Home / SPEKTAR / ZAŠTO RUSIJA NE UĐE U UKRAJINU ILI TAJNA PUTINOVE STRATEGIJE

ZAŠTO RUSIJA NE UĐE U UKRAJINU ILI TAJNA PUTINOVE STRATEGIJE

Webtribune

Prestanite sa huškanjem na rat i sa kinjenjem Rusije što ne interveniše, nemojte da skačete na mig slika na idiot-kutiji…

Slučajno ili namerno, na godišnjicu „vojno-redarstvene operacije Bljesak“ otpočela je nova ofanziva ukrajinske neonacističke hunte protiv federalista na istoku zemlje. Potpuno identičnu propagandu kakvu su devedesetih Zagreb i Zapad primenjivali protiv krajiških Srba sada Kijev i Zapad primenjuju protiv „proruskih militanata“. Opet su, s jedne strane, Atlantska imperija i katolički neonacisti, a na njihovoj meti autohtono pravoslavno stanovništvo.

Tu, međutim, sličnosti prestaju. Vladimir Vladimirovič Putin je naučio sve lekcije raspada Jugoslavije i tragične sudbine Srba. Kada je njena moć bila u usponu i na vrhuncu, Imperija je deset godina mrcvarila Jugoslaviju i Miloševićevu Srbiju da bi je na kraju okupirala tek na prevaru „žutim oktobrom“. Da li sada, kada je u slobodnom padu, može da pobedi Rusiju (koja je u usponu)? Koješta. Što ne znači da ne može da napravi mnogo zla.

U petak su neonacisti u Odesi napali mirne demonstrante protiv hunte u Kijevu, saterali ih u zgradu Sindikata, a onda je zapalili. Prema poslednjim izveštajima, poginulo je više od 40 ljudi, što od vatre i dima, što od nacističkih kuršuma kada su pokušali da se spasu od požara. Ko ima jak stomak može da pogleda slike; drugima to ne bih preporučio.

Ali pre nego što na ovo reagujete pozivima da ruski tenkovi pogaze Jaroševe naciste i rasteraju kijevsku huntu (u nadi da će nekako time da okončaju i beskrajni žuti oktobar u Srbiji, pretpostavljam), razmislite da li je moguće da su ukrajinske ustaše i počinile ovako bestijalan zločin upravo u nadi da će time isprovocirati Rusiju? Odnosno da li iza toga stoji plan njihovih zapadnih gospodara, koji imaju dugo iskustvo insceniranja pornografije zločina (Markale, Račak itd.)? Možda oni i žele da Rusija interveniše, kako bi to proglasili za „agresiju“ a sebe predstavili što kao nevine žrtve (ustaše), što kao plemenite vitezove-zaštitnike (Imperija), po receptu koji smo itekako osetili na sopstvenoj koži.

Ako ne verujete meni kad vam ovo kažem, poslušajte šta veli jedan od najboljih analitičara situacije u Ukrajini, kolega koji se predstavlja kao Stepski Soko (Falco cherrug), inače Rus koji živi u SAD:

„Setite se rata 08. avgusta 2008, čiji cilj nikada nije bio osvajanje teritorije, već da uskrati Sakašviliju opasne igračke. Čim su uništili gruzijsku vojsku, Rusi su se povukli. Isto će se desiti i u Ukrajini: Rusi će uništiti represivnu mašineruju kijevske hunte i stati na tome. Ruse zanima vojska, a ne teritorija.“

Ovo je napisao kao objašnjenje ranije napisanog izveštaja o događajima u Ukrajini, kada je pokušao da smiri ogorčene komentatore koji su Putina napadali zbog „pasivnosti“. Pošto se kolega Stepski Soko bolje razume i u političku i u vojnu situaciju u Rusiji od mene, ovde bih da citiram in extenso.

Posle opisa Putinovog rata protiv čečenskih vehabista – koji je, da podsetim, do te mere uspešno završen da danas Čečenijom vlada Rusiji fanatično lojalan Ramzan Kadirov, koji je lično pretio čečenskom krvnom osvetom ukrajinskim ustašama – Stepski Soko veli:

„Nemojte da potcenjujete sposobnost osobe poput Putina da pribegne nemilosrdnom nasilju ako to bude potrebno. Svi koji su dosad napravili tu grešku skupo su je platili.

