.

Ekonomske teškoće, stalno stanje države pred bankrotstvom, beda, ekstremizam na ulicama, fašisti na vlasti. Takva Ukrajina će biti stalni „čir“ na telu Evrope.

Taj čir će stvarati permanentne teškoće i evropskoj i ruskoj privredi. To će na kraju dati prednost sasvim drugoj privredi – privredi Sjedinjenih Američkih Država.

Takvoj Ukrajini, kao američkom projektu, preti samo drugačija Ukrajina. I ta druga Ukrajina se danas formira – ona se zove Novorosija. A njena pojava i jačanje mogu staviti krst na planove Amerikanaca, jer je Sjedinjenim Državama životno neophodna što brža likvidacija alternativne Ukrajine – Novorosije.

Taj zadatak naši američki partneri poverili su Petru Porošenku. On ima tri varijante za delovanje:

1. Da na silu likvidira Novorosiju.

2. Da pokuša da prevari rukovodstvo Novorosije i uvuče tu novu tvorevinu – pod ovim ili onim uslovima – nazad u američki projekat „Ukrajina“.

3. Da banalno potkupi rukovodstvo Novorosije.

Koju će varijantu Porošenko izabrati uslovljeno je samo jednostavnošću i efikasnošću realizacije.

Trenutno najrazumnije izgleda scenarij upotrebe sile. Upravo zato se dogodilo naglo pogoršanje situacije u Donjecku.

Za Porošenka i ostatak ukrajinske klike ljudske žrtve ne igraju nikakvu ulogu, pogotovo što mentori traže da se njihov zadatak izvrši (da je Ukrajina atomska bomba – oni bi je upotrebili u slučaju krajnje neophodnosti). A svetu bi objavili da su se pojavili „milioni Čečena“ što ih je navodno primoralo da preduzmu zaštitne mere.

Danas ukrajinski mediji – kao i liberalni resursi u Rusiji – otvoreno pišu o „nekoliko grupa naoružanih Čečena u centru Donjecka“.

U slučaju da oružano uništenje Novorusije propadne, Porošenko će polagano preći na drugu varijantu – pregovore. Oni će biti dugi, toliko dugi ga će svi zaboraviti zašto su počeli i o čemu se radilo, a onda će se Zapad, koji stoji za vratom Porošenku, po svojoj „dobroj“ staroj tradiciji, postarati da prevari lidere Novorosije, isto onako kako je prevario Janukoviča, Gadafija, Huseina, Miloševića i Mubaraka.

Treća varijanta je potkupljivanje, a nju će – opet po njihovoj anglosaksonskoj navici – naši britanski i američki „partneri“, mentori gospodina Porošenka, pokušati aktivno da kombinuju sa metodom broj dva.

Za tvrdoglave, kao „bonus“ primenjivaće se individualni teror, to jest ubijanje najpametnijih funkcionera Novorosije (setimo se nedavnog atentata na narodnog gubernatora Luganska Valerija Bolotova).

Postavlja se pitanje: šta rukovodioci Novorosije treba da rade?

Da sve ovo pročitaju i shvate da je jedini način da opstanu – stvaranje vlastite armije i oslobađanje Ukrajine od onih koji sa ovakvom lakoćom prolivaju ljudsku krv.

Oni koji su samo pre nekoliko meseci vikali da je nedopustivo da se radi gušenja nereda u velikim gradovima koriste organi reda, danas su spremni da bombarduju avionima i da artiljerijom gađaju stambene kvartove.

Novorosija mora da izvrši debanderizaciju ukrajinske politike – Ukrajinu oslobođenu od nacista; u kojoj su ukrajinski i ruski jezici državni; u kojoj su sve nacionalnosti ravnopravne, a sve oblasti jednake (federalizacija). Drugi put jednostavno ne postoji.

Za one koji sumnjaju: hunta neverovatnom brzinom i tempom nastavlja nasilje i ubijanja. U februaru nam se srce stezalo kada smo gledali kako gore pripadnici Berkuta, krajem februara smo stiskali pesnice kada samo gledali kako ubijaju milicionere u Kijevu. Krv u venama nam se ledila 2. maja kada smo gledali odesku Hatinj.

Onda je prošla još jedna nedelja u kojoj smo videli ubistvo milicionera i civila u Mariupolju.

Onda još jedna nedelja – neprekidni juriš na Slavjansk u kojem ginu civili i gde se iz minobacača puca po stambenim kvartovima.

I još jedna nedelje u kojoj smo gledali kako ukrajinski vojnici – dželati iz Desnog sektora dokusuruju ranjene. I još nekoliko dana – bombardovanja Donjecka (grada sa milionskim stanovništvom) i ubijanja stotinu ljudi.

I što je najstrašnije – ovo je tek početak…

(Fakti)