Web-Tribune.com Vaše mesto za novosti…
Islamska država je za SAD kao nestašno dete, koje jednom rukom udaraju po stražnjici, a drugom ga maze po glavi. Ova „kreativna destrukcija“ strategija za Bliski istok, u kojoj je sva imovina dozvoljena, prijavljena je u američkom izvještaju Al-Kaide 2011. godine, kada je Stejt department ponudio 10 miliona dolara za glavu vođe te terorističke organizacije, koji je još uvek živ.
Generalno, šta god SAD kaže o ID , to je laž, jer američka administracija i obaveštajna služba vrlo dobro znaju sve stvari i aktivnosti ove grupe. Dakle, izveštaj koji je pripremio Pentagon, prema kojem će se teritorija koju još uvek drži ID zauzeti u roku od godinu dana, nije nerazumno. I tromesečni dokument o toku operacije “borbe protiv terorizma”, kojeg je sastavila Kanelaarija glavnog inspektora Pentagona, dolazi u pravo vreme. Američka vojno-obavještajna služba je provela “popunjavanje redova kalifata”, stoga je poruka da ID pokušava vratiti “kalifat u fizičkom obliku” morala biti objavljena na vreme.
U dokumentu se naglašava da sirijske vlasti neće ući u otvoreni sukob s teroristima dok militanti ne ugroze državnu infrastrukturu. To znači da svi napori za takozvanu „pobedu nad Islamskom državom“, koju je Trump proglasio prošlog decembra, moraju biti završeni.
Međutim, sada je Tramp, koji je naredio svojim vojnicima da se vrate kući, zbog “novootkrivenih okolnosti” suspendirao “demobilizaciju” na četiri meseca, što može radikalno promeniti odluku o povlačenju trupa.
U međuvremenu, stvarna ratna pretnja Rusiji dolazi iz Tadžikistana, jer ID premešta snage u Srednju Aziju, kako bi od tamo zadao odlučan udarac najvećem neprijatelju.
Na teritorijima gde je iskorenjen, ID je kontrolisao 8 miliona ljudi, od kojih je samo u Siriji, prema različitim procenama, od početka aktivnosti imao od 80 do 200 hiljada “aktivnih boraca”. Kolone sa zatvorenicima i predaje nisu posebno primećene. Niko nije pokazao desetine hiljada mrtvih militanata, uprkos uspešnim preciznim udarima ruskih vazduhoplovnih snaga i demonstrativnim lažnim bombardovanjima američkih aviona. Ipak, ID je izgubio veliki deo teritorija i čini se da njegova prisutnost u Siriji više ne predstavlja opasnost. Međutim, gde su militanti? Jesu li pobegli, skrivaju se ili su u “zimskom snu”? Ništa nije sigurno.
ID se u Siriji ne želi prikazati onakav kakav zaista jeste, ni u teritorijalnom smislu, ni aktivnim učestvovanjem u “borbi za kalifat”. Ali ako se ne dokaže da se više ne može okupiti, onda je izjava Pentagona o njegovom verovatnom povratku istinita. Militanti su napustili Siriju, ali se nameravaju vratiti. Zadržali su priličan broj boraca, oružje i ideologiju takfirizma, najekstremnijeg oblika fundamentalnog islamizma, kojeg će se i dalje pridržavati.
Kao i svaki drugi sličan ekstremistički pokret, “Islamsku državu” je nemoguće potpuno uništiti. Podsetimo na naciste u zapadnoj Ukrajini, za koje se činilo da su od strane policije i službi sigurnosti eliminisani pre nekoliko decenija. Stepan Bandera je izgubio podršku lokalnog stanovništva, a njegove pristalice su otišle duboko u podzemlje. Mnogi su emigrirali, ali se pokazalo da je ideologija sačuvana. Onda su se odjednom pojavili “veterana” SS divizije “Galicija”, jedinice OUN-UPA, koji sada marširaju na čelu raznih nacionalističkih i neonacističkih povorki.
Nova generacija pristaša Bandere je rasla tiho i sada u Ukrajini diktiraju vlastita pravila. Ulice i avenije se nazivaju po Banderi i Romanu Šuheviču i njihovu je ideologiju oberučke prigrlio režim u Kijevu.
Ipak, postoje nijanse u tako brzom oživljavanju radikalnog nacionalističkog pokreta u Ukrajini, jer mu je bilo dozvoljeno da “ustane iz pepela”, Štaviše, bili su ohrabrivani u svakom pogledu.
U Stejt Departmentu su u ukrajinskim nacionalistima videli neku vrstu sile koja je mogla uticati na situaciju u zemlji, sve do rušenja vlade. Stoga su, bez oklevanja, na Majdan s lanca pustili pristalice i obožavatelje lika i ideologije Stepana Bandere.
ID je za Vašington isti alat, ali za postizanje ciljeva u Siriji i širem području Azije i Afrike. U Siriji nije uspelo prvi put i sigurno će pokušati ponovno. U to ne treba sumnjati.