Zašto onda Rusija ne reaguje?

Kad Rusi pogledaju preko granice, vide dve grupe koje zaista, istinski mrze: naciste i tajkune. I jedne i druge bi rado pobili još okrutnije nego svojevremeno Čečene, neke od kojih su makar poštovali kao hrabre borce. Ali, pored nacista i tajkuna, tamo su i braća Rusi, koji se nalaze u procepu.

Jste li videli snimak ukrajinskog kapetana, pilota Mi-24, kojeg su kod Slavjanska oborili proruski borci, a spasilo ga lokalno stanovništvo? Mi-24 je istinski ubitačna ratna mašina, od koje su zazirali čak i avganski gerilci. Zarobljene pilote u Siriji prvo muče, onda ubiju. Ali na ovom snimku proruski borci sokole pilota ovim rečima: ‘Ne brini, brate, odvešćemo te do bolnice, drži se kapetane, dugo još imaš da živiš, ne daj se, samo još malo i biće sve u redu’. Prosto je neverovatno koliko ljudskosti se vidi na tom snimku…

E sad, ako i kada Rusija interveniše, biće mnogo mrtvih. Šta mislite koliko će nacista i tajkuna pilotirati helikopterima koje će poslati na ruske tenkove? Koliko će tajkuna i nacista poleteti u poluraspadnutim Su-27 ili MiG-29 avionima protiv ruskog vazduhoplovstva? Nijedan, dabome.

Ako na Krimu nije ispaljen nijedan metak, to neće biti slučaj sa Donbasom, prosto zato što se neće moći razlikovati ko je ko. Zamislite ovu situaciju: komandujete ruskim tenkom i na nišan vam dođe stari T-72, koji lako možete da zdimite, ali svejedno može da vas ubije svojim topom od 125mm. Šta da radite, da zaustavite tenk i popričate s njima? Šta ako im porodice hunta drži kao taoce? Šta ako se naprosto prepadnu vašeg T-90 i zapucaju prvi?

Rusi znaju da je većina ukrajinske vojske u potpunosti na njihovoj strani. Na licima ukrajinskih padobranaca koji su juče napali barikade oko Slavjanska vidi se da im se bore misli u glavi. A Ruska vojna kultura duboko zazire od pucanja na civile i sabraću (po civilizaciji, mislim).

Dalje, postoje dva načina da se neprijatelj onemogući: sprečavanje i kažnjavanje. Prvo u praksi znači da neprijatelju uskratite mogućnost da deluje. Ono drugo znači da ga kaznite ako deluje. Kako ruska vojska može da spreči naciste u Odesi da napadnu šatorsko naselje ili žive spale ljude u zgradi? A, ako ne može, koga i kako može da kazni?

Garantujem vam da bi Putin odavno upotrebio magično oružje kojim bi ubio samo naciste i tajkune, kada bi takvo oružje postojalo. Ali Putin nije Obama (koji veruje da su njegovi dronovi takvo magično oružje). Putin razume da će mnogo nevinih da strada ako Rusija krene u rat – i da će među njima biti proruskih Ukrajinaca, čestitih antiruskih Ukrajinaca, i ruskih vojnika uostalom.

Ali ishod tog rata nimalo nije u pitanju. Već nekoliko puta sam ovde rekao, Rusija može da okupira celu Ukrajinu ako zatreba, a ni SAD i NATO ništa ne mogu da urade osim da protestuju, mašu rukama, prete, glumataju i prdežom doprinose globalnom zagrevanju.

Nije ovo nikakva misterija ruske duše. Mnogi na Zapadu ne razumeju Putina zato što su navikli na potpuno neodgovorne političare koje ‘duboka država’ ističe na javne funkcije baš zato što su potpuno besramni, nasilje koriste iz refleksa i kao prvu opciju, a svake pregovore odbacuju unapred. Prava zagonetka ovde nije ruska duša, već jedinstvena istorija konstantne zapadne upotrebe besmislenog nasilja bez obzira na posledice.

Setite se da su komentatori ovde isto ovako napadali Putina, Rusiju i Kremlj, optuživali ih za predaju, izdaju i slabost, sve dok ‘pristojni ljudi u zelenom’ nisu preuzeli kontrolu na Krimu. I onda su preko noći svi ostali zapanjeni kada je Krim zauzet bez žrtava. Zašto danas ponavljate istu grešku?

