Tenzije na zapadnom Balkanu značajno su podignute nakon što je albanski premijer Edi Rama pomenuo veliku Albaniju, u Makedoniji za predsednika parlamenta izabran bivši pripadnik OVK Talat Džaferi, a u Francuskoj oslobođen Ramuš Haradinaj. Sve to nateralo je Amerikance da na Kosovo pošalju još 130 vojnika, kao i borbene helikoptere „UH 60 blekhok“, koji će biti u sastavu KFOR-a.
U regionu se ponovo zvecka oružjem, iako bi svaki eventualni sukob bio prava katastrofa. Tenzije „nije smanjila“ ni izjava Haradinaja da bi trebalo menjati granice između Kosova i Crne Gore. Postavlja se pitanje koliko zapravo dolazak još jedne grupe američkih vojnika menja stanje snaga na zapadnom Balkanu?
Uzimajući u obzir broj vojnika i naoružanje, Srbija je najmoćnija ako se poredi sa Albanijom, Makedonijom i međunarodnim i domaćim snagama na Kosovu. Nedavna vežba „Čelik 2017“ u Nikincima pokazala je da će Vojska Srbije još znatno napredovati kada bude raspolagala predstavljenom tehnikom i opremom. Srpski zvaničnici često ističu da je to što imamo najjaču vojsku „garant mira, a ne rata“.
Vojska Srbije će znatno napredovati kada bude dobila tehniku predstavljenu na vežbi „Čelik 2017“
Urednik vazduhoplovnog portala „Tango six“ Petar Vojinović smatra da je mogućnost novog oružanog sukoba na Balkanu malo verovatna.
– Kada poredimo vojne efektive zemalja u regionu i spremnost da se oni brzo upotrebe, Srbija ne treba da se oseća inferiornom. Naprotiv. Međutim, koliko je Srbija na zavidnom nivou sposobnosti da, na primer, brzo i efektno zaštiti sever Kosova i najvrednije enklave u njegovoj unutrašnjosti, toliko je dramatično slaba, uzimajući u obzir činjenicu da nismo u NATO.
Ta činjenica nas praktično čini „nekoliko puta“ slabijim u bilo kojoj vojnoj operaciji koja bi trajala duže od nekoliko dana – smatra Vojinović.
Politički analitičar Dušan Janjić kaže da svako poređenje vojnih sila otežava prisustvo NATO na Kosovu i Makedoniji.
– Brojke nam ništa ne znače kada je odnos snaga vrlo jasan – kratko je rekao Janjić.
Analitičar Aleksandar Radić kaže za „Blic“ da vojne sile nisu za poređenje jer „boj bije srce u junaka“.
– To su pokazala i dešavanja devedesetih godina u bivšoj SFRJ. Spremnosti za borbu pravila je odlučujuću prednost. I oni koji nisu imali tehniku pobeđivali su ako su bili bolje motivisani za borbu – kaže Radić.
Kada poredimo vojne efektive zemalja u regionu, Srbija ne treba da se oseća inferiornom
Petar Vojinović, urednik portala „Tango six“
Kada je reč o bezbednosnoj situaciji na Kosovu, ključnu ulogu ima KFOR, iako tamošnji zvaničnici sve glasnije traže da postojeće Kosovske bezbednosne snage (KSB) prerastu u vojsku Kosova.
Zasad se toj ideji protive i SAD i EU i NATO, čiji je generalni sekretar Jens Stoltenberg nedavno pojasnio funkciju KSB.
– KSB nemaju teško naoružanje i ofanzivne vazduhoplovne kapacitete i njihova primarna odgovornost je reakcija u vanrednim situacijama, uklanjanje eksploziva i municije, upravljanje toksičnim materijama, vatrogasna i civilna zaštita – naveo je Stoltenberg u izveštaju.
Na Kosovu, međutim, postoje i specijalne antiterorističke jedinice Rosu, koje su prošle zime izašle na prugu na železničkoj stanici Donje Jarinje na severu kako bi, navodno, sprečile dolazak „voza crkve“ iz Beograda u Kosovsku Mitrovicu. Rosu je tada izlaskom među Srbe bez potrebe dodatno povećao tenzije u regionu.
Srbija i demografski i ekonomski najjača
Srbija je i demografski i ekonomski najjača. Ima 7.143.921 stanovnika, BDP 37,76 milijardi dolara, odnosno 14.200 dolara po glavi stanovnika. Albanija ima 3.038.594 stanovnika i BDP 11.900 dolara po glavi, dok Makedonaca ima 2.100.025 sa prosečnim BDP-om od 10.000 dolara. Od Srbije veći BDP ima samo Crna Gora, oko 17.000 dolara.
Dijalog sprečava rat
Kosovski politički analitičar Aljbinot Maljoku smatra da zapaljivi govori političara nepotrebno unose nemir među ljude.
– Kad političari ne bi davali ratnohuškačke izjave, narod to ne bi konzumirao. Jedino rešenje za smirivanje tenzija je razgovor i samo razgovor najviših zvaničnika – naglašava Maljoku.
(Izvor: Blic.rs)