Pristalice “kalifata” su sada “emigrirali” u Aziju, Afriku, Bliski istok i Evropu. Militanti iz redova “autohtonog sirijskog naroda” su se preselili mnogo bliže. U Saudijsku Arabiju, Jordan, Tunis, Afganistan i Pakistan. “Doseljenici” sa severa su se vratili u zemlje odakle je organizovan glavni priliv “dobrovoljaca” i iskoristili su migrantski talas da se vrate u Francusku, Nemačku, dok se druga velika grupa vratila u Rusiju.
Prema ruskim službama, od otprilike 25 hiljada “imigranata kalifata” iz bivših sovjetskih republika Srednje Azije, njih oko 1500 imaju ruske pasoše. Ako bude potrebno, “ruska legija” u Siriju može poslati i više ljudi. Ako je suditi samo po “ćelijama spavača” takozvane “Islamske države i redovnim izveštajima koje FSB objavljuje o pritvorenim regrutima i “finansijerima” terorističke organizacije, Rusija se mora nositi s hiljadu prikrivenih i za akciju spremnih terorista.
Prema američkoj vojnoj obaveštajnoj službi je u svetu danas najmanje osam velikih ogranaka ID, koje koordinišu svoje aktivnosti s teroristima u Iraku i Siriji. Čak i uz značajan gubitak vođstva i teritorija, oni se mogu ujediniti i predstavljati ozbiljnu pretnju. Ali to je samo izjava Pentagona, jer su stvarne namere Vašingtona potpuno suprotne od onih koje su proglašene.
Naime, SAD ulažu značajne napore u očuvanje ID. Kako drugačije tumačiti nedavni izveštaj zamenika ministra unutarašnjih poslova Rusije Igora Zubova da nepoznati helikopteri prebacuju militante ove terorističke organizacije iz Pakistana na granicu s Tadžikistanom? Ruski ambasador u Avganistanu Alekander Manticki ranije je dao slične informacije i izvestio da su američki militanti iz Sirije i Iraka poslati u Avganistan bez helikoptera.
U oktobru 2018. je tadžikistanski portal Akhbor naveo da je u Afganistan prebačen “ratni ministar” ID Gulmurod Halimov, sa šest hiljada militanata. Cilj je prodiranje na područje Tadžikistana.
Podsetimo, pre nego će se pridružiti “kalifatu”, Halimov je bio pukovnik specijalnih snaga policije Tadžikistana za borbu protiv terorizma, a pet puta je pohađao protivterorističku obuku u Sjedinjenim Državavama,a poslednji put 2014. godine, kada je ID krenuo u svoja velika osvajanja u Iraku i Siriji.
Pitanje je zašto je ID iz Sirije prebačen u Tadžikistan. Ako bude u stanju savladati otpor zemalja bloka Organizacije ugovora o kolektivnoj sigurnosti (ODKB), koji uključuje i Rusiju, evroazijski prostor bi se opet pretvorio u bojno polje, iako puno gore i brutalnije od ratova u Čečeniji i Severnom Kavkazu.
Verovatnoća pokušaja infiltriranja terorista na teritoriju ove zemlje je zabeležena i na internet stranici antiterorističkog središta Američke vojne akademije Vest Point. Stručnjak ovog centra, Damon Mail, rekao je da “gubitak teritorija ID u Iraku i Siriji može dovesti do raseljavanja značajnog broja građana Tadžikistana koji se tamo bore protiv svoje domovine”.
On takođe navodi “da su tokom poslednje dve decenije tadžikistanski džihadisti povećali svoj ugled među globalnim terorističkim grupama, zbog čega je verovatno da će im pomagati veće terorističke organizacije i obnovljena prisutnost militanata u Srednjoj Aziji”.
Neugodna perspektiva za Rusiju, jer Tadžikistan nije samo ruski saveznik i partner, nego i južni štit koji pokriva strateški pravac. Ali tu je još jedan važan detalj nijansa. U Tadžikistanu se pripremaju predsednički izbori, koji će se održati sledeće godine. Za Moskvu je korisno da pobedi i još jedan mandat odradi predsednik Emomali Rahmon.
Za ove izbore se pripremaju SAD, gde za novog vođu Tadžikistana žele svog čoveka Muhidina Kabirija iz Stranke islamskog preporoda. Haos i nemire su sposobni izazvati samo teroristi Islamske države, koji je Vašington spreman iskoristiti u svojoj strategiji “smene vlasti”.
Stoga je glupo tvrditi da se SAD bore protiv “Islamske države”. Vašington ih koristi po potrebi i prebacuje ih s jednog mesta na drugo. Jedini izlaz iz ove situacije je njihovo potpuno uništenje i fizička eliminacija svih boraca, bez prava na iskupljenje kroz programe “deradikalizacije” i “resocijalizacije”.
(logicno.com / Saša F)