Uveravam vas da je Rusija spremna da interveniše u Ukrajini. Na moju veliku žalost, mislim da će to i da se desi. Očigledno SAD priželjkuju rusku intervenciju kako bi imale izgovor za novi hladni rat, ponovno potčinile EU Americi, sprečile bilo kakvo zbližavanje EU i Rusije i opravdale dalje apsurdno postojanje NATO. Što se tiče manijaka u Kijevu (npr. Timošenkove, koja bi da ‘pobije proklete Moskalje nuklearnim oružjem’), oni nemaju šta da izgube i izvršavaće sva naređenja svojih zapadnih gospodara. Događaji u Slavjansku, Kramatorsku i Odesi imaju smisla jedino kao provokacija ruske intervencije. Nažalost, to bi moglo da im pođe za rukom.

Lično neću biti srećan ako Rusija pošalje vojsku u Ukrajinu iako će mi biti drago što će neonacistička đubrad konačno imati priliku da pokažu sve svoje ‘junaštvo’ u otvorenoj borbi protiv ‘mrskih Moskalja’. Ali sam lično zahvalan Putinu i njegovoj izvanrednoj vlasti što dosad nisu intervenisali i što čekaju da to učine tek kada više ne bude bilo nikakvog drugog izbora.

Iskreno govoreći, nadam se da će rusofoni na istoku i jugu Ukrajine naći načina da se otcepe od Banderistana bez otvorene ruske intervencije. Trenutno ne vidim nijedan pokazatelj da bi ukrajinske ustaše mogle da pobede.

Danas javljaju da su zauzeli Kramatorsk. Pa šta? (…) Lako je zauzeti grad koji drži gerila. Uvek. Problem je šta posle. Zato se bar dosad ukrajinska vojska poslata na barikade uvek povlačila posle početnog „uspeha“. Oni nisu kukavice, nisu glupi, i bar neki od njih se sećaju svoje sovjetske obuke. Jeste li znali da su branioci barikada oko Slavjanska dobili naređenje da se povuku posle prve čarke sa ustašama? Zato što su znali da će jedan rafal iz 30mm topa ukrajinskog BMPa da podere barikadu u sekundi. Zašto da ginu za nagomilane gume? Zato su pustili da vojska „osvoji“ barikadu, proglasi „pobedu“ i odmah potom ode. Eto na šta liči trenutni pseudorat. Svi tamošnji vojnici dobro znaju o čemu se radi. Samo idioti iz zapadne štampe neće ili ne mogu da shvate šta im se dešava pred nosom.

Zato vas molim, prestanite sa huškanjem na rat i sa kinjenjem Rusije što ne interveniše. Nemojte da skačete na mig slika na idiot-kutiji. Moramo da sagledamo celu sliku i šta je sve na kocki da bismo razumeli zašto ovi ili oni rade to i to (pogotovo ako je to što rade besmisleno ili glupo), a onda možemo da razmišljamo šta bi moglo da se desi ako Rusija interveniše oružanom silom ili ne.

Tačno je da zapadni političari igraju poker (tj. blefiraju) i monopol (grabe sve što stignu). To su sve igre sa kratkoročnim potezima i brzim rezultatima. Rusi (i Kinezi, kad smo već kod toga) igraju šah: polako, svaki potez se računa unapred, figure se žrtvuju sa ciljem, a otvaranje i razvoj igre služe da se obezbede uslovi za završnicu. U šahu ne možete da udarite šakom o tablu da bi pokazali muškost.

Umesto zaključka, podsetio bih vas na tri ruske poslovice:

Rusija se ne ljuti, ona se usresredi.

Rusi dugo sedlaju konje, ali brzo jašu.

Kad jednom zamahneš – udri.

Preveo: Nebojša Malić / Sivi soko

 

Check Also

OTAC MI JE UBRIZGAO ŠPRIC KRVI ZARAŽENE HIV-om: IMAM SIDU, A SAD SAM SAZNAO I ZAŠTO JE TO URADIO.. (VIDEO)

Kada je otac Brajana Džeksona ubrizgao svom sinu špric pun krvi zaražene sidom, nadao se